Бојан Станић: Допринос стабилности локалног, регионалног и европског ланца снабдевања

Бојан Станић

16. 06. 2020. у 11:32 >> 09:35

Бојан Станић: Допринос стабилности локалног, регионалног и европског ланца снабдевања

Фото: Новости архива

Иако је сектор услуга веома значајан за привреду Србије, показало се да су услужне делатности које укључују директан физички контакт са корисницима посебно осетљиве на глобалне кризе као што је и актуелна, изазвана епидемијом вируса корона. Према поменутом извештају, Србија ће ове године забележити пад од 2,5% са реалном могућношћу да већ у 2021. години дође до скока привредне активности (+4%), који би био више него довољан за покриће овогодишњих губитака.

Недавно је и агенција Standard and Poors потврдила кредитни рејтинг Србије на нивоу ББ+ (само један степени испод инвестиционог нивоа) са стабилним изгледом за даље унапређење. У оквиру извештаја је напоменуто да је Србија у кризном периоду очувала макроекономску стабилност и да је привреда, у структурном смислу, снажнија него што је то био случај током финансијске кризе из 2008. године.

Из тога произлази да треба посебну пажњу усмерити ка јачању домаће производње у погледу конкурентности на домаћем и међународном тржишту, као и чвршћој повезаности са великим тржишним учесницима, односно мултинационалним компанијама.

Ако разумемо да је економски циклус у ствари период између две кризе, односно две корекције, и да у одређеном временском размаку до њихове смене неминовно долази, неопходно је јачати унутрашњу компоненту привреде, односно домаће привредне субјекте (привреда друштва и предузетнике), чиме би локално тржиште постало отпорније на поремећаје у глобалном ланцу снабдевања.

Са друге стране, водеће производне компаније еврозоне разматрају могућности повлачења дела производње из удаљених земаља, односно приближавање својим матичним земљама (енг. eng. nearshoring), па им у том смислу постаје атрактивно тржиште Србије и, шире посматрано, Западног Балкана. Таквим компанијама је потребна поуздана мрежа добављача, како би задовољили потребу за сировинама, полупроизводима и финалним производима.

Управо из ових разлога, национални пројекат "Стварано у Србији" добија на значају, јер његовом имплементацијом и подизањем свести о важности домаће производње, доприноси се стабилности локалног, регионалног и европског ланца снабдевања.

Када се говори о развоју производа широке потрошње (конкретног бренда), неопходно је обезбедити његову препознатљивост на домаћем тржишту, како би се у перспективи створила основа за прекогранични пласман. Ово је посебно значајно и због повећања учешћа финалних производа у извозној структури земље, с обзиром на то да они носе вишу додату вредност и директно долазе до крајњих потрошача, чиме на својеврстан начин подижу свест иностраних тржишта о потенцијалу земље порекла, у овом случају Србије.

Захваљујући економском наслеђу, као што су производни капацитети, стручност и искуство радне снаге, домаће компаније производе квалитетне производе у области машина и електричне опреме, текстилне и дрвне индустрије и низа других прерађивачких делатности, који по својим карактеристикама оправдавају веће поверење купаца. На тај начин се спроводи и деверсификација производне структуре, односно повећава се повезаност привреде унутар земље, што на крају даје мултипликовани ефекат.

У оквиру компаративних предности Србије, посебно место заузима прехрамбена индустрија, захваљујући природним карактеристикама земље, традиционалном приступу производњи хране и примени савремених стандарда квалитета и безбедности. Имајући у виду да је храна стратешки производ и да је потребно одржавати домаће производне капацитете, подршка агробизнису треба да допринесе руралном развоју и побољшању демографских трендова у унутрашњости и пограничним подручјима земље.

Јачање домаће привреде, као карике у међународном ланцу снабдевања, посматра се кроз допринос синергетском ефекту ради креирања глобалне отпорности на кризне ситуације. У томе сви актери треба да узму учешће, у складу са својом улогом на отвореном тржишту: привредни субјекти, државне институције и грађани.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)