ИЗГУБЉЕНИ У СОПСТВЕНИМ ЛАЖИМА: Овако је блокадерски истраживач јавног мњења признао обману од пре годину дана

ИЗБОРИ који ће бити одржани 25. октобра ове године судбински су из много разлога.

Фото: Новости

С једне стране је листа СНС-а, чији је носилац проф. др Стојан Раденовић, један од најугледнијих српских научника. На њој је и велики број студената, уметника, спортиста и радника.

На другој, блокадерској страни налазе се и некадашњи страначки активисти и људи повезивани са Демократском странком, Покретом слободних грађана и Зелено-левим фронтом.

Питање које се зато намеће јесте: ко би гласао за листу на којој су представници политичких структура које су већ имале прилику да управљају Србијом?

Душан Љ. Миленковић, истраживач јавног мњења, пре само годину дана тврдио је да би за блокадерску листу гласало чак 54 одсто бирача, а његове садашње тврдње отварају питање колико су тадашње процене уопште одговарале стварном расположењу грађана.

Сва релевантна истраживања јавног мњења показују да је листа СНС-а у предности. Однос блокадера према истраживањима у великој мери се променио након што је Фактор плус изашао са подацима према којима би за СНС гласало више од 47 одсто, а за блокадерску листу око 31 одсто бирача.

Разлика од 16 процентних поена покренула је лавину реакција на друштвеним мрежама и опозиционим медијима. Бирачима се истовремено намеће наратив да блокадерска листа сигурно побеђује на изборима, док се унапред отвара питање шта ће се догодити уколико званични резултати покажу другачије стање.

Душан Љ. Миленковић своју улогу у креирању таквог наратива из угла „струке“ стекао је прошле године. Он је тада, у оквиру фирме „Спринт инсајт“, објавио истраживање према којем блокадери имају апсолутну већину на изборима.

То наводно истраживање постало је својеврсни Свети грал за цео блокадерски покрет и један од главних аргумената за тврдњу да иза њега стоји већина грађана Србије.

Све то време председник Србије Александар Вучић тврдио је да друга истраживања показују сасвим другачију слику и да је врхунац популарности блокадерског покрета одавно прошао. Према тим проценама, рејтинг СНС-а се након пролећа 2025. године значајно поправио.

Међутим, управо је Миленковић сада отворио питање које директно удара у раније тврдње о огромној предности блокадерске листе.

Гостујући на телевизији, говорио је о томе шта би се догодило уколико већи број изборних листа, међу којима су и опозиционе, не пређе цензус. У том случају, упозорио је, највећу корист могао би да има СНС.

Зашто баш СНС?

Ствар је једноставна. Д'Онтов систем расподеле мандата не „пребацује“ директно гласове листа које нису прешле цензус победнику, али чињеница да ти гласови не учествују у расподели мандата повећава релативни удео странака које су прешле изборни праг.

Уколико СНС освоји највише гласова међу листама које пређу цензус, управо би та листа могла да извуче и највећу корист из великог броја гласова датих листама које остану испод прага од три одсто.

А управо Миленковићева забринутост због таквог сценарија отвара кључно питање.

Ако су у предности, зашто се брину?

Друго питање које се поставља јесте зашто су Душан Миленковић и део блокадерског покрета толико забринути због „расутих“ гласова уколико заиста верују да имају огромну предност у односу на СНС.

Уколико би блокадерска листа заиста била убедљиво најјача, велики број листа испод цензуса могао би управо њој да иде наруку приликом претварања гласова у мандате.

Добар пример представљају избори 2020. године, када су изборни праг прешле само три листе: „Александар Вучић – За нашу децу“, коалиција око СПС-а и тадашњи Српски патриотски савез (СПАС) Александра Шапића.

Листа окупљена око СНС-а освојила је тада више од 60 одсто гласова и на крају добила 188 од укупно 250 посланичких мандата.

Победник је, дакле, захваљујући великој предности у гласовима и чињеници да значајан број листа није прешао изборни праг, добио још убедљивију већину у парламенту.

Зато забринутост због „расутих“ гласова сама по себи отвара питање колико они који јавно говоре о сигурној победи заиста верују у процене које представљају својим бирачима.

Ако је предност блокадерске листе заиста огромна, онда би математика требало да ради управо у њену корист. Ако, међутим, постоји страх да ће највећу корист од гласова листа испод цензуса имати СНС, онда се намеће сасвим логично питање – ко је заправо први?

У томе се налази и највећа контрадикција читавог наратива.

Креатори политичког хаоса у Србији, идеолози и „стручњаци“ блокадерског покрета месецима својим присталицама представљају слику према којој је изборна победа практично извесна. Истовремено се унапред проблематизују изборни резултати и говори о сценаријима за „дан после“.

Таква атмосфера може да подигне очекивања бирача до нивоа на којем сваки резултат другачији од унапред проглашене победе може бити представљен као доказ изборне крађе.

Опасна игра са очекивањима бирача

Србија већ има искуство са ситуацијама у којима су спорови око изборних резултата завршавали на улицама.

Петог октобра 2000. године велики број присталица ДОС-а дошао је у Београд након спорних председничких избора у СР Југославији. Протести су кулминирали упадом у Савезну скупштину, пожаром и уништавањем дела изборног материјала.

Више од четврт века касније, политичке околности су потпуно другачије, али се поново гради атмосфера у којој се унапред тврди да само један изборни резултат може бити легитиман.

На крилима ранијих истраживања Душана Миленковића и наратива који се гради већ дуго, део блокадерског покрета покушава да своје присталице убеди да је победа унапред загарантована.

Управо ту лежи највећа опасност

Јер када месецима уверавате људе да имате огромну већину, сваки другачији резултат на изборима лако може да послужи као повод за оспоравање изборног процеса и подизање политичких тензија.

Посебно када поједини идеолози блокадерског покрета, попут Јова Бакића, користе запаљиву реторику о обрачуну са политичким противницима.

Зато питање више није само ко ће победити 25. октобра. Питање је и зашто они који тврде да већ имају већину толико страхују од изборне математике. Ако су истраживања на која су се позивали тачна, разлога за страх нема.

Ако нису – онда је време да својим бирачима објасне зашто су их толико дуго уверавали да је победа већ завршена ствар.

(24седам)

Препоручујемо

Политика

0 20

ВУЧИЋ СА НАРОДОМ У ВРБАСУ: "Хвала вам што се борите, није било лако и једноставно"

05. 10. 2026. у 10:19 >> 15:52

Политика

0 3

"МОГУ ДА ТЕ ТЕСТИРАЈУ": Овако Пајтић и Елезовић причају о дроги и скривању доказа после скандала у Сенти

05. 10. 2026. у 11:03

Политика

0 0

"БЛОКАДЕРСКА ПОЛИТИКА ЈЕ ПЕВАЊЕ ДОДОЛА": Јованов о нападима на Вучевића

05. 10. 2026. у 11:03

Политика

0 0

ЗАХВАЉУЈУЋИ ВУЧИЋУ, АЛЕКСАНДАР ИМА НАДУ: Емотивна исповест Јасмине Јовић, мајке детета с ретком болешћу

05. 10. 2026. у 11:03

Svet

Odlazak "slavnog" iscelitelja za kraj najbizarnije ere: Hipnotisao je Balkan i preminuo kao bednik

2026-10-04 09:38:00

Svet

Ljubavni lavirint dobio epilog: Ana pobegla preko okeana, a sada je iza rešetaka zbog ubistva milionera Ljubomira

2026-10-02 08:13:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације