СРБИЈА ИНВЕСТИРА У СЛОВЕНАЧКУ ПРИВРЕДУ: Све више српских компанија послује у “дежели”, тренутно их је 2.000

Ј. Су. - С. Б.

01. 10. 2020. у 11:09 >> 11:09

ОД некадашње, како су говорили, "сировинске базе Словеније", Србија данас постаје све значајнији инвеститор у бившој републици заједничке државе, сада једној од најразвијенијих мањих земаља Ервопске уније.

СРБИЈА ИНВЕСТИРА У СЛОВЕНАЧКУ ПРИВРЕДУ: Све више српских компанија послује у “дежели”, тренутно их је 2.000

Фото: Приватна архива

Српска компанија "Нектар" власник је чувеног словеначког бренда "Фруктал", а Comtrade највеће ИТ компаније у Словенији са више од 600 инжењера који раде углавном интернационалне пројекте. "МК група" у свом портфолију већ има Горењску банку, Heta Asset Resolution, хотел "Кемпински" и аеродром у Порторожу. "Делта" је направила и управља највећим хотелом у Словенији "Интерконтинентал Љубљана". Sport vision је отворио првих 11 радњи под тим брендом, док "Пут инжењеринг" успешно развија пословање на подручју бетонских конструкција. То су само неке од највећих српских инвестиција остварене у Словенији у последњих неколико година.

- Још две хиљаде фирми из Србије послује на овом тржишту. Заправо, ако изузмемо државе чланице ЕУ, Србија је сада први спољнотрговински партнер Словеније - каже Никола Папак, представник Привредне коморе Србије у Словенији. - Сви већи српски брендови, посебно у прехрамбеној и текстилној индустрији присутни су на рафовима у словеначким трговинама. Од "Златиборца", преко "плазме", "смокија", "јафе", "јелен пива", до "Моне" и "Балашевића". Такође, "Меркатор" је отворио своја врата и за мање српске произвођаче који учествују у бренду "Укуси мога краја".

Као важан фактор економских односа двеју држава, Никола Папак истиче и обим словеначких инвестиција у српску привреду.

- Словеначки привредници су, до сада, уложили у српску привреду више од милијарду евра. У нашој земљи је регистровано око 1.600 фирми са већинским словеначким капиталом - каже Папак. - Сама Србија је у последњих неколико година значајно унапредила имиџ инвестиционе дестинације, па тако сада имамо и то да је НЛБ банка победила на тендеру за куповину Комерцијалне банке и у процесу је преузимања, док је српска АИК банка у Словенији већ преузела Горењску банку. Посебно је важно то што је Словенија заинтересована за успостављање западнобалканског путног и железничког коридора на релацији Минхен-Салцбург-Бељак-Љубљана-Загреб-Београд-Ниш-Софија-Истанбул, са могућношћу каснијег укључивања крака од Ниша преко Скопља до Грчке.

Папак наводи да се у Словенији пажљиво прати свако улагање европских компанија у Србију, и то посебно немачких и аустријских.

- Имајући у виду да Словенци желе да смање економску зависност од ЕУ тржишта, а са друге стране, да наше фирме желе да уђу на европско тржиште од 500 милиона потрошача, међусобна сарадња и привредна симбиоза постале су императив - истиче Папак. - Највећи број компанија из централне Европе, због потенцијалних нових таласа пандемије покушава да заштити своје ланце снабдевања сировинама и компонентама и окреће се добављачима из суседства. Ту је шанса која може да се оствари кроз партнерство Словеније и Србије у добијању нових послова на тржиштима из индустријског базена ЕУ. За словеначке фирме, Србија је пут и до тржишта Русије и Турске са којима имамо повољне трговинске уговоре и то је наша прилика као инвестиционе дестинације, да кроз партнерства створимо додатну вредност и повећамо наш извоз. Тај механизам сада већ користе бројне словеначке фирме које су претходно инвестирале у Србију, као што су "ЈУБ боје", "Импол Севал", "Дон дон", "Горење". Традиционално добри економски односи са земљом која припада еврозони са константним растом куповне моћи и економије, стабилним окружењем и предвидивим условима пословања, долазе као право решење за све српске компаније које имају стратегију ширења у региону и пробоја на тржиште целокупне ЕУ.

РАЗМЕНА

СРПСКИ извоз у Словенију континуирано расте, уз забележен суфицит на страни Србије. Укупна спољнотрговинска размена двеју земаља, рачунајући размену и робе и услуга, прошле године премашила је 1,6 милијарди евра. Нажалост, ширење вируса ковид 19 успорило је светску економију, изазвавши глобалну контракцију, што је неповољно утицало на обим спољнотрговинске размене између Србије и Словеније у првој половини текуће године, у односу на исти период 2019.

- Циљ нам да и српске и словеначке компаније, али и све остале које су присутне у региону, заједно са колегама из Господарске зборнице Словеније и другим институционалним партнерима, што боље информишемо о новим пословним приликама, потенцијалима сарадње, инвестиционим програмима и предностима Србије као инвестиционе дестинације, трговини, али и да продубимо заједничку сарадњу на трећим тржиштима где можемо направити синергију - каже Никола Папак. - Као локално присутни дајемо велику подршку компанијама у умрежавању са потенцијалним пословним партнерима или добављачима, и тако доприносимо јачању спољнотрговинске позиције наших компанија.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

ЗБОГ ОВОГА ЈЕ ЂОКОВИЋ ОТПУСТИО ИВАНИШЕВИЋА? Да ли је ово кап која је прелила чашу... (ВИДЕО)