ПРВИ ПОБЕДНИК ЛЕСКОВАЧКЕ РОШТИЉИЈАДЕ: Баја је занат учио од најбољих мајстора

И. Митић

03. 09. 2021. у 09:23

ДА за напоран посао мајстора роштиља постоји бенефицирани радни стаж Дејан Миљковић, у Лесковцу познатији као Баја, сада би већ био у пензији, али би и даље роштиљао.

ПРВИ ПОБЕДНИК ЛЕСКОВАЧКЕ РОШТИЉИЈАДЕ: Баја је занат учио од најбољих мајстора

Фото И. Митић

Иза њега је више од 30 година рада, а овај занат има у малом прсту, па своје искуство преноси млађим колегама, баш као што је и сам, као голобради младић, учио од чувених мајстора које и данас помиње са великим поштовањем.

Баја није школовани роштиљџија. По струци је "металац", али га је живот одвео у роштиљске воде. Убрзо се показало да ће у њима добро да плива, па су га под своје окриље узели мајстори роштиља некадашњег Хотелско-угоститељског предузећа "Балкан".

- У "Балкану" је све кренуло, а када се предузеће распало, почео сам да радим свадбе и друга весеља са чувеним мајстором Милетом Цветковићем Шикијем. То је био врхунски мајстор. Знао је све. И да закоље, да испанглује месо и батак, да направи пљескавице и ћевапе, вешалице, роштиљске кобасице... Радим и вашарске послове, а ту сам крао занат од Бобана Гусле - прича нам Баја, кога смо накратко одвојили од скаре на лесковачкој "Роштиљијади".

Фото И. Митић

Дејан Миљковић

Он истиче да има утисак да се роштиљем бави колико је жив, а своје знање и вештине стално је унапређивао. Ненадмашан је и у прављењу чувене лесковачке мућкалице, у шта су се уверила многа позната естрадна имена, као и поједини политичари.

- Радио сам широм Србије, а ишао сам и у иностранство да и тамо осете непоновљиви укус лесковачког роштиља. Било је ту и "Гуче", бројних фестивала пива и других манифестација које сам радио за угоститеље из Лесковца, Чачка, Београда - наглашава Баја.

Воли контакт и комуникацију са гостима и истиче да и то треба знати као саставни део посла сваког роштиљџије на великим манифестацијама на отвореном.

- Не знам колико сам пљескавица направио, али се њихов број сигурно мери милионима. Такмичили смо се и бацали по седам пљескавица у минуту. То бацаш током првог сата, а када се умориш буде мало мање, али на крају их ипак буде и до 420 - смеје се Баја.

Каже да би био срећан да за скаром доживи пензионерске дане, али ако га здравље буде служило и после тога неће одустати од роштиља.

- Ово вам једноставно уђе у крв. Трудимо се да млађе научимо занату, али нема ту неке велике тајне. Посао мора да се воли, а највећа тајна је у јунећем месу. Ако је јуне младо, и пљескавица буде лепа. На скари постане бела као булка, а од роштиљске решетке добије црвене шаре. Наравно, сваки занат има нека своја правила, али није то филозофија. Месо се прави по осећају, а кад се добро испече то је онда прсте да полижеш - закључује наш саговорник, док млађе колеге хвале његово искуство.

Овдашње роштиљџије због вируса корона на минулом највећем гастрономском фестивалу у Србији нису имале посла на какав су навикле, али Баја поручује да су ту да сачувају традицију "Роштиљијаде" по којој је Лесковац познат широм света.

ПРВИ ПОБЕДНИК "РОШТИЉИЈАДЕ"

Баја је своје умеће доказао још на првом такмичењу у обликовању велике пљескавице "уз руке" које се на "Роштиљијади" одржава пуних 28 година. Каже да може да је направи и од пет килограма роштиљ-меса користећи само своје дланове, баш онако како се обликује и обична пљескавица. Надметао се прве две године и обе победио, а на медаље и пехаре које је освојио је више него поносан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)