АКЦИЈА "НОВОСТИ" - ОБНАВЉАМО И ДУШУ: Почела реконструкција цркве у Риђици код Сомбора, једног од најстаријих храмова СПЦ у Бачкој

Јелена ЛЕМАЈИЋ - Јованка СИМИЋ

07. 06. 2021. у 13:00

КАДА се на самом улазу у Цркву Преноса моштију Светог Николајa у Риђици, најсевернијем сомборском селу, поклоните дверима и престоним иконама, не клањате се само светињама већ целој српској прошлости у овим крајевима, која се прожима вековима уназад. О тој прошлости се врло мало зна, баш као и о бајским Србима и некада јаком духовном центру у Бајском троуглу, омеђеном Сомбором, Бајом и Суботицом, које је историографија неправедно предала забораву.

АКЦИЈА НОВОСТИ - ОБНАВЉАМО И ДУШУ: Почела реконструкција цркве у Риђици код Сомбора,  једног од најстаријих храмова СПЦ у Бачкој

Храм у Риђици опасан скелама, са још увек голим гредама на крову / Фото Ј. Лемајић

Опасан скелама, са још увек голим гредама, храм, трећи пут у својој историји покушава да врати стари сјај. Најпре је 1731. (на месту некадашње земунице са почетка 17. века - 1627. године) изграђена црква, потом је њена обнова почела 1844. али је врло брзо стала, да би последњи пут на њој нешто било рађено 1930. године.

Уз благослов његовог преосвештенства владике бачког Иринеја, ових дана су почели радови на обнови крова светиње која је због свог значаја проглашена за културно добро, а свештенство Епархије бачке и мештани села надају се да ће, уз помоћ племенитих људи, које на овај чин позива и наш лист, обнова бити настављена и на другим деловима храма.

- Црквена општина риђичка је једна од најстаријих на овим просторима и за нас је то веома значајно. Поред духовних вредности, баштини и многе традиционалне и културолошке. То је био и мотив да се после више од пола века тамо поново постави свештеник, што је био први корак да видимо у ком правцу можемо да идемо и како можемо да обновимо храм - објашњава отац Саво Николић из Архијерејског намесништва у Сомбору. - Почела је обнова крова, што је било приоритетно, за шта је из буџета Града Сомбора опредељено шест милиона динара, али за све даље радове нам је потребна помоћ, јер то Црквена општина риђичка не може сама.

Стручњаци кажу да ће се најпре санирати постојећа кровна конструкција, која је у облику брода. Следи постављање нове кровне летве и новог бибер црепа.

Црква у Риђици некада / Фото Приватна архива

- Последњи пут кров је мењан 1931. године, када су уместо шиндре постављене етернит плоче. Након завршетка радова на кровопокривачким и лимарским радовима биће постављена громобранска инсталација - каже Јелена Филиповић из покрајинског Завода за заштиту споменика културе. - Када је у питању порта, потребно је извести нивелисање терена и санацију оградног зида и капија.

Риђички свештеник Мирко Божић сведочи да је прва православна црква у Риђици основана 1627. године. Била је то земуница покривена трском:

Натпис о изградњи цркве / / Фото Ј. Лемајић

- После скоро једног века, Срби, тада већинско становништво, подижу себи угледнији храм од набоја и такође покривен трском. Ову богомољу је освештао новосадски владика Исарион, а истог дана то је учинио и у селима Даутово и Нађбарачка, што говори о томе колико је овде било јако духовно језгро - подсећа свештеник Мирко Божић. - Ове две су уништене, народ се досељавао у Риђицу и са собом доносио реликвије. У храму се и данас налазе иконе Васкрсења Господњег, 12 апостола и Пресвете Богородице...

Црква чува и богослужбене књиге из 18. и 19. века, које су кришом доношене из царске Русије. Ту је јеванђеље из 1748.

- Имамо још 15 књига из 19. века, од којих је већина и данас у богослужбеној употреби - додаје отац Мирко.

Свештеник Мирко Божић са јеванђељем из 1748. године / / Фото Ј. Лемајић

Књиге из Москве, у којима се набраја цела царска породица, рађене су у храстовој дасци, опшивене кожом, доношене на волујским колима умотане у ланена платна.

- Данашњим речником оне су шверцоване, јер Аустроугарска то није дозвољавала, то је било као да си имао претензије на туђу територију. Дајући књигу из своје царевине да неко у Риђици чита по томе, Русија као да је рекла: тај српски народ је наш - истиче мештанин Немања Војводић. - Тада је у Риђици било око 1.000 Срба и само су они ту живели. Тако је било до 1801. када је Риђицу купио велепоседник Ковач и када почиње досељавање Немаца и Мађара, а исељавање Срба у јужну Бачку и Украјину.

Обнова, указују наши домаћини, значи чување културног идентитета, али и повезивање данашњих мештана, њих нешто више од 1.500, са духовном традицијом некадашњих риђичких Срба.

ВИНСКА ТРАДИЦИЈА

РИЂИЦА се ослања пре свега на виноградарство које је овде познато више стотина година. Највећи процват почиње насељавањем становника после велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем, који су са собом понели винову лозу као што су скадарка, липолист и фурминт.

Отац Мирко са мештанином Немањом Војводићем / / Фото Ј. Лемајић

ЧИЊЕНИЦЕ

ЦРКВА у Риђици у целини је подигнута 1844. године и то према пројекту архитекте Франца Гфелера. Сазидана је на месту старије грађевине из 1731. и припада групи класицистичких сакралних објеката.

ЖИРО-РАЧУН

ЉУДИ добре воље који желе да помогну обнову храма у Риђици могу то да учине уплатом на жиро-рачун Црквене општине риђичке 250-2120000235760-20. Контакт особа је отац Мирко Божић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

ЕТО, ЈАВЉА МИ СЕ! Како је Новак Ђоковић шокирао новинарку ЦНН-а