АУТОРСКИ ТЕКСТ АМБАСАДОРКЕ СРБИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ: Хрвати славе, а Срби тугују, док за 2.500 жртава нико не одговара

Г. Ч.

04. 08. 2021. у 22:32

НАТАША марић, амбасадорка Републике Србије у Француској, поводом 26 година од злочиначке акције "Олуја" у Хрватској, написала је ауторски текст у листу l'Opinion.

АУТОРСКИ ТЕКСТ АМБАСАДОРКЕ СРБИЈЕ У ФРАНЦУСКОЈ: Хрвати славе, а Срби тугују, док за 2.500 жртава нико не одговара

Фото: Архива Новости

Текст преносимо у целости.

"Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске су извршиле напад на Српску аутономну област Крајина, упркос чињеници да je она била под заштитом УН-а ида су њени представници дан раније у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.

Ово је била операција „Олуја" изведена пре 26 година.

За неколико дана сломљен је отпор и Срби Западне Крајине крећу у повлачење на исток, у правцу Републике Српске (БиХ) и Србије, препустивши уништењу и скрнављењу, између осталог, и 25.000 својих кућа, 78 цркава и 181 гробље.

Биланс од више од 220.000 протераних чини ову операцију једним од највећих етничких чишћења у свету након Другог светског рата, о чему сведоче демографски показатељи: према попису из 1991. године у Хрватској је живело више од 580.000 Срба (преко 12%), да би их 2011. преостало свега око 180.000.

Новости

Због масовног протеривања и убијања цивила и заробљеника током и након операције, „Олуја" је у оптужници пред Међународним трибуналом за бившу Југославију у Хагу окарактерисана као удружени злочиначки подухват са циљем трајног и присилног протеривања Срба са простора на којем су вековима живели.

Упркос томе, одговорни из редова политичког и војног врха Хрватске никада нису осуђени за ове злочине. Док годишњицу ове операције Хрватска прославља као Дан победе, Србија је обележава као Дан сећања на страдање и прогон Срба. Болна прошлост се не може изменити, али очување сећања на њу не представља само исказивање пијетета према страдалима. 

Однос према жртвама из редова других народа и искреност у жељи да се страдања не понове отварају перспективу за одрживи суживот и учвршћују опредељење за мир, чинећи заједничке кораке ка будућности примарним циљем и обавезом зарад генерација које нас наслеђују.

Опредељујући се за помирење и сарадњу са свима у региону, Србија задржава право да памти и да се бори против прећуткивања својих жртава и слављења над њиховим гробовима.

Фото: Архива Новости

У дугој историји своје државности, српски народ је пролазио кроз велика искушења обележена огромним материјалним разарањима, скрнављењем наше културно-историјске баштине, али изнад свега немерљивим губицима људских живота.

Само у страдањима у ХХ веку који су обележила два светска рата, али и Балкански ратови који су им претходили, милионске жртве непоправљиво су измениле националну демографску слику на овим просторима. Током Другог светског рата се десио планирани, организовани и у расним законима нацистичке марионетске Независне државе Хрватске утемељени злочинчији је циљ био потпуно елиминисање Срба.

Крајем прошлог века, нажалост, јачање сецесионистичких тенденција води ка грађанском рату који уз недостатак демократског капацитета републичких политичких лидера тадашње Југославије резултира распадом земље у чије су темеље Срби током два светска рата уградили милионске жртве.

Фото: Архива Новости

Нови сурови сукоб отворио је старе ране и створио тешконаслеђе које и данас оптерећује живот народа на простору некадашње СФРЈ. 

Иако су ратови 90-их година били део ударних вести у медијима, неки догађаји су остали недовољно познати, а сви аспекти њихове сложености нису били у правој мери подвргнути анализи. То је случај и са операцијом „Олуја". 

Последице тога су тешкоће у постизању неопходног и лековитог помирења међу народима који су донедавно живели заједно и који ће неумитно морати да на овим просторима деле добро и зло и убудуће.

Фото: Архива Новости

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)