У ОКНУ ПРВИ ПУТ У ПЕЛЕНАМА: Са рударима у суровој пустињи Великог басена, у потрази за драгоценим тиркизом

М. Ј. М.

18. 05. 2021. у 06:47

РУДАРСКИ посао увек је важио за најтежи, а рудари за синоним јунаштва. Ставити живот на коцку и спустити се у окно, дубоко под земљу, изазов је на који се не би одважио свако.

У ОКНУ ПРВИ ПУТ У ПЕЛЕНАМА: Са рударима у суровој пустињи Великог басена, у потрази за драгоценим тиркизом

Фото Промо

Ипак, дуже од 60 година, три генерације породице Отесон свакодневно се баве баш овим послом. Северно од Лас Вегаса, у суровој пустињи Великог басена, под врелим песком и стенама старим стотинама хиљада година, Отесонови већ деценијама трагају за својим благом - тиркизом. У ексклузивном интервјуу за "Новости", право из прашњаве Неваде, Тони Отесон нам открива како изгледа свакодневни живот рудара, дочаран у узбудљивој шестоделној серији "Тиркизна грозница", уторком (Вајасат Иксплор, 21.45).

- Када сам први пут дошао на рударско налазиште, нисам имао ни три године. Још имам ту слику негде. Ја у мајици кратких рукава, са пеленама и шеширићем на глави. Тако се то радило некада. Деца су тумарала наоколо забављајући се у песку, док су старији поред вас копали тиркиз. Данас то изгледа мало другачије, али вероватно је баш тај живот на терену од малих ногу и утицао на то да наставим овај посао - поручује Тони.

- Тиркиз је био моја судбина од рођења. На неке ствари можеш да утичеш током живота, али неке су већ предодређене. Док се окренеш, прошло је 40 година, а ти си од оног детета у пеленама, стасао у родитеља који треба своје клинце да изведе на прави пут.

ЗЕТ МИ УМАЛО НИЈЕ ПОГИНУО У РУДНИКУ

ТОНИ Отесон нам је описао најстреснију ситуацију са којом се сусрео.

- Пре неколико година, мој зет је радио на раскрчивању пута, кроз планину до рудника. Постављали смо канапе за спуштање у једну од јама, када је у секунди копач рупа изгубио контролу и кренуо да се сурвава низ брдо, право на нас. Мој зет му се налазио на путу и преживео је само пуком срећом. Срећом, све се завршило добро, али та сцена пратила ме је месецима касније.

Како изгледа живот рудара?

- Највећи део године проводим у руднику, јер су велике раздаљине између наших налазишта тиркиза и места где живимо. То није обичан посао од девет до пет, после чега се враћаш кући, завалиш у фотељу и окружен породицом остатак вечери уживаш пред телевизором. У нашем случају, кад одеш на посао, отишао си. Од дома до посла, дели те 11 сати пута у једном правцу. Самоћа и природа су твоји најближи сарадници, али навикао сам се и више не осећам страх.

Фото Вијасат

Са каквим опасностима сте суочени на терену?

- Опасност ми никада није на памети, док не помислим на жену и децу. Наш дан је једна рутина, али овај посао је опасан. Тек када помислим на њих, сетим се свих ризика. Свакодневно рукујемо експлозивом. Радимо са машинама за ископавање руде, окружени смо са хиљаду опасности, које ме у сваком тренутку могу повредити или убити. Кажу да су у највећој опасности, управо они рудари који су огуглали на страх. А тешко је после скоро пола века бављења овим послом, не изгубити тај осећај за опасност.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)