ТИТОВ БУНКЕР ОДОЛЕО БИ И АТОМСКОЈ БОМБИ ИЗ ХИРОШИМЕ: "Новости" у нуклеарном склоништу саграђеном за Броза (ФОТО)

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

11. 07. 2021. у 16:00

БИЛА је то најстроже чувана тајна у бившој Југославији. Нико деценијама није знао за постојање подземног склоништа за тадашњи највиши државни и војни врх у случају нуклеарне катастрофе, поред Коњица, тик уз десну обалу Неретве, унутар брда у подножју планине Златар.

ТИТОВ БУНКЕР ОДОЛЕО БИ И АТОМСКОЈ БОМБИ ИЗ ХИРОШИМЕ: Новости у нуклеарном склоништу саграђеном за Броза (ФОТО)

Фото Војислава Црњански Спасојевић

Баснословно вредна инвестиција пуне четири деценије била је ван радара јавности, а данас је једна од главних туристичких атракција града за који мештани кажу да нису ни Босна, ни Херцеговина, већ оно "и" у имену.

У народу је касније назван "Титов бункер", иако му је званична ознака Атомска ратна команда (АРК) Д-0, а кодни назив "Истанбул". Грађен је од 1953. до 1979. године. Ни данас се не зна ко је пројектовао ово чудо које се простире на 6.400 квадрата у облику потковице и може да издржи нуклеарни удар од 25 килотона! Поређења ради, удар на Хирошиму био је јачине око 13 килотона.

О градњи се не зна ништа, а документа се, како нам је рекао водич Џенан Фалаџић, највероватније чувају у Војном архиву, у Београду, и са њих ће ознака тајности бити скинута пола века после окончања радова. Дакле, за непуну деценију. Сви грађевински радници пажљиво су бирани и проверавани, потписивали су уговор о ћутању. Верује се да су можда неки од њих учествовали касније у градњи сличних склоништа, нпр. за Садама Хусеина, у Ираку.

Фотографије из бивше Југе, Фото Војислава Црњански Спасојевић

БУНКЕР је грађен у време Хладног рата - за Јосипа Броза Тита, али и све будуће председнике, уз одабраних 350 људи из најужег руководства: Штаба Врховне команде, дела Председништва и Владе Југославије. Они би ту могли да остану затворени практично неограничено, што се тиче безбедности, а залихе хране, воде и горива, без дотурања споља, имали би пуних шест месеци. Информације о објекту имали су само Тито, начелник Генералштаба ЈНА, начелник Савезног секретаријата народне одбране (ССНО), начелник Прве управе безбедности и начелник веза ССНО.

Била је ово трећа највећа војна инвестиција у бившој заједничкој држави, вредна ондашњих 4,6 милијарди америчких долара, што би данас била противвредност 10 милијарди.

- Највећа инвестиција ЈНА био је војни аеродром "Жељава", код Бихаћа, вредан тадашњих осам милијарди долара, па лука Лора у Сплиту и, затим, АРК Д-0 - открива Фалаџић.

 Брачни кревет за Јосипа Броза и Јованку, Фото Војислава Црњански Спасојевић

 

ОБЈЕКАТ се састоји из три дела: надземног, који чине три викендице и оне камуфлирају улазе у бункер, затим тунела, који повезују спољни и штићени део и имају функцију да амортизују нуклеарни удар, и на крају, подземног здања, чија се најдубља тачка налази у планини, на 280 метара дубине. Стална температура у собама и ходницима је идеалних

20-23 степена, а влажност 50-60 промила.

У простору је увек дежурало 16 војника, који су били стационирани у спољном делу, у камуфлажним кућицама, и улазили само ради обављања техничког одржавања. Соба са "Сименсовим" телепринтерима била је стално запечаћена. Када би се преглед обавио, извештај би био потписан и печатиран, а по напуштању просторије, стручњаци би опет запечатили врата. Последњи такав преглед обављен је 1994.

 Командни пулт, Фото Војислава Црњански Спасојевић

Иначе, када је бункер отворен, после последњег рата, очевици кажу да унутра није било ни паучине, ни прашине. Са многих комада намештаја најлон до данас није скинут.

У потковици се налазе бројне собе, од спаваћих, за војнике, са никад коришћеним креветима на спрат, преко соба за деконтаминацију, радних или соба за састанке и одмор, па све до оних за више руководиоце и самог Тита. Маршалова спаваћа соба једина има брачни кревет, а просторија до ње тоалетни сто, за прву даму.

НАЈЛУКСУЗНИЈЕ просторије налазе се у блоку 8, у ком зидове красе и за данашње прилике луксузне тапете, док су у остатку бетонски зидови или плочице. Ту је и болница, две конференцијске сале, командна соба, цистерне за гориво, резервоар за воду од 180 кубика, складиште хране у блоку 7, трпезарија и кухиња, агрегати за струју...

Конференцијска сала, Фото Војислава Црњански Спасојевић

На питање зашто је овакво невероватно атомско склониште грађено баш у Коњицу, Фалаџић одговара да је он на мапи, између Љубљане, Београда и Скопља, отприлике на средини, да је конфигурација терена идеална, како за камуфлажу, тако и за амортизацију атомског удара, будући да га окружују планине више од 2.000 метара, близу је војни аеродром у Мостару, али и сарајевски аеродром, па се брзо стиже, а ту је и војна мини-хидроцентрала на Неретви.

Место би било тешко пешадијски освојити, а вероватноћа да неко гађа тако мали град била је минимална. У случају рата, из овог објекта командовало би се територијом целе бивше Југославије.

 Улаз у подземно склониште код Коњица, Фото Војислава Црњански Спасојевић

ТОКОМ сукоба деведесетих, када се ЈНА повукла из склоништа, 1992. године, оно је остало и даље недоступно јер је такво наређење стигло из Сарајева. За склониште се сазнало тек након успостављања мира, а од 2011. је отворено за јавност. Те године га Министарство одбране БиХ, у присуству НАТО, проглашава неперспективним. Године 2014. објекат је проглашен културним спомеником, а 2017. управљање је преузела Општина Коњиц.

Први посетиоци били су стручњаци разних војних и цивилних мисија, које су више интересовала техничка решења него историјат здања.

- Немате никакву обавезу чувања тајне - овим речима нас је, уз осмех, из Титовог бункера испратио Фалаџић.

Фото Војислава Црњански Спасојевић

БИЈЕНАЛЕ САВРЕМЕНЕ УМЕТНОСТИ

У ТИТОВОМ бункеру већ целу деценију, сваке друге године, одржава се Бијенале савремене уметности "Д-0 Арк андерграунд", које је на европском нивоу проглашено догађајем године 2011. Радови и инсталације изложени су широм склоништа, а везани су за перцепцију Хладног рата и периода Југославије.

БРОЗ БИО САМО ЈЕДНОМ, ТАЈНО

ДА атомско склониште за елиту остане вишедеценијска тајна помогла је касарна и фабрика муниције "Игман" у истом кругу. Тако ником нису били сумњиви доласци војника и камиона. Верује се да је Тито овде ушао само једном, тајно, и то док су још трајали радови, приликом посете војној фабрици, 1976. године. Објекат је завршен годину дана пре његове смрти, када је већ био тешко болестан, па није ни могао да га обиђе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)