ШЉИВОВИЦА И ВИЉАМОВКА - ОД АУСТРАЛИЈЕ ДО БАЛТИКА: У Србији се произведе од 50 дo 60 милиона литара ракије

В. Н.

30. 10. 2021. у 09:55

ПРОИЗВОДЊА јаких алкохолних пића у Србији у последњих пет година расте по стопи већој од 10 одсто годишње, што упућује на закључак да је српска привреда увидела своју шансу у овом сектору и на глобалном тржишту, кажу у Привредној комори Србије.

ШЉИВОВИЦА И ВИЉАМОВКА - ОД АУСТРАЛИЈЕ ДО БАЛТИКА: У Србији се произведе од 50 дo 60 милиона литара ракије

Фото Приватна архива

Србија је позната по о производњи шљиве у свету. Домаћа ракија од ове воћке једно је од најпродаванијих алкохолних пића у свету.  Следе ракија од кајсије, крушке, дуње, малине, меда, ораха...  Значајан део долази из домаће радиности.

„Процењује се да се у Србији произведе између 50 и 60 милиона литара ракије, укључујући и ракију произведену у сопственим домаћинствима. Највећа производња је у Расинском, Шумадијском и Златиборском крају“, каже Александар Богуновић, секретар Удружења за биљну производњу ПКС.

Извоз ракије од воћа је у 2020. години порастао за 30 одсто, а 67 одсто наше ракије се извозило у Немачку, САД, Хрватску, Црну Гору и БиХ.

Дијаспора воли „љуту“

У међународној трговини је приметан тренд раста трговине јаким алкохолним пићима.

Немачка и САД су најатрактивнија тржишта за домаће произвођаче. Следе Аустралија, Канада, Аустрија и Швајцарска, где живи велики број људи нашег порекла.

Произвођачима из Србије су интересантне и балтичке земље, затим Пољска, Шведска и Украјина, истиче Игор Кроња из Центра за спољнотрговинску аналитику ПКС. Освајање нових тржишта, међутим, представља веома изазован задатак.

„Наша стартна позиција је добра јер имамо изузетан квалитет производа што је добар предуслов за успех“, истиче Кроња. „Заједничка маркетиншка стратегија у промовисању ракије као српског бренда могла да донесе много успеха, посебно ако се буде инсистирало на вишевековној традицији, по узору на шкотске произвођаче вискија“, напомиње Кроња.

Развој гастрономске понуде која прати ракију као пиће је још један потенцијал који треба истражити.

 

Фото Приватна архива

Дуњевача у Сингапур, шљивовица у Аустрију

Компанија "Стара Соколова" је присутна на светским тржиштима 15 година. Купце имају од Америке, Аустралије и Русије, земаља Европе, до Дубаија и Сингапура.

“Квалитет српске ракије је на завидном нивоу управо због јаке конкуренције на домаћем тржишту. Због тога нашу ракију купци широм света препознају по квалитету. То нам омогућава да трајемо и опстајемо”, каже Иван Богдановић, власник компаније.

Различита тржишта траже различите укусе. У Русију, Дубаи и Сингапур иду шљивовица, виљамовка и дуњевача. На тржишта Америке, Аустралије и Западне Европе, где има доста људи са простора бивше Југославије, пласира се углавном шљивовица. До купаца долазе, по препоруци, преко интернета, али и кроз контакте и наступе на сајмовима  које организује Привредна комора Србије.

„У наредном периоду треба радити на снажнијем маркетиншком представљању српске ракија као де лукс производа, развоју онлајн промоције и заједничком наступу српских произвођача“, каже Богдановић. 

Органска производња

У породичној дестилерији „Артисани дестилери“, познатој по брендовима "Антерија", "Јелек" и "Опанак", раде на развоју органских засада и производњи ракије од органског воћа. У реализацији ове идеје помажу им субвенције Министарства пољопривреде али и стручна усавршавања у области органске производње.

„Пратимо трендове и сматрамо да је органска производња будућност. Уводимо и моделе циркуларне економије у производњу, јер то сматрамо важним фактором конкурентности на домаћем и светским тржиштима, имајући у виду да је у очување животне средине један од приоритета“, каже Милица Нејковић из дестилерије „Артисани“.

У овој компанији кажу да прате све трендове па ће се тако у наредном периоду посветити и развоју гастрономске понуде и упаривању ракије са српском кухињом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га одузели ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали

ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.

16. 04. 2024. у 14:14

Коментари (0)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију