ЗЕМЉА СЕ ОКРЕЋЕ СВЕ БРЖЕ: Низ фактора утиче да наша планета убрза своју ротацију,. 2021. година најкраћа

Јелена Динчић

13. 06. 2021. у 13:21

У ПОСЛЕДЊЕ време све нам се више чини да дан траје краће, да нам време пролети и да 365 дана годишње прође брзином светлости. Да су дани све краћи доказују и научници, који су најновијим истраживањима установили да се Земља толико брзо окреће да ће 2021. година бити најкраћа година у последњих пет деценија.

ЗЕМЉА СЕ ОКРЕЋЕ СВЕ БРЖЕ: Низ фактора утиче да наша планета убрза своју ротацију,. 2021. година најкраћа

Илустрација Shutterstock

Наиме, како појашњавају, на ротацију Земље утиче цео низ фактора - од атмосфере и океана до њеног течног језгра. Међутим, због бржег окретања процењују да ће у просеку дан током 2021. године бити за 0,05 милисекунди краћи него што је то уобичајено. Кад се сабере колико ће дани током године бити краћи, долазимо и до свакако краће године.

- Научници сугеришу да је убрзавање Земљине ротације можда наша грешка, јер глобално загревање које изазива човек својим активностима доводи до топљења леденог покривача на половима - објашњава, за "Новости", проф. др Милан С. Димитријевић, научни саветник Астрономске опсерваторије у пензији. - Услед тога, стене испод поларних капа трпе мању тежину па се издижу на горе тако да наша планета постаје више округла, заобљенија, односно предели око екватора се приближавају њеној оси. То ствара ефекат као када балерина скупи руке да би убрзала окретање, на исти начин топљење глечера у поларним пределима убрзава ротацију Земље.

За просечног човека то не значи пуно, јер ситни делић секунде не може да утиче на нашу свакодневицу, али проблеми би се могли појавити код технологије која користи атомске сатове за тачно и прецизно одређивање положаја, обављање појединих задатака у астрономији, навигацији и рачунарским мрежама која не узимају у обзир промене Земљине ротације. Ако се Земља окреће брже она ће доћи у исти положај мало раније. На пример, пола милисекунде на екватору је 26 центиметара, а ако се то нагомилава а ништа се не предузме, они постају бескорисни.

- Постоје и потенцијално збуњујуће последице за паметне телефоне, рачунаре и комуникационе системе који се синхронизују помоћу координисаног светског времена заснованог на броју секунди од 1. јануара 1970. године - објашњава проф. Димитријевић. - Наиме, због промена у Земљиној ротацији, односно њеног досадашњег постепеног успоравања, међународна служба која се бави стандардизацијом светског времена од 1973. године убацује додатне, преступне, секунде у атомске сатове сваке две или три године.

Додавање секунди последњи пут се догодило 31. децембра 2016. године, затим пре тога 30. јуна 2012. године и 30. јуна 2015. До сада је додато укупно 27 "позитивних преступних секунди", а изгледа да ће кроз извесно време бити потребна и једна "негативна", како би се успоставила равнотежа. Јер комуникациони системи, рачунари и паметни телефони нису дизајнирани да се носе са додатним преступним секундама, које се убацују због оваквих промена у Земљиној ротацији.

На пример, када је 30. јуна 2015. убачена додатна преступна секунда, рачунари на Њујоршкој берзи, који су очекивали 60 секунди у минуту, а не 61 као је било тог дана, довело је до велике збрке и блокаде од скоро сат времена. Такође, научници су известили да је Земља од јула 2020. године почела да се окреће брже, након што је стално успоравала у деценијама пре тога, па јој је било потребно нешто више од 24 сата да заврши ротацију, све до преокрета у јулу. Дан данас траје пола милисекунде мање од 24 сата.

Ранији рекорд најкраће ротације био је 5. јула 2005. године, када је Земљи требало 1,0516 милисекунди мање од 24 сата да се обрне око своје осе. Од средине 2020. године, Земља је потукла тај рекорд ни мање ни више него 28 пута. До данас најкраћи дан наступио је 19. јула 2020. године када је Земља завршила ротацију за 1,4602 милисекунде мање од 86,400 секунди.

- Предвиђа се да ће током 2021. године Земља наставити да се убрзава и да ће до краја године да се нагомила разлика од 35,40 милисекунди. Ако се овако настави једном ће требати, по први пут у историји, да убацимо негативну преступну секунду односно да наш атомски сат вратимо уназад. Међутим, то није лако предвидети јер се Земља обрће око своје осе на путу око Сунца према законима природе а не сходно нашим жељама, са леденим капама које се топе као резултат климатских промена - истиче наш саговорник и додаје да би "најлакши" начин да се ствари доведу у ред био да зауставимо глобално загревање планете и да лед остане тамо где треба да буде.

Питање је да ли ће човечанство успети да се договори и усмери ка остварењу таквог циља. Дужина дана такође је подложна различитим варијацијама са периодима од неколико недеља до неколико, па и више година. Све се то приписују узајамном дејству Земље са атмосфером услед њиховог релативног кретања као и услед прерасподеле маса у Земљином језгру, мантији, кори, океанима и атмосфери.

УТИЧУ И ЗЕМЉОТРЕСИ

ОСИМ Месеца и Сунца, на брзину обртања Земље око своје осе утичу и различити други чиниоци. На пример, велики земљотрес у Индијском океану 2004. године довео је до скраћивања дужине дана за три микросекунде. На дужину дана могу утицати и вештачке структуре које су људи направили. Научници из Насе су израчунали да је вода ускладиштена у језеру највеће бране на свету "Три клисуре" на реци Јангцекјанг повећала дужину Земљиног дана за 0,06 микросекунди због померања и нагомилавања водене масе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)