ДЕСПОТ СТЕФАН "ЖЕЛЕЗНИ ЗИД" НАД АНКАРОМ: Репортер "Новости" у котлини некадашње Ангоре, где су војевали српски ратници и владари

Б. СУБАШИЋ

02. 06. 2021. у 11:00

ПУТОВАЊЕ деоницом Пута свиле од Београда до Анкаре није само посета најстаријој евроазијској саобраћајници већ и ходочашће стазама великих српских средњовековних ратника: војводе Новака Гребострека и деспота Стефана Лазревића.

ДЕСПОТ СТЕФАН  ЖЕЛЕЗНИ ЗИД  НАД АНКАРОМ: Репортер Новости у котлини некадашње Ангоре, где су војевали српски ратници и владари

Фото Б. Субашић

Они су се у Малој Азији, на рубу древне Кападокије, са војскама две империје у 14. и 15. веку борили око улаза у ждрело клисуре којом кроз стрме купасте гудуре води најстарији копнени пут са Истока ка Европи.

Путник из Србије који зна ову причу остаје потресен када после двадесетак сати вожње од Београда стигне до руба планина над котлином Ангоре, данашње турске престонице Анкаре. Ту су 1313. српски витезови под командом Новака Гребострека, великог војводе краља Милутина, поразили младу османлијску силу, постискујући њену прву инвазију на Византију. Већ 1402. као османски савезници, Срби су изнова бранили ангорску капију Пута свиле, на коју су тада наваљивале монголске хорде Тамерлана.

Османске трупе су у разбијене и бежале су у хаосу, како је хроничар забележио, само су на брегу изнад Ангоре "као црни железни зид" остали да стоје српски оклопници Високог Стефана. Задивљен њиховом храброшћу, велики Тамерлан им је понудио примирје и дао слободан пролаз ка Европи. Када су стигли у Константинопољ, византијски василевс је српског ратника-песника овенчао титулом деспота, првом до царске.

Фото Б. Субашић

Те слике преплављују ум на ауто-путу преко падине вулканског брега који се спушта ка зеленим пољима и хумовима Ангоре, где се море житног класја и трава таласа над древним бојним пољем. Путника уморног од вожње у удобном климатизованом аутобусу обузима осећај дивљења према српским витезовима који су пре седам векова стигли на ово место јашући 1.400 километара. Извиру слике тешке коњице у верижњачама и оклопима, наоружана дугим мачевима и копљима, која галопира Моравском долином и Тракијском низијом, затим плови једрењацима преко Босфора и опрезно каска на бојним коњима планинским стазама до "суђеног места", ждрела кланца изнад Ангоре на Путу свиле.

Јунак Деспот Стефан Лазаревић, Фото Б. Субашић

У време авиона и бродова заборављена је важност древне евроазијске жиле куцавице протока људи, робе и идеја. Тим караванским друмом је са Балкана ка Оријенту кренула фригијска, а затим хеленска култура, која се у Кападокији срела са месопотамским цивилизацијама. Истом трасом је са Блиског истока, преко Кападокије, у Европу стигло хришћанство, путујући трасама данашњих ауто-путева, на којима су камиле и товарне коње заменили шлепери и аутомобили.

ПУТ ПРАВОСЛАВЉА

ПУТЕМ свиле су на простор Србије стизали први апостоли и кападокијски витез, заштитник слабих и немоћних, Свети Георгије Победоносац, кога је Стефан Немања сматрао својим покровитељем. У пећинским манастирима Кападокије су рођени идеали и мистика православља које данас познајемо.

Кроз малоазијске планине из Другог Рима, Константинопоља, кретале су ка Анадолији и Кападокији хришћанске војске покушавајући да зауставе арапске, а затим османске најезде.

ТРАГ Свети Георгије рођен у Кападокији, Фото Б. Субашић

Игром судбине Срби хришћани овде су заједно с исламским Османлијама, бранили пролаз ка Европи од монголске Тамерланове хорде. Она јесте била муслиманска, али није имала милости ни за кога, без обзира на веру, па је страхом ујединила дојучерашње непријатеље.

Древно ранохришћанска црква у Кападокији, Фото Б. Субашић

Колико је историја забележила, само је "железни зид" српских оклопника на ангорској капији остао непоколебљиво да стоји пред Тамерланом, спреман за последњи самоубилачки јуриш за одбрану Европе.

Нема људском руком начињеног споменика тим витезовима на анадолским пољима, а није ни потребан. Довољно је сећати се и доћи на овај чудесни простор и загледати се у море класја заталасано ветром који носи звуке давних битака и сетних песама древних путника на Путу свиле, међу којима се чују и српски гласови.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

ЗАБРАНА БРАКА ПРЕ ПУНОЛЕТСТВА: Мења се Породични закон, суд више не може да одобри венчање малолетницима