Политика

КО ЈЕ КОМЕ БРАТ? Ево шта је све Србија дала Црној Гори, а шта добила заузврат

Дражен Живковић, главни и одговорни уредник Прве телевизије и оснивач портала Борба

15. 08. 2026. у 10:17

ПОСТОЈИ тренутак у односима двије државе када дипломатске фразе, протоколарни осмијеси и испразне приче о „најбољим могућим односима“ више нијесу довољни. Када се склони та завјеса, остаје сурова рачуница и једноставан биланс чињеница: шта је ко дао, а шта је ко вратио.

КО ЈЕ КОМЕ БРАТ? Ево шта је све Србија дала Црној Гори, а шта добила заузврат

Питање ко је коме заиста брат у релацијама између Београда и Подгорице не мјери се усиљеним изјавама на конференцијама за штампу, већ понашањем у кризама и поступцима када се ломе витални државни и национални интереси.

ШТА ЈЕ СРБИЈА ДАЛА ЦРНОЈ ГОРИ: Помоћ без услова и отворена врата

Када год се Црна Гора нашла пред озбиљним изазовом – било здравственим, природним или економским – Србија није питала ко сједи у згради Предсједника или Владе у Подгорици. Помагала је одмах и безусловно.

• Спасоносне вакцине у тренуцима здравственог слома:

Док је Црна Гора у паници чекала прве дозе против коронавируса, Србија је прва упутила донацију вакцина „Спутњик В“. Није се гледало на политичке разлике – дозе су стизале директно у руке здравствених радника и грађана када су биле најпотребније.

• Ваздухопловна флота за гашење пожара:

Када су током љетњих мјесеци разорни пожари гутали црногорску обалу и север, а домаћи капацитети били недовољни да обуздају ватрену стихију, МУП Србије слао је хеликоптер.

Српска посада је данима ризиковала животе бранећи црногорске куће и имовину, што је званично потврдила и Влада Црне Горе.

• Отворена врата за живот, рад и лијечење:

Деценијама уназад, Србија држи широм отворена врата за грађане Црне Горе – од бесплатног студирања хиљада црногорских студената, преко врхунског лијечења у београдским клиничким центрима, до потпуног права на рад и грађење каријера без икаквих административних препрека.

ШТА ЈЕ ЗВАНИЧНА ПОДГОРИЦА ВРАТИЛА БЕОГРАДУ: Геополитички ударци и унутрашњи инжењеринг

Оног тренутка када би се угасиле ватре и прострујала здравствена помоћ, званична Подгорица се редовно враћала пракси која се тешко може назвати другачије него – политичким забијањем ножа у леђа.

Признање лажне државе Косово и отимање 14% територије:

Одлука од 9. октобра 2008. године да се призна једнострано проглашена независност Косова остаје најсрамнији геополитички потез у историји Црне Горе.

Донесена сјутрадан након што су УН прихватиле иницијативу Србије пред Међународним судом правде, та одлука је директно ударила на суверенитет Србије и донесена је противно вољи убједљиве већине грађана саме Црне Горе.

Истјеривање и потискивање српског језика:

Иако званични подаци пописа из 2023. године потврђују да је српски језик матерњи за 43,52% становништва (док црногорским говори 36,23%), власт у Подгорици одбија да му врати статус службеног језика. Тиме се ствара незабиљежен преседан у Европи – да језик којим званично говори највећи број становника сопствене државе остаје правно потиснут као категорија другог реда.

Границе као политички филтер за писце, историчаре и новинаре:

Од Матије Бећковића, Александра Раковића, Чедомира Антића и Дејана Мировића за вријеме режима ДПС-а, па све до најновијих забрана уласка новинару Драгану Ј. Вучићевићу и забране емитивање сигнала српских медија, Подгорица је демонстрирала да се боји српске речи и аналитичке мисли.

Умјесто протока идеја, створена је пракса прављења „спискова неподобних“.  Логистика за рушење власти у Београду: Док се свака реакција Београда у вези са заштитом права српског народа у Црној Гори дежурно проглашава за „брутално мијешање и великосрпски патернализам“, поједини црногорски политичари и јавни радници без устручавања одлазили су у Београд како би марширали на протестима и директно пружали логистику и подршку структурама које покушавају да сруше легитимно изабрану власт у Србији.

Добросусједство није једносмјерна улица

Када се подвуче црта, питање са почетка текста добија свој непогрешив одговор. Србија је у овом односу показала шта значи братска свијест, солидарност и државни формат.

Званична Подгорица је, са друге стране, показала да пати од хроничне геополитичке схизофреније: помоћ из Београда је добродошла док гори и док треба спасавати животе, али се чим прође опасност наставља са антисрпском политиком и додворавањем иностраним центрима моћи.

Овакав однос није одржив. Суверено право Црне Горе не може бити изговор за уцјењивачку и незахвалну политику, јер добросусједство и поштовање никада нијесу били, нити могу бити – једносмјерна улица.

Вријеме је да Црна Гора коначно одговори на много непријатније питање: да ли Србију види као најближег сусједа са којим жели стварно партнерство – или као државу од које је помоћ добродошла када гори, док је политичка дистанца пожељна чим се пожар угаси?

(Борба.ме)

БОНУС ВИДЕО: Вучић решава проблеме народа у Пријепољу