ЧИЗМОМ ГАЗИЛИ ВЕНСОВ ПЛАН И ГАРАНЦИЈЕ УН: Атаком 1995. Хрватска повредила међународно право

ХРВАТСКА војно-полицијска операција "Олуја" из августа 1995. године, осим што је имала јасан геноцидни карактер, представља дотад највеће кршење међународног права на простору бивше Југославије.

Фото: З. Јовановић

Први пројектили испаљени 4. августа на околину Книна, односно офанзива која је уследила, избрисали су не само Републику Српску Крајину, 250.000 Срба који су кренули путем избеглиштва, него и резолуције Уједињених нација којима су по Венсовом плану на ризичним подручјима Хрватске уведене посебне заштићене зоне - УНПА подручја.

Овај статус, за чије обезбеђење и надзор су биле задужене међународне снаге са мандатом УН, обухватале су 22 одсто Хрватске, укључујући и крајеве историјски насељене српским становништвом. По слову Венсовог плана, потписаних споразума, као и одлукама УН, дефинисане зоне требало је да буду демилитаризоване, а цивилном становништву следовао је највиши степен заштите. Гарант ових мера биле су УН, преко више хиљада распоређених плавих шлемова, задужених за чување мира и безбедности на терену.

Суштина Венсовог концепта била је да се на просторима високог ризика обезбеди контрола, како би се заштитило становништво, а шанса за директан контакт зараћених снага смањи на минумум. Све то, међутим, Хрвате није обавезивало, нити је ико из војног и државног руководства одговарао за прекршаје. Штавише, Хрватска је годинама некажњено демолирала договоре и споразуме чији су гаранти биле велике силе и међународне организације.

Венсов концепт предвиђао је четири УНПА зоне - секторе Север, Југ, Исток и Запад. Подручје Северне Далмације и Лике организовано је сектором Југ, Банија и Кордун били су сектор Север, Западна Славонија припала је сектору Запад, а Источна Славонија сектору Исток. Овај режим осмишљен је у предлогу Венсовог плана, објављеном 1991. године.

Фото: "Новости"

- Заштићена подручја су она са српском већином или значајним мањинским уделом српског становништва, а у којима су напетости међу заједницама доводиле до оружаних сукоба - наведено је Венсовом плану, који је кроз климава балканска врата увео снаге УНПРОФОР-а. Ове јединице под плавом заставом требало је да надзиру разоружавање и заштиту становништва, која се није односила само на четири сектора, већ и на одређени територијални појас уз УНПА - такозване ружичасте зоне. Подручја под заштитом УН обухватала су 12.500 квадратних километара, а на овом подручју 1991. године живело је више од 530.000 Срба.

Политички актери СРЈ и Српске Крајине, са данашње дистанце, истичу да није било ни реално очекивати да се Хрватска придржава договореног. Штавише, прави циљ планова и договора био је организација међуфаза, до коначне интеграције хрватске територије.

Војним операцијама у Миљевцима 1992, Масленици и Медачком џепу годину дана касније силом оружја заузети су делови заштићених зона, а акцијама "Бљесак" и "Олуја" 1995. године у потпуности су освојени сектори Север, Југ и Запад. Једини сектор који је избегао овакав епилог био је источни, који је Ердутским споразумом, а под Прелазном управом УН, мирно реинтегрисан. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације