НЕЋЕ МОЋИ: Младићев крст

Да ли се борци за слободу разликују по томе да ли су починили неки злочин, или по томе за чију се слободу боре? Да ли су, онда, једни хероји упркос почињеним злочинима, а други злочинци и кад доказа нема?

Фото: З. Јовановић

На сам дан завршетка Другог светског рата, 8. маја 1945, припадници 2. оклопне дивизије Француских слободних снага којима је командовао генерал Филип Леклер ушли су у баварски градић Бад Рајхенхал и из болнице извукли 13 војника 33. Вафен СС дивизије Шарлемањ које су претходно биле заробиле америчке снаге.

Пошто се радило о Французима, генерал Леклер им се љутито обратио: "Како вас није срамота да носите немачку униформу?" На ово му је најстарији по чину,  поручник Пол Брафи је узвратио са: "Како вас, генерале, није срамота да носите америчку униформу?", указујући да су и Леклер, и његови војници били обучени у униформу туђе државе.

У томе није било никакве двосмислености. Дванаесторица њих потом су камионима одвезени у оближње место Кугелбах и стрељани. Тринаести је избегао ову судбину - тајно је издвојен из групе и враћен у Француску. Његов идентитет никада није утврђен, али верује се да се радило о сину једног високог француског официра и блиског пријатеља генерала Леклера.

То није био једини, нити најгори ратни злочин који су француске снаге починиле приликом ослобађања своје земље од нацистичке окупације. Укупно је, без суда, убијено више хиљада немачких ратних заробљеника и десетак хиљада француских колаборациониста. Овај је само врло добро документован и за њега постоје јасна сведочења да је учињен по директној наредби генерала Леклера.

Леклер је убрзо по завршетку Другог светског рата, крајем новембра 1947. погинуо у паду авиона у Алжиру, где је предводио гушење арапског устанка против француске колонијалне власти. Пре тога, ратовао је и у Индокини против ослободилачке војске Хо Ши Мина. По смрти, Леклер је унапређен у маршала, сахрањен је уз све државне војне почасти у Дому инвалида, где почивају и Наполеон и друге велике француске војсковође, а част му је учињена и тиме што најмодернији француски тенк носи његово име.

Нећу да кажем да су млади есесовци погубљени по његовом наређењу били добри момци. Нити да је човек који је предводио ослобађање Париза и остатка Француске зликовац којем сва велика дела за свој народ треба заборавити због овог и других неупитних ратних злочина за које сноси директну и индиректну одговорност. Рат је рат, а када се суди о нечијим делима, треба одмерити и оно добро, и оно лоше што је за живота учинио.

За генерала Ратка Младића, за разлику од Леклера, не постоји ниједно сведочење да је издао наредбу да се заробљени припадници 28. дивизије тзв. Армије БиХ погубе. Занемарује се да та 28. дивизија није ни смела да постоји у јулу 1995, јер је Сребреница требало да буде демилитаризована зона. Ипак, њему се, за разлику од Леклера, оспорава и право на достојанствену сахрану. Неки кажу да ни он "својим жртвама" није омогућио достојанствену сахрану. Није ни Леклер - тела стрељаних есесоваца остављена су да труле несахрањена и покопали су их тек амерички војници неколико дана после погубљења.

Али, као и у случају Леклера, када се разматра улога Ратка Младића, у обзир треба узети не само ратне злочине које му непријатељи приписују него и његову улогу у одбрани и ослобађању српског народа у БиХ.

Да ли су породице и присталице стрељаних есесоваца веровале да је Леклера требало сахранити у Дому инвалида и прогласити га за маршала и ослободиоца? Да ли су тако о њему мислили поражени Немци? Сигурно не. Али о њему тако мисле сви Французи који славе своју слободу, државу и независност. И то им се не може замерити, иако је пут ка француској слободи и суверености био веома крвав.

Због тога, упркос свим грешкама које је за живота починио, за генерала Младића се може рећи само она истина коју је за себе с правом изговорио и Слободан Милошевић - не нападају они Републику Српску и Србију због Младића, него Младића због Републике Српске и Србије.

Говорили су нам да је Ратко Младић некакав "терет" за српски народ и државу. И ту је, заправо, ствар обрнута - српски народ и држава били су крст на плећима Ратка Младића, који је свој живот посветио њиховој одбрани и тај је крст носио без роптања. Упркос свему. А ово је и један од ретких случајева када није толико потребно да народ теши ожалошћену породицу, него чак да ожалошћена породица теши народ.

Препоручујемо

Друштво

0 23

СУДБИНА МУ ДАТА ДА СТРАДА КАО ЊЕГОВ НАРОД: Сведочења репортера "Вечерњих новости" који су пратили генерала Ратка Младића

01. 09. 2026. у 06:45

Друштво

0 6

"Ја вашу децу и вас спашавам, а наша деца су побијена 1992. године у кањону Жепе!" (ВИДЕО)

07. 09. 2026. у 16:36

Друштво

0 19

"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Више од 150.000 људи испратило генерала Ратка Младића на вечни починак

07. 09. 2026. у 15:50

Друштво

0 2

"ЂЕНЕРАЛЕ, БОЈИШ ЛИ СЕ КОГА? САМО БОГА И ВИШЕ НИКОГА": Српски народ се опрашта од Ратка Младића (ФОТО)

07. 09. 2026. у 13:13

Svet

Stravične scene kod Malage: Otkačio se lift, pad u ambis preživele samo četiri osobe!

2026-10-15 15:58:00

Svet

Skandal na granici: Slavni reper uhapšen sa drogom, pa počeo da uvodi red u zatvorskoj ćeliji

2026-10-15 12:46:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације