„НОВОСТИ” НА ЛИЦУ МЕСТА: И Дубровчани гастарбајтери у Азбуковици

Борис Субашић

20. 06. 2021. у 17:33

ДА су у средњем веку постојале "Вечерње новости", на насловници би донеле вест из деспотовине Србије: "Стране инвестиције у руднике сребра и олова Азбуковице вртоглаво расту", а црна хроника би известила: "Стража куле у клисури Рудне реке спречила дубровачке шверцере да изнесу сребро без царине".

„НОВОСТИ” НА ЛИЦУ МЕСТА: И Дубровчани гастарбајтери у Азбуковици

Фото: Б. Субашић

Рубрика друштво би најавила штрајк упозорења српско-саксонског синдиката ускопника и рупника, тадашњих геолога и рудара, који оптужују дубровачке картеле да нелојалном конкуренцијом и корупцијом уништавају рударска деоничарска друштва и стручњаке претварају у робове великих компанија.

Рубрика актуелности би упозоравала путнике у летњем периоду да се због тешких каравана кроз клисуре Љубовиђе и Рудне реке, за лаки пешачки и коњички саобраћај користе старе римске путеве кроз кањоне Трешњице и Козловца. Даме из градова Азбуковице би биле обавештене да су каравани донели најновије колекције тканина и накита из Венеције.

Ове средњовековне вести нису плод маште, већ само на савремени језик преведене информације из хроника од 13. до 15. века. Тада су око азбуковачких рудника сребра, олова, цинка и злата у планинама и клисурама никла велика рударска насеља, утврђени градови и тргови Трешњица, Црнча, Липник, где се трговало робом из целог двета.

- Мислила сам да Азбуковица нема ништа осим Дрине, док "Новости" нису почеле да пишу о нашим старинама које је открио мој школски друг Поша - рекла нам је Вера Симић Јовић док смо кретали у нову потрагу за богатом прошлошћу Подриња, предвођени Драганом Павловићем Попом.

Он је у радно време озбиљан правник у општини, а када изађе из канцеларије постаје планинар и истраживач западне Србије. Највеће признање његовим дугогодишњим напорима је недавна одлука Министарства туризма да подржи уређење видиковаца и излетишта на планинарским стазама које је он обележио. Азбуковчани чекају да тим путевима најзад стигну и археолози које овде чекају непозната историја и утврђења подигнута не врлетима, путеви мукотрпно уклесани у тврде стене, вртоглаво висока рударска окна.

- Пре неколико година био сам део рударског тима који је после ко зна колико времена ушао у старе јаме у клисури Рудне реке - испричао нам је Зоран Симић из Забрђа. - Прошли смо кроз око 20 километара старих ходника укопаних кроз целу планину, за које нисам ни слутио да постоје.

Недалеко од његове куће је локалитет Градац, како народ назива рушевине утврђења које је на најужем делу пута затварало клисуру. У средњем веку, то је највероватније било место за наплату царина и акциза за производе рудника у клисури Рудне реке. Овај снажни планински водоток се ломи у каскадама, а испод сваког степеника је базенчић са остацима обалоутврде. Управо тако изгледају средњовековна пралишта руде. Крај њега су налажени згура, троска и остаци воденичних точкова који су покретали самокове за ситњење руде и мехове топоница и ковачница.

Да су средњовековна насеља Азбуковице имала и водовод открио нам је инжењер Милисав Вићентијевић, родом из Забрђа. На имању његове породице налази се снажно врело Бјела које је било центар водоснабдевања вароши на платоу које се налазило изнад улаза у клисуру Трешњице.

- Копајући на имању, нашли смо прастаре керамичке цеви које воде од Бјеле до заравни Коњско на којој се налазе и остаци црквице - рекао нам је Вићентијевић. - Ни то место, ни Велики и Мали град у самој клисури Трешњице, још нико није истраживао.

Управо у том кањону, у време краља Милутина, забележене су прве колоније саксонских рудара и дубровачких трговаца. Од тада до краја деспотовине трајао је непрестани успон рударства и трговине у Азбуковици, доказао је историчар др Момчило Спремић, проучавајући Дубровачки архив. Овдашња производња метала у доба деспотовине је конкурисала много чувенијем римском Аргентаријуму, српској Сребреници, на другој обали Дрине. Производња и трговина великог обима у Азбуковици, по принципима слободног тржишта и комуникација са Европом довели су до претече индустријске револуције, која је нагло прекинута османским освајањима. Да су тада постојале, "Новости" би отприлике овако известиле: "Турска апсолутна државна контрола тржишта изазива масовни одлазак инвеститора и стручњака, за којима одлази и становништво".

ПАПСКО ПИСМО

О БОГАТСТВУ градова Азбуковице са дубровачким и саксонским колонијама сведочи и писмо папе који је тада столовао у Авињону. Он је подсећао католичке гастарбајтере да му шаљу црквени порез, али ови су одговарали да обавезе према Богу регулишу код својих заједница у либералној и толерантној држави Србији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)