ТИТО ЈЕ БИО МЕДИЈСКА ИКОНА: Све што нисте знали о Брозу - водио је рачуна где се и када појављује и било му је важно да се слика са томпусом

Novosti online

28. 07. 2021. у 00:46

ЈОСИП Броз Тито као медијска икона. О чему је све водио рачуна, како се понашао у јавности, какве инструкције су имали сниматељи и фоторепортери, која фотографија га је прославила...

ТИТО ЈЕ БИО МЕДИЈСКА ИКОНА: Све што нисте знали о Брозу - водио је рачуна где се и када појављује и било му је важно да се слика са томпусом

Архива

О ему су у једној емисији говорили бивши амбасадори, новинари, историчари, сниматељи.

- Људи заборављају да је Тито постао медијска звезда много пре него што је дошао на власт. Његов први велики наступ је чувено суђење у Загребу. Тек 1942. се отприлике знало ко је он а од оне немачке потернице 1943. сви су знали како он изгледа - каже историчар проф. др Предраг Марковић.

Како каже Марковић, Тито је водио невероватно вешту медијску политику током рата.

- У Јајцу и Бихаћу у паузама војних и политичких догађања њега су већ сликали уметници. Најважнији допринос његовом култу из Другог светског рата је чувена фотографија рањавања у бици на Сутјесци. Ретко се дешава да командант војске буде рањен у јеку битке. Тиме је већ и за нашу и за светску јавност заслужио ореол храброг борца - напомиње Марковић.

Дедијер главни творац Титовог култа

Он истиче да је Брозу у почетку највише помагао Владимир Дедијер.

- Он је био један од главних твораца његовог култа. Постојала је читава организација која се звала агитпроп која је вешто градила култ личности, и култ партије и култ народноослободилачкеборбе. Стварање култа личности се појачало после 1948. када је из свечаних трибина нестао Стаљин. Тито је рекао ‘не’ двојици великих злотвора – Хитлеру и Стаљину. Мало ко може да се похвали тиме у међународним оквирима. Био је и симбол борбе малих народа за равноправност. Покрет Нестврстаних је величанствена ствар. Они су у њему видели свог неформалног вођу.

Владимир Дедијер

Нико није срео више америчких председника од Тита. Изгледа да је он државник који је последњи срео Кенедија пред атентат у Даласу. А, имате ту чувену урбану легенду када је Елизабета ИИ наводно рекла – ако је Тито бравар, ја нисам краљица. Све су то ствари на ивици мита, али се он необично добро снашао", рекао је Марковић.

Колико је Тито био значајан и за исток и за запад говори и неколико чињеница које посебно истиче Предраг Марковић.

- Имате случај да амерички председник Картер шаље свог државног секретара у Београд да се посаветује са Титом шта да раде у Палестини. Онда ту је онај долазак Никите Крушчова који у неком изгужваном оделу који долази да се извини Титу. Он се у некој изгужваном одлеу се поклања пред Титом, а Тито му у белој маршалској униформи му са висине пружа руку. Делује као да ће му Хрушчов пољубити руку - испричао је Марковић.

Фото: Принтскрин Youtube

Посебан тренутак у Титовој владавини је чувена 1968. година када су студенти изашли на улице да протестују после чега је Тито одржао говор који се памти и данас.

- Ништа не може да се мери са говором из 1968. који је врхунац импровизације. Он се поставио као добар краљ. За проблеме у држави су криви ови средњи кадрови који њега не слушају, а он студенте воли као своју децу и он ће да изађе њима у сусрет а они само нека уче, он ће решити све проблеме. Тиме је матирао све своје конкуренте јер је тиме показао да у 76. години држи све конце у својим рукама - истакао је Марковић.

Према његовим речима Тито је осећао свет, знао је где се свет креће.

- Како је то знао то је потпуно необјашњиво. Он себе прогласи себе за маршала пре него што су га прихватили савезници. То је прва револуционарна власт која је међународно прихваћена пре краја револуције - напомиње Марковић. - Можда најгори период је био сам крај његовог живота када је он изгледа био фасциниран оним што је видео у Кини и Северној Кореји. У тој последњој фази је изгубио меру.

