НАЈСТРАШНИЈА ИСПОВЕСТ ДО САДА: Злостављао ме је седам месеци, повраћала сам стално - и данас осећам његов мирис на себи

Новости онлине

26. 01. 2021. у 21:28

НАЈСТРАШНИЈА ИСПОВЕСТ ДО САДА: Злостављао ме је седам месеци, повраћала сам стално - и данас осећам његов мирис на себи

Фото Д. Живанчевић

- СИЛОВАО ме је скоро сваког уторка и то је трајало седам месеци. После часова сам повраћала, изгубила на килажи, осушила сам се. Ни дан-данас нисам вратила нормалну килажу.

Ова 20-годишња студенткиња глуме још једна је девојка која је пријавила полицији самозваног наставника глуме Мирослава Мику Алексића (68) и која је саслушана у тужилаштву. Пристала је да за “Блиц” исприча, под условом анонимности, кроз шта је прошла током девет година проведених у такозваној школи глуме, а посебно током поменутих седам месеци.

Како каже, годинама је трпела психичко малтретирање, ниподаштавање и “гнусне увреде”, а на крају и серију силовања.

- Почело је две недеље након мог 18. рођендана. Као да је сачекао да будем пунолетна, иако су друге девојке биле и млађе када их је напаствовао. Када је све то почело, повраћала сам, смршала сам 11 килограма. Осушила сам се. Нисам повраћала само после часова, дешавало се и у току дана. Сваки оброк бих повратила - прича наша саговорница.

У том периоду је раскинула с дечком, јер је он приметио да више није иста девојка. Другарице су запазиле да се повукла у себе. Није више излазила, није се дружила. У средњој школи је остала изолована иако је то била завршна година, време матуре, када се праве најлепше успомене.

- Када ме је први пут одвео у канцеларију (у просторијама школе глуме), две недеље након мог пунолетства, сећам се да је цео час причао о женском самопоуздању и фаталним женама. Причао је како женско самопоуздање не постоји, како може да га однесе ветар, да пукнеш прстима и жена падне. Све време ме је гледао у очи. Имала сам у том моменту нула самопоуздања због њега, али нисам тада ни била свесна. Гледала сам га с дивљењем! Мислила како он све зна и како све види! Проценио је и он то и одвео ме у канцеларију, где ми је рекао да ћемо радити на мом самопоуздању и да ће он мени да помогне. Он је веома интелигентна особа, препаметан човек који је припремио савршен злочин - прича ова 20-годишњакиња.

Знала је, како каже, да то што јој се дешава није добро. Осећала се ужасно и стално плакала.

- Када би се то догодило, ја сам се туширала 10 пута. Без претеривања, 10 пута. Уђем у каду, истуширам се, изађем, па се вратим у каду јер морам то да сперем са себе. Знала сам да није нормално да ме дира неко од 66-67 година, било ми је одвратно, али и даље нисам сумњала да има било какве намере које нису педагошке и за моје добро. То је тај болесни страх да ти њега не смеш да разочараш, никако! Враћала сам се на те часове, јер сам се плашила да он не помисли да због тога нисам дошла. То је до те мере ишло - каже ова студенткиња глуме.

Фото В. Данилов

Прича да и данас осећа Алексићев мирис и да јој се привиђа на улици, иако га није видела скоро две године.

- Да нас је неко напао на улици и одвео у подрум, можда бисмо успеле да се одбранимо, али не и од њега. Управо је то произашло из онога како нас је васпитавао. Јер, он нас је васпитавао. Ни родитељи, ни школа, ни пријатељи... Он је био кључни ментор – каже она.

Силовање се, како тврди, понављало скоро сваког уторка током седам месеци.

- Понекад би пропустио један или два уторка и помислила бих да то престаје, да ће све поново бити како треба... А онда те опет позове у канцеларију. Сећам се тог болесног страха сваки пут пред одлазак у ту просторију. Била сам шеф групе, стајала сам у средини и на крају часа изговарала молитву “Оченаш”. Све време сам чекала хоће ли ми прићи да ми каже да останем, ноге су ми се тресле - истиче она.

Каже да су силовања престала када се завршила тзв. школа глуме.

- Био је мај, а све је почело у новембру. Седела сам у кафићу са две другарице. За столом поред биле су две колегинице, које су знале да се у тој школи нешто дешава. Пришле су нам, питале су како иду припреме и да ли се нешто дешава у канцеларији. Као да сам једва чекала да ме то неко пита, пукла сам, почела да плачем... Онда ме је контактирала једна старија колегиница. Говорила ми је да никако не идем на последњи час. Ипак сам отишла, то је тај болесни моменат, али договор је био да се пред краја часа оне појаве и спрече га да ме одведе у канцеларију. Тако је и било. То је био мој последњи сусрет с Миком. Излетела сам низ степенице, испред школе, у Кнез Михаилову, и опет сам повраћала. Било је то олакшање помешано са страхом, јер сам се плашила да може да се настави, да ће успети да дође по мене и кад више не будем у студију - прича студенткиња глуме.

Фото В. Данилов

Циљ јој је, како каже, био да Мика више не силује ниједну девојку. Када је завршила четврту годину и уписала факултет, извела је на кафу две девојке из групе које су хтеле да упишу глуму следеће године и све им испричала.

- Позвала сам их на пиће. Морала сам да им кажем, јер сам знала да неће моћи да му кажу “не”. Рекла сам им: или да се испишу из групе и да глуму упишу без њега, јер су талентоване и вредне, или да не уписују глуму, да не би морале да иду на припреме. Добро се осећам што сам спречила да преживе исто што и ја - каже она.

Знала је, каже, да не може наредних 15 година да вуче за руку нове генерације у тзв. школи глуме и прича им шта је преживела.

- Знала сам да то није решење. Да морамо нешто друго да предузмемо и да морамо да га пријавимо. Благо сам рекла породици, тек понешто, нисам помињала силовање, да би преживели. Тек после разговора са Ивиним оцем схватили су шта се заиста дешавало и добила сам безусловну подршку - каже она.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Sandra

26.01.2021. 22:13

Iz ove iskrene ispovesti ove devojke jedini mogući zaključak je da je taj Aleksić teški psihopata i manipulator, a ta devojka nenormalno ili hipnotisana ili nepopravljivi mazohista. Obično sadisti, pedofili i psihopate odaberu žrtvu koja će mu se povinovati. To ne mogu da rade svakoj osobi, onoj koja je puna samopouzdanja koja zna svoje kvalitete i koja je drčna i hrabra. U svakom slučaju kada ovo čitate - hvata vas jeza. Da li je nešto ovako moguće, da se dešava godinama i da niko ne reaguje?!

Lena

26.01.2021. 23:48

Strasno zaista! Ali nije mi jasno zašto je to dete sedam meseci išlo u tu školu znajući da će se maltretiranje opet desiti? Posle tako traumatičnog iskustva, dete se ne može ponašati normalno i uobicajeno. Kako to da roditelji nisu bas ništa primetili? Zašto im dete nije ništa nije nagovestilo nego i dalje ponovo odlazi na mesto mučenja? Neshvatljivo mi je da roditelji glavnu ulogu u vaspitanju svoje dece prepuste bilo kom učitelju, treneru i sl i pristanu da se ne mešaju u njegov posao ...

Rada

27.01.2021. 11:50

@Lena - Neko ko nikad nije preziveo zlostavljanje, ne moze to ni da razume, kao Vi izgeda i hvala Bogu da ne razumete. To nije nesto sto se desilo u trenutku od strane nekoga koga ne poznaje, pa ona moze da odreaguje, kaze nekom i spase se. To je proces koji godinama traje, