ЈЕДИНСТВЕНА ИЗЛОЖБА У У КРУШЕВЦУ: Шта је стварност, а шта легенда о Моравској Србији

Софија Бабовић

01. 08. 2021. у 14:00

ЗБОГ великог интересовања изложба "Моравска Србија између стварности и легенде" биће пред посетиоцима Народног музеја у Крушевцу све до септембра. Поставка о мање познатим детаљима средњовековне историје Крушевца и Србије, која открива шта се догађало уочи, током и после Косовског боја 1389. године, настала је током обимног истраживања стручњака у оквиру пројекта насталог уз финансијску подршку Министарства културе и града Крушевца.

ЈЕДИНСТВЕНА ИЗЛОЖБА У У КРУШЕВЦУ: Шта је стварност, а шта легенда о Моравској Србији

Фото С. Бабовић

Цела изложба је интерактивна и осим са кључним окршајем са Османлијама на Газиместану, посетиоци могу да се упознају и са оснивањем крушевачког града 1371. године, градњом цркве Лазарице, првим годинама столовања оснивача средњовековне престонице Лазара Хребељановића (1329-1389). У најави је и специјална публикација.

- НАШ тим истражио је друштвени, политички и економски живот Моравске Србије и 14. века уопште, а говоримо и о привреди, одевању, исхрани, медицини - напомиње историчарка Сања Рутић - Вороторовић, коауторка изложбе. - На шест паноа налази се описани претпостављени ток Косовског боја. Подвлачимо да су чињенице: место, време, актери и погибија оба владара, Лазара са једне, и султана Мурата са друге стране.

Стручњаци су се у раду осврнули и на легенде, писање и одјек након Косовског боја. Посебан допринос дали су саветници Наталија Топличанин, Богдан Вучковић, Димитрије Боротовић, Јелена Стојковић.

- Овај подухват није само намењен крушевачкој публици, циљ је да ова изложба буде представљена свуда где је то могуће и пронесе причу о Крушевцу као о централном граду у средњем веку, али и причу о Моравској Србији - напомиње коаутор Горан Васић, директор Народног музеја у Крушевцу.

ПРИЧА о оснивачу града посебно је значајна. Извесно је да се отац будућег кнеза Лазара звао Прибац, али је занимљиво да Лазар није добио презиме по очевом имену, што је био обичај у средњовековној Србији. Зна се и да му је отац службовао на Душановом царском двору, где је обављао послове пехарника и логотета. Његов углед пренео се на сина. Хребељановић се око 1353. године жени Милицом, потомком Немањиног сина Вукана. Уследиле су драматичне године борбе за превласт српских великаша.

ОД НАКИТА ДО ЛЕКА

У ОКВИРУ поставке о Моравској Србији приказан је и део претпостављеног оружја из средњег века, посуђа, керамике, накита. Као и комплетан родослов Лазаревића, чињенице из живота кнеза Лазара и његових потомака, развој цркве Лазарице као дворске цркве подигнуте након рођења деспота Стефана Лазаревића, приказ бисера моравске архитектуре, али и занимљиве информације о средњовековној исхрани, лечењу, одевању.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)