АКАДЕМСКИ РИКВЕРЦ, АНТИЋ О ПАДУ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА: "Не можемо се правити да је све у реду“

ПРОФЕСОР Чедомир Антић сматра да пад на Шангајској листи не треба ни драматизовати ни релативизовати, али упозорава да се не могу занемарити вишемесечна блокада, изостанак реформи и одговорност руководства Београдског универзитета.

Foto: Printskrin Youtube/Блиц ТВ

Универзитет у Београду више није међу 500 најбоље рангираних универзитета на свету. После четири године проведене у тој групи, Београдски универзитет се сада налази између 501. и 600. места на Шангајској листи. Док део власти одговорност за пад приписује ректору и вишемесечним студентским блокадама, бивша ректорка Иванка Поповић оцењује да је реч о уобичајеној флуктуацији и да неколико бодова може значити разлику од више десетина места.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду Чедомир Антић, међутим, сматра да се о резултатима овогодишњег рангирања не може говорити без сагледавања много шире слике - од начина финансирања науке до управљања самим универзитетом и последица вишемесечне блокаде.

"Искрено да кажем, ја сам зачуђен што је Београдски универзитет уопште на листи, зато што се прошлогодишња оцена односила на ранији период, а не на време које је управо било завршило, односно на време блокаде која је трајала скоро осам месеци“, каже Антић.

Он сматра да је већ сама чињеница да су државни универзитети у Србији током великог дела године практично били ван редовног процеса рада проблематична за било какво озбиљно рангирање.

"Било је логично поставити питање: један универзитет који није радио осам месеци, на основу чега оцењујете? Постоји мантра да рад постоји и када траје блокада, али не постоји. Имали смо, рецимо, на Универзитету у Новом Саду професоре којима је било забрањено да дођу на факултет од стране неовлашћених лица и установа које нису предвиђене Уставом и законима Србије“, наводи Антић.

Антић: Београдски универзитет није успешно реформисан

Он, међутим, упозорава да проблем није само у последњој години, већ да Београдски универзитет дуже време није суштински реформисан.

"Чињеница је да Београдски универзитет није успешно реформисан. Да јесте, он би свакако био другачији него што је био раније. Имамо ситуацију у којој људи који треба да буду реформисани спроводе реформе“, сматра Антић.

Према његовим речима, Београдски универзитет је огромна и сложена институција, са десетинама хиљада студената и хиљадама наставника и истраживача, због чега свако рангирање мора да се посматра са одређеном резервом.

"Београдски универзитет је један од највећих универзитета између Беча и Истанбула. Свакако спада међу велике универзитете у свету. Зато је тешко оценити тако сложену установу само кроз једну листу“, каже он.

Ипак, Антић сматра да чињеница да се Универзитет у Београду и даље налази у светском рангирању не би требало да буде разлог за самозадовољство. Посебно проблематичним види начин на који је универзитет функционисао током актуелне политичке и друштвене кризе.

"Водство универзитета је једна олигархија. Могу да вас уверим да ректор током кризе није звао ниједног професора са којим није сагласан. Имали смо ректора који је током кризе напустио своје радно место и препустио канцеларију пленумима, зборовима грађана и другим групама“, тврди Антић.

Он посебно доводи у питање политичко ангажовање руководства Универзитета у Београду и сматра да би академска заједница морала јасно да дефинише своје циљеве.

"Видимо један део челништва универзитета, на челу са ректором, да је политички активан. А где је ту универзитет? Који је његов програм? Како је могуће да готово свако, од управника зграде до председника владе, има неки програм, а ректори и декани у Србији немају јасан универзитетски програм?“, пита Антић.

Говорећи о паду на Шангајској листи, он се осврће и на тврдње да резултат не треба превише озбиљно схватати, јер неколико научних радова или цитата може да помери универзитет за више десетина места.

"Ако је та Шангајска листа таква да један професор чији се радови много цитирају може да помери универзитет за сто места, онда је питање колико је она релевантна за установу попут Београдског универзитета. Али не можемо истовремено да говоримо да је листа неважна када паднемо, а да је представљамо као доказ врхунског квалитета када напредујемо“, истиче Антић.

