НАДАМ СЕ ПРАВДИ, АЛИ ДО ЊЕ НЕ СТИЖЕМ: Мирјана тврди да има доказе да је прва експропријација била незаконита

Ј. Илић

21. 09. 2021. у 11:14 >> 13:58

УСРЕД ноћи 1949, избачена сам из свог дома на улицу... Пола века касније, само сам једном својом ногом стала на тло некадашњег винограда и куће мојих предака.

НАДАМ СЕ ПРАВДИ, АЛИ ДО ЊЕ НЕ СТИЖЕМ: Мирјана тврди да има доказе да је прва експропријација била незаконита

Фото Ј. И.

Од тада, не пролазим више старим смедеревским друмом поред свог имања. Сувише је болно. Деценије сам уложила у борбу да повратим свој дом, надала се правди, али до ње не стижем.

Овако, за "Новости", говори Мирјана Чанић Радојловић (89), лекар у пензији, специјалиста микробиолог, некада шеф бактериолошке лабораторије Клинике за инфективне болести у Београду, наследница виле "Ђурђеви вајати" у Смедереву. Виле која је данас, за већину, само ресторан који је деценијама мењао власнике, док је мало оних који познају историју некада породичне виле Мирјаниних предака. Ипак, у Заводу за заштиту споменика културе, вила је стављена у режим претходне заштите као потенцијално културно наслеђе.

Фото Ј. И.

Вила "Милица" има историју дугу више од столећа. Првих пола века била је породични летњиковац којег је саградио Александар Симоновић, ађутант краља Милана и коморник краљице Наталије Обреновић. Сазидана је на плацу који је, највероватније, у мираз добила његова супруга, Милица Спасић, прабака наше саговорнице. Зидана је према пројекту архитекте Данила Владисављевића, негде поткрај 19. века.

- Из мемоара моје баба-тетке Олге и других докумената, види да је краљица Наталија долазила у нашу кућу. Вила је била окружена парком, воћњаком и виноградом, на површини од шест хектара. У њој су летње месеце моји прадеда и прабаба проводили са својим кћерима, Јелисаветом-Елом, Олгом и Ружом - прича Мирјана.

После смрти пуковника Симоновића 1927, али и током Другог светског рата, кућа је била уточиште за Милицу, њене кћерке и унуке.

- Живела сам ту као дете, а са мајком и баком непрекидно од савезничког бомбардовања 1944. до 1949. Имала сам 17 година, и ишла сам у смедеревску Гимназију, када су, једне ноћи 1949. године баку, маму и мене, истерали из нашег дома на улицу. Ноћу, без ичега. Било је страшно. Отишле смо бродом за Београд и уселиле се у стан који је отац раније добио на коришћење од државе - сећа се Мирјана.

Фото Приватна архива

Других пола века вилу прати судбина породице и друштва.Имање је породици одузето и постало је "општенародна имовина" дата на управљање Министарству спољне трговине ФНРЈ.

- Прабаки Милици су аграрном реформом одузета три од укупно шест хектара винограда, уз образложење да није земљорадник. Та земља је касније продавана, куповали су људи и градили куће. Изграђене су 32 викендице на том потесу. Вила није одузета, остала је у прабабином поседу током рата, за шта имамо документацију - каже наша саговорница.

Међу више килограма докумената, Мирјана тврди да има доказе како је вила мењала "власнике" све до данас:

- Уследила је правна пљачка. Министарство спољне трговине, које је располагало имањем, није га привело намени, односно није га никада претворило у пољопривредно добро. Самим тим, та прва експропријација је била незаконита још тада, а касније је спроведена још једна у корист "Годомина".

Наследница казује да су имање и вила касније продати Железари "Сартид" за 300.000 динара. Амерички "Ју-Ес стил", као власник железаре, препродаје вилу фирми "Ду интеграл". Помињу се и фирме "Зодуфин" и "Лумакс".

- Направили су од наше породичне виле "салу за свадбе и сахране". Дограђена је 2008. без сагласности Завода за заштиту споменика културе. Иако је наређено да се дограђени део сруши, то није испоштовано - говори нам.

Фото Приватна архива

Мирјана тврди и да нови власници, нису укњижени, већ да се, као и у земљишној књизи, и у катастру, вила води као државна имовина.

- Сви назови "власници" позвани су крајем августа у катастар у Смедереву да се изјасне. Сви хоће да се укњиже. Тражила сам да земљишна књига остане на снази док Агенција за реституцију не реши наш захтев. Сад чекамо одлуку Катастра - каже наследница.

Ова неуморна, храбра жена не посустаје у настојању да, како каже, исправи историјску грешку. Свесна је својих година и власти које су прошле, али то не умањује осећај туге jeр не може прићи кући у којој је одрасла.

- Борим се готово две деценије да докажем истину и достигнем правду, али не успевам. Наставићу борбу, чак и у овим годинама - каже нам др Мирјана Чанић Радојловић.

 

ЖАЛБА

ПОКУШАЛИ смо још 2002, да у смедеревској правно-имовинској служби покренемо поступак поништења експропријације јер верујемо да није била праведна. Одбили су нас. Могли су одмах, а не да чекају 20 година. Сада смо се жалили Министарству финансија. И чекамо шта ће да одлуче, као и одлуку Агенције за реституцију - каже наша саговорница.

ЛЕТЊА ГОСТОВАЊА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ

ПУКОВНИК Симоновић и његова супруга били су блиски са краљицом Наталијом Обреновић. У истраживању Весне Мркић из Завода за заштиту споменика културе у Смедереву, наводи се да су "сусрети и дружења између краљевске породице Обреновић и породице пуковника Симоновића у вили 'Милица' били редовни током летњих месеци, посебно у периоду између 1895. и 1903. године".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)