Проф. Мирослав Глушица, некадашњи сниматељ ТВ Београд каже како највећи део народа ондашње Југославије уопште није видео Тита кад иде нпр у колони у оном мерцедесу.

- Само се види рука избачена кроз прозор и види се бела рукавица. Народ је њега прихватао као ужасно блиску особу, али мислим да то Тито није био - напомиње Глушица.

Пушење (ни) је забрањено у Белој кући

Фото: Новости архива

Каже како је незамисливо колико је Тито људи срео, колико је сусрета имао, са колико је људи причао. А онда је испричао и једну занимљиву ствар.

- Добијали смо инструкције да када Тито припрема томпус да би га запалио ми то треба да снимамо. Чим га запали и повуче први дим ми треба да се повучемо - каже Глушица.

Када је реч о цигарама, познат је онај снимак где Тито пуши томпус усред Беле куће у присуству Ричарда Никсона. Многи воле да нагласе како је то само Тито смео јер је наводно пушење у Белој кући било забрањено. То наравно није била истина, пушење није било забрањено али тај снимак ипак открива нешто што је заправо Тито урадио а Американце је могло посебно да изнервира.

- Те 1971. године се свуда пуши па чак и у авионима. Тешко да Тито није знао да све што Кубанци раде, па биле то макар и кубанске цигаре, Американци не могу да смисле. Можда је то била једним делом нека негова демонстрациија - рекао је историчар проф. Твртко Јаковина.

Он напомиње да је феномен Тита уопште па самим тим и као медијски феномен, затим култ вође, култ првог дипломате и култ првог револуционара изградио нико други до сам Тито.

- Ако га гледате када шета са Ричардом Никсоном видећете га у панталонама до глежњева, а то би данас било модерно. Тито је ту пуно елегантнији. Он је имао брижљиво кројена одела - открива детаље Јаковина у емисји на РТС.

Фото: Новости архива

 

Будимир Лончар, последњи шеф дипломатије СФРЈ, напомиње да је први пут видео Титов лик на Вису 1944.

- Био сам запрепашћен његовом елеганцијом. На мене је оставио страшан утисак. Страшно ми је импоновао. Путовања галебом од 1953. до 1986. Обишао је Галебом у 14 путовања 18 земаља и задржао се 476 дана. Врло му је било битно шта су медији писали и извештавали. Читао је све извештаје амбасада, није волео да му се препричавају - рекао је Лончар.

Иван Ивањи, писац и дугогодишњи Титов преводилац каже да је Јосип Броз говорио перфеткно немачки и то са аустријским акцентом. Знао је помало и мађарски јер је имао старијег брата који је живео у Мађарској код кога је одлазио. Иначе, Тито је био најбољи лош говорник на свету", каже Ивањи. На то се надовезао и Томислав Јокић, некадашњи новинар ХТВ, који каже да су Аустријанци били доушевљени како је Тито говорио немачки језик.

- Он је немачки течно говорио као и руски. Памтим када је убијен Џон Кенеди он је дао исте вечери изкаве за ЈРТ на нашем језику и исту изјаву на енглеском језику. Те вечери сам гледао аустријску телевизију. Они су објавили његову изјаву и посебно нагласили да треба напоменути да је југословенски председник за ову прилику говорио енглески - рекао је Јокић.

Фото: Архива "Новости"

Каже како је било неписано правило да вест о Титовој активности иде у главу ТВ дневника, односно на прве странице новина.

- Он је своје наступе дозирао и зато су они заиста били медијски догађај - истиче Јокић.

Јокић је препричао и један занимљив разговор који су водили тадашњи председник владе Северне Рајне и Јосип Броз.

- На неком ручку са индустријалцима председник владе Северне Рајне рекао је Титу: Господине председниче ви сте били гастарбајтер код нас и кажу да сте тада размишљали да ли да одете у САД. Шта би било са Европом, са вама и са вашом земљом да сте отишли у Америку? Не знам шта би било са Европом и са мојом земљом али знам шта би било са мном. Да сам отишао у САД био бих милионер тамо - рекао је Тито по Јокићевим речима.

Архива

(Мондо)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)