СМЕДЕРЕВО БИЛО КАО ХИРОШИМА: Навршава се 80 година од највеће експлозије немачке муниције у окупираној Србији

Ј. ИЛИЋ

05. 06. 2021. у 08:10

ПРЕ равно 80 година, на данашњи дан, Смедерево је било српска Хирошима.

СМЕДЕРЕВО БИЛО КАО ХИРОШИМА: Навршава се 80 година од највеће експлозије немачке муниције у окупираној Србији

Фото Архива Музеј Смедерево

Разарајућа експлозија муниције немачке војске у Смедеревској тврђави 5. јуна 1941. године готово да је сравнила град са земљом. Ударни талас експлозије кретао се брзином од пет километара у секунди и имао снагу од 10 милиона коњских снага. Да није било зидина древног града, слажу се историчари, Смедерево више никада не би постојало.

Овај несрећни догађај именован је на различите начине. Немци су га називали "катастрофална експлозија у складишту ратног плена у Смедереву", српски пропагандисти су га приказивали и као "разбеснели елемент", а публицисти су јој касније дали оригиналан назив - "српска Хирошима".

СВЕДОЧАНСТВО Спомен-костурница и споменик сећају на трагедију, Фото Н. Живановић

Осам деценија од највеће трагедија која је погодила српски народ од Априлског рата и успостављања немачке окупационе управе у централном делу Србије, многе чињенице о њој и даље су непознаница. Две највеће мистерије јесу узрок експлозије и број жртава.

Најновије историографске студије Мирослава П. Лазића, вишег кустоса историчара Музеја у Смедереву, које ће бити представљене на годишњицу трагедије, дају можда најсвеобухватнији поглед на катастрофу, али и нове чињенице, до сада непознате јавности.

- У тренутку експлозије, према немачким војним документима, у Смедеревској тврђави било је око 374 тоне ТНТ-а у бурадима, 2.800 тона муниције свих врста са 172 тоне експлозива и барута као и 425.000 детонатора - наводи Лазић у публикацији насталој на основу вишегодишњих проучавања.

Фото Н. Живановић

Према истраживању, на град се сручило најмање 4.000 тона камена из зидина тврђаве.

- Била је то серија експлозија које су бацале у ваздух сву мунцију, упаљену и неупаљену, наоружање, велике количине камена са Смедеревске тврђаве, делове грађевина и возова, дрвеће... Летели су и људи... Тај оркан је у само неколико секунди разнео половину града.

Експлозија и потрес земље осетили су се и чули на 50 километара око Смедерева, а зграде су биле оштећене и на десет километара даљине. Смедерево је било сцена незамисливих разарања - наводи се у књизи.

Лазић је, на основу истраживања и немачке докуменатације открио како је немачки командујући генерал у Србији, генерал Фон Шредер, чим је обавештен о експлозији, долетео авионом на место несреће.

ТВРЂАВА Да није било зидина града Смедерево не би постојало, Фото Архива Музеј Смедерево

Теорије о узроку експлозије кретале су се од несрећних околности, акта британске обавештајне службе, до саботаже локалних комунистичких група.

- Захваљујући недавно откривеним немачким изворима, можемо да понудимо нове интерпретације ранијих теорија, али и да одбацимо стара нагађања утемељена на урбаним легендама и накнадним мистификацијама. Узимајући у обзир све, експлозија је највероватније резултат несрећних околности које су довеле до самозапаљивања експлозива и муниције - каже Лазић.

Број погинулих није прецизно узстановљен, и креће се од 500 до чак 4.500. У најновијој публикацији наводи се да је, највероватније, број погинулих не већи од 1.200, а повређених је неколико хиљада. Варош је у то време имала око 11.000 житеља.

Тела погинулих су због страха од епидемије сахрањивана на брзину у масовним гробницама на Старом гробљу. На спомен-костурници, подигнутој 1942. године, уписано је 485 имена.

Према немачким изворима, 70 одсто свих кућа "више-мање је уништено". Апокалиптичне сцене разарања биле су нарочито страшне у делу "смедеревског Калемегдана" око Железничке станице, унутар Смедеревске тврђаве и око ње, као и у ширем средишту вароши.

Данас, два споменика сведоче о трагедији: Спомен-костурница на Старом гробљу и Споменик између Музеја и Железничке станице.

ЖТРВЕ Број погинулих креће се од 500 до чак 4.500, Фото Архива Музеј Смедерево

ХРОНИКА НАЈАВЉЕНЕ ТРАГЕДИЈЕ

ЗБОГ великог ризика услед неусловног чувања, високи немачки официри наложили су 27. маја 1941. затварање овог складишта и пребацивање ратног плена на адекватније место. Ипак, спорост војне бирократије и препуњеност војних слагалишта у Регензбургу у Немачкој, одлагали су почетак исељавања ратног материјала из Смедеревске тврђаве - каже Мирослав П. Лазић.

Врхунац упозоравајућих вести био је 3. јуна. Тог дана у 14 часова дошло је до мање експлозије, али без већих последица. Само два дана касније, готово у исто време, у 14 часова и 14 минута, догодила се апокалипса.

КОМЕМОРАЦИЈА И ИЗЛОЖБА

ДАНАС у подне служиће се парастос жртвама Петојунске трагедије и положити венци на Спомен-костурницу на Старом гробљу. Отварање изложбе о експлозији и промоција нове историјске студије биће одржани у 13 часова у Музеју. На изложби ће први пут бити приказане фотографије које до сада нису излагане. Уследиће комеморативна свечаност испред споменика "5. јун 1941".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВУЧИЋ НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА КОБРИ: Образ нема цену, Србија није на продају, отаџбину волимо више од свега (ФОТО/ВИДЕО)

ВУЧИЋ НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА "КОБРИ": Образ нема цену, Србија није на продају, отаџбину волимо више од свега (ФОТО/ВИДЕО)

ПРЕДСЕДНИК Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствује војној свечаности поводом Дана Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“.

14. 04. 2024. у 10:35 >> 10:36

Коментари (1)

ЕЈ, ЉУДИ, АЛИ БУГАРСКА... Овом причом је Никола Јокић шокирао Амере