НА АЉАСЦИ "УПЕЦАЈУ" И ПО 6.000 ДОЛАРА: У фабрикама рибе раде сваки дан и до 18 сати, али им се исплати (ФОТО)

Ј. Ћосин

22. 09. 2021. у 11:00

РАДНО време ми је прве две године било по 16 сати сваког дана.

НА АЉАСЦИ УПЕЦАЈУ И ПО 6.000 ДОЛАРА: У фабрикама рибе раде сваки дан и до 18 сати, али им се исплати (ФОТО)

Фото Приватна архива

- Посао је почињао и пре него што буде улова рибе, јер се ради чишћење и дезинфенкција погона, као и недељу дана после завршетка обраде последње рибе. Док се пресвучете, изађете из фабрике, окупате, остаје тек мало више од четири сата за одмор и сан. Физички тешких послова нема, жене раде лакше, али сви који пожеле да се баве овим послом морају бити спремни да раде од 12 до 18 сати дневно, без слободног дана.

Овако рад у фабрици за обраду рибе у Дилингхаму на Аљасци описује Саша Стаменковић, који се недавно вратио кући у Ниш, након што је четврту годину заредом ишао на привремени рад на други крај света.

Иако дивља, хладна и далека, Аљаска је последњих година омиљено место за сезонски рад онима који желе да за кратко време додатно зараде "пристојну пару". Најчешће се на тај пут одлучују породични људи који у нашој земљи већ имају стални посао. То је један од услова за добијање радне визе и гаранција да ће се вратити у своју земљу. Када се споје стари и нови одмор, томе дода још који слободни дан, буде довољно да се оде до Аљаске, одради летња сезона у фабрикама рибе и заради и до 6.000 долара. Та могућност да се заради све је примамљивија људима из Србије, а у прилог томе је податак да је ове године, само преко једне агенције која такав програм реализује, отишло више од 300 људи са југа Србије.

- Примамљиво јесте, али ми овде нисмо навикли да радимо више од 10 сати дневно и без слободног дана. А тамо је тако, јер како кажу Американци: "Нема рибе, нема ни пара". На тим пословима се остаје месец и по до три, агенције махом плаћају карту и све трошкове одласка, па уз то и могућност да се за време годишњег одмора заради до 6.000 долара, разлози су који људе из Србије одводе на привремени рад на Аљасци. Посао јесте напоран због дугих смена, нема слободног дана, па ми треба и по два месеца када се вратим да заборавим сав тај напор - прича Саша.

Каже и да се физички лакши послови додељују женама, а тежи мушкарцима:

- Ради се све, од обраде рибе до њеног досређивања, селектовања и класирања у једну од три класе, потом паковања у гајбице које се са колицима убацају на замрзавање. Из замрзивача се опет ради одвајање смрзнуте рибе, њихово глазирање, паковање у кутије и транспорт - објашњава Саша.

Каже да је најтеже онима који се одлуче да на привремени рад оду зими када су услови много суровији, јер је хладно и теже за рад:

- Неки одлазе у фабрике које раде целе године и прерађују све врсте морских плодова: раже, крабе, шкољке, полок који се лови целе године. Њега има у неограниченим количинама, па има посла и за оне који раде и у зимским месецима. Радници који одлазе први пут обично иду лети, да би се компаније увериле у њихов квалитет и спретност за тај дуготрајни рад.

На Аљасци је лети, када људи из наших крајева обично одлазе да раде, како каже, пријатно. Температуре су од 17 до 25, па и 30 степени, а природа нетакнута, нестварна, док је сусрет са медведима и лисицама честа појава.

- Југ Аљаске где радим није толико хладан. Лети дан траје доста дуго, смркава се негде око пола један, не у потпуности, а свиће већ око пола четири, па ноћ траје око три сата. Сусрет са живим светом је непосредан: могу да се виде лососи у њиховом природном станишту, у беспрекорно чистим рекама у којима је лов забрањен, медведи, лисице, ирваси и лосови. Са лосовима сусрет није пожељан јер теже и по 500 килограма и нису пријатељски расположени према људима. Ми смо се сусретали са медведом. Ушетао нам је недавно у фабрику, али није било непријатности - прича нам Саша који истиче да га је на овај пут пре четири године првенствено одвео његов авантуристички дух. Стално је запослен у Општини Црвени крст у Нишу, а слободне дане користио је да оде на Аљаску, а да ли ће отићи и наредне године још није одлучио.

СРБИ ВЕОМА ЦЕЊЕНИ РАДНИЦИ

РАДНИЦИ из Србије су на Аљасци изузетно цењени, а 66.000 сезонаца изван Америке се ангажује сваке године. Углавном долазе из Порторика и Мексика, али они су грађени тако да не могу да раде неке послове који захтевају висину и снагу, па је много њих добило или дало отказ. Срби су свуда цењени радници и раде тамо где се плаћа много више него Јужноамериканцима. Плаћа се по сату, најнижа цена рада је 12 долара и 36 центи што је бруто, а њихови порези и доприноси су 25 одсто. Прековремени сат се плаћа 50 одсто више - прича нам Саша.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (5)

ТРЕБАЛЕ МУ ПАРЕ ЗА ТИКЕТ, ПА УЗЕО ЖЕНИНУ КАРТИЦУ: Дошла је са посла уморна и одмах легла да спава, то ми је била идеална шанса (ВИДЕО)