Он сматра да би уместо поређења са универзитетима у Загребу или Љубљани требало отворити озбиљније питање: колико се у Србији улаже у науку и какви су услови у којима раде универзитетски професори.

"Када водите једну тако озбиљну и велику структуру као што је универзитет, не можете никада бити задовољни. Морамо да видимо однос улагања и положаја који наши професори уживају. Тај положај је, верујте, један од бољих у Европи, ако се узме у обзир не само бруто плата већ и сигурност запослења и начин на који су професори заштићени“, каже Антић.

Према његовом мишљењу, одговорност за стање на универзитетима не може се пребацити само на државу, али ни само на академску заједницу. Он подсећа да су различите власти током претходних деценија покушавале да пронађу начин да сарађују са универзитетом, управо зато што је реч о институцији са великим друштвеним утицајем.

"Свака власт, укључујући и Милошевићеву, трудила се да се споразуме са универзитетом. Универзитет је превише јак да би се са њим ишло у отворену конфронтацију. Милошевић је, по мом мишљењу, победио универзитет аикидом – не својом снагом, него његовом слабошћу“, наводи Антић.

Он као пример наводи период након студентских протеста деведесетих година, када је, како каже, велики број професора прихватио промене које је власт понудила.

"Пре тога су били главни, Робеспијери и Дантони, а онда су потрчали и потписали. То показује колико је универзитет, када нема унутрашњу снагу и јединство, подложан притисцима“, оцењује Антић.

Питање одговорности руководства универзитета

Говорећи о актуелном руководству Универзитета у Београду, Антић сматра да је проблематично то што се политичко деловање не раздваја довољно јасно од функције ректора.

"Ректор Ђокић мора да каже ко је и шта представља. Ако наступа политички, онда мора бити јасно да ли говори као ректор или као политички активиста. Не можете истовремено користити ауторитет универзитета и тврдити да се универзитет не бави политиком“, каже Антић.

Он додаје да је управо због тога потребно отворити питање одговорности руководства универзитета.

"Какав је то ректор који не позове ниједног колегу који се са њим не слаже да га пита како је и какве проблеме има? Ако универзитет треба да буде место дијалога, онда тај дијалог мора да постоји и унутар њега“, сматра Антић.

Закључујући, Антић оцењује да пад Београдског универзитета на Шангајској листи не би требало ни драматизовати ни релативизовати. Рангирање, како каже, јесте само један показатељ, али би резултат требало искористити као повод за озбиљну расправу о стању науке, универзитета и његовом односу према друштву.

"Сигурно је да наше друштво има много проблема и да наша држава има много проблема. Али управо зато морамо да будемо озбиљни када говоримо о универзитету. Он је настао на идеји националног ослобођења, просвете и слободе. Не може његова основна улога да буде замењена политичким сукобима и борбом за утицај“, закључује Антић.

24sedam.rs

Препоручујемо

Политика

0 2

МИЛОМИР МАРИЋ О ГЕНЕРАЛУ: Ратко Младић у страним новинама имао третман највећег команданта нашег доба

06. 09. 2026. у 21:16

Политика

0 4

ГОРИ У БЛОКАДЕРСКИМ ГРУПАМА НАКОН ВЕТИРАЊА ПОЛИТИЧАРА ЂОКИЋА: Једни се радују, други кукају, не изостају ни увреде (ФОТО)

06. 09. 2026. у 20:26

Политика

0 0

РАСПАД БЛОКАДЕРА: Студенти ветирају, блокадери одустају од гласања за њих

06. 09. 2026. у 20:19

Политика

0 0

ОВАКО ТО РАДЕ ЋАЦИ! Увек ту за друге!

06. 09. 2026. у 20:07

Svet

Putinovo oružje stiže iz morskih dubina: Šta se zna o ruskom Posejdonu i njegovoj razornoj moći

2026-09-05 18:01:00

Svet

Petoro mrtvih u napadima na Lugansku oblast, među poginulima tinejdžer

2026-09-05 15:25:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације