НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Место погрома 10.000 људи у Зрењанину труне скривено иза катанца (ФОТО)

В. Црњански Спасојевић

20. 06. 2021. у 11:11

ОПРЕЗ! Не прилази! Табле и одштампани папири са опоменама полепљени су дуж зидина некадашњег Концентрационог логора у Зрењанину.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Место погрома 10.000 људи у Зрењанину труне скривено иза катанца (ФОТО)

Фото В. Ц. Спасојевић

Ово је својевремено био централни логор у Банату, смештен у старом Хелеровом млину. За време Другог светског рата у њему је било заточено, према проценама историчарке Наде Борош, више од 10.000 Срба, Јевреја и Рома, како мушкараца, тако и жена, чак и деце. И мушкарци и жене су одавде одвођени на стрељање.

После рата, пуне три године, ту су били затворени домаћи Немци.

Упркос овако бурној историји и огромном значају који има и за Војводину и за целу земљу, и упркос томе што је званично проглашен за заштићено културно добро, овај логор полако се круни, пропада и обрушава. Кроз жице на прозорима виде се некадашње ћелије, руиниране и одрпане. У комплекс не може да се уђе јер је закатанчен, а једина ознака из које се да наслутити какво страшно место се ту налазило јесте табла из 1961, на којој пише да је на овом месту од 1942. "било мучено и убијено око 5.000 родољуба."

Фото В. Ц. Спасојевић

Концентрациони логор вањске испоставе полицијске безбедности у Великом Бечкереку, како се званично звао, отворен је 20. јуна 1942, али су припреме трајале од почетка окупације. Шеф Полицијске префектуре за Банат, домаћи Немац Франц Рајт, већ средином 1941. подноси захтев др Харолду Турнеру, команданту Управног штаба за цивилну управу Србије, да се у овом граду отвори концентрациони логор. Пре тога, ухапшеници су смештани у подруме Окружног затвора, који су постали претесни. За команданте логора углавном су постављани домаћи Немци, одраније обучени за те послове.

Верује се да је трећи иницијатор успостављања логора био Јурај Шпилер, широј јавности познат као Шицер из популарне серије Бранка Бауера "Салаш у малом риту".

- Комплекс "Логор" има својство културног добра и води се као знаменито место за Републику Србију - каже Бојан Којичић, историчар уметности у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Његов титулар је држава, прецизније Војска. Да би се било шта урадило на рестаурацији потребна је, сматрају у Заводу, сарадња Војске, Музеја, Завода и Града Зрењанина.

- Већ смо имали састанке са представницима Војске и Музеја и постигнути су прелиминарни договори, али ништа није финализовано, па зграда Логора и даље пропада - каже Којичић. - Нажалост, то је само један у низу заштићених споменика културе, од којих су неки у самом центру града, у веома лошем стању. Код већине су проблем нерешени власнички односи. Што се тиче Комплекса "Логор", потребно је да се укључе стручњаци Музеја и да се утврди каква ће тачно бити његова будућа намена, а затим да се обезбеди новац прво за израду пројекта, а затим и за реализацију.

Према речима нашег саговорника, Завод је већ успешно конкурисао за средства код Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања када је у питању обнова споменика жртвама у Првом и Другом светском рату. Међутим, ти износи су били далеко скромнији од новца потребног да се логорски комплекс уреди као спомен-музеј.

Да би му био враћен аутентични изглед, део зграде морао би да буде срушен. У питању је дограђен део, из шездесетих година прошлог века, који је служио као складишни простор фабрике "Ударник".

- На логор нисмо заборавили, то је знаменито место које мора остати у државном власништву. Надамо се да ће се ускоро наћи неко решење - каже Којичић.

Поред историјске вредности, као знаменито место од великог значаја, како кажу у Заводу, ова зграда поседује и архитектонску вредност као објекат који припада индустријској архитектури и сведочи о привредном успону града у 19. и почетком 20. века.

Фото В. Ц. Спасојевић

Јурај Шпилер

ХРВАТ ОДЛИКОВАН ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ

ЖИВОТНА прича Јураја Шпилера, широј јавности познатог као Шицер из популарне серије Бранка Бауера "Салаш у малом риту", филмска је. Овај доктор правних наука био је рођени Загрепчанин. Дакле, Хрват, а не фолксдојчер, како се представљао. Пре рата био је високи полицијски службеник, заслужан за хапшење припадника комунистичког и усташког покрета. У једној размени ватре с усташама рањен је, због чега је до смрти храмао. То је допринело да 1934. године буде одликован Орденом Светог Саве за посебне заслуге!

По потреби службе сели се из једног места у друго, да би рат дочекао у Новом Саду, на месту управника полиције. Ту се претходно већ зближио са фолксдојчерима. Мађари га, по окупацији, хапсе кад и многе Србе, као високог службеника Краљевине Југославије. Невероватним сплетом околности Шпилер преживљава стрељање. Рањен је у ногу и правио се мртав, да би искористио повољан тренутак за бег. Ипак је ухапшен, али му пријатељи, фолксдојчери, помажу да не буде изручен НДХ, која га је тражила, већ да се евакуише у Банат. Ту добија посао предстојника полиције у Великом Бечкереку (Зрењанину).

Мења име у Георг Шпилер и изјашњава се као фолксдојчер. Остао је упамћен по страховито бруталним, садистичким мучењима, хапшењу на стотине људи, па и целих села, под оптужбом да су комунистички јатаци. Био је подређен директно Гестапоу. Између осталог, предводио је акцију у којој је убијен народни херој Жарко Зрењанин, затим ону у којој су убијени Зрењанинова невенчана супруга Јелисавета Беба Петров и њен брат Брацо, али и ону у којој је ухапшена народни херој Олга Петров, која ће после мучења бити пребачена на Бањицу.

На крају рата бежи у Немачку, где га хапсе америчке трупе. Време до изручења Југославији проводи у некадашњем логору Дахау. У Зрењанину је осуђен и обешен као ратни злочинац 1948.

СТРЕЉАНИ НА ВАШАРИШТУ

ТАЧАН број логораша се не зна, јер су Немци после повлачења понели са собом или уништили спискове затвореника. Један број је одатле одведен на стрељање на локалном вашаришту, на месту данашњег Карађорђевог парка, али и код спомен-обележја у делу града Багљаш, као и у Јабуку, код Панчева. Остали су послати у радне и концентрационе логоре широм Европе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)