КУЛТУРНО БЛАГО "РЕСТАУРИРАЈУ" БИОЛОЗИ: Препарат који праве домаћи научници биће изузетно важан за српску баштину

Бранка Борисављевић

13. 06. 2021. у 12:11

ТИМ научника Биолошког факултета у потрази је за природним продуктом, који ће бити ефикасан у борби против микроорганизама који угрожавају и оштећују културна добра.

КУЛТУРНО БЛАГО РЕСТАУРИРАЈУ БИОЛОЗИ: Препарат који праве домаћи научници биће изузетно важан за српску баштину

Фото Приватна архива

Основни задатак пројекта PROTECTA, који финансира Фонд за науку Србије је да открије и препозна врсте микроорганизама, проучи механизме њиховог деструктивног дејства и тестира им осетљивост на природне продукте. Резултат истраживања ће бити формулација ефикасног, безбедног и нетоксичног биоцида на бази продуката метаболизма "добрих бактерија", биљних екстраката и етарских уља, који би представљао алтернативу синтетичким и агресивним средствима.

У разговору за "Новости", др Никола Унковић, научни сарадник на Биолошком факултету Универзитета у Београду и руководилац пројекта, каже да су најчешћи изазивачи оштећења комплексне заједнице микроорганизама означене као "биофилм". У њихов састав улазе бактерије, цијанобактерије, алге, гљиве, лишајеви... Он истиче да су гљиве, као веома прилагодљиви организми, најдеструктивније за културна добра.

- За истраживање, у сарадњи са тимом експерата, одабране су зидне слике "Исус младенац" у пећинској цркви Светих Петра и Павла у селу Рсовци код Пирота, као и у старој цркви Светог Вазнесења Господњег у селу Велики Крчимир код Гаџиног Хана. Међу њима су и киоск К-67, култни објекат од пластичног материјала познат као "црвени киоск" широм бивше СФРЈ и камени саркофаг из Виминацијума, који потиче из II-III века и налази се у збирци Народног музеја у Београду - наводи Унковић. - Основни критеријум при одабиру, био је различитост материјала од којих је направљено.

Како истиче наш саговорник, на свим културним добрима констатовано је присуство цијанобактерија, алги, гљива и лишајева, који својим порастом и активношћу угрожавају структурни и естетски интегритет истраживаних објеката.

- У току су тестирања осетљивости изолованих гљива на природне продукте - открива др Унковић. - На основу резултата добијених у лабораторији, констатовано је да су гљиве директни узрочници појаве видљивог пораста плесни и лишајева, као и оштећења у виду љуспања, пукотина, расољавања и промена оригиналне боје објеката. Током истраживања, у пећинској цркви Светих Петра и Павла, први пут у Србији је идентификована иначе ретка лепрозна форма лишаја. Пре примене на вредним културним добрима, урадиће се сет опсежних тестирања на посебно дизајнираним лабораторијским моделима од материјала, који чине истраживана културна добра.

Пројекат PROTECTA прати актуелан светски тренд савременог приступа заштити културне баштине који подразумева синергију биологије, конзервације и савремених технологија, са акцентом на примену природних продуката.

- Камен, дрво, текстил, метал, пластика, сликарско платно и боје, поседују специфичну биорецептивност, односно у различитом степену су пријемчиви и осетљиви на одређене микроорганизме - каже др Унковић. - Веома су битни и услови окружења у којима се културна добра налазе.

У последње две деценије тим научника и професора Биолошког факултета активно је сарађивао са различитим институцијама културе, галеријама и конзерваторским атељеима.Сарађују и са колегама из Завода за заштиту споменика културе Словеније, а билатерални пројекат је пут ка учешћу у великим европским истраживањима. У тиму је пет истраживача и један професор Биолошког факултета Универзитета у Београду, који сарађују са Заводом за заштиту споменика културе Србије, Народним музејом, Музејом науке и технике и Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду.

ИНОВАТИВНИ ПРОТОКОЛ

ТОКОМ истраживања дизајниран је и примењен иновативни протокол за утврђивање степена угрожености културног добра применом савремених технологија. У питању су термовизијска снимања, директна микроскопија објеката на терену, мерење влаге и температуре материјала, узорковање биофилма методама адхезивне траке и стерилног бриса као и одређивање степена контаминације живим организмима методом АТП биолуминисценције на лицу места, каже др Унковић. - Узимање узорака за скенинг електронску микроскопију и метагеномске анализе, посебно су значајан део протокола.

СПОМЕНИЦИ У БЕОГРАДУ

- Имајући у виду тенденцију изградње нових споменика на територији Београда, наша је жеља да досадашње искуство и знање искористимо за потпуно нова истраживања која ће бити од великог значаја за бригу и заштиту заоставштине престонице - каже др Унковић. - Они су за наш тим посебан изазов из два разлога. Новопостављени споменици нам дају увид у "нулто стање" са аспекта насељавања живим организмима, а са друге стране од метала су, имају специфичну биорецептивност и мало су истражени у свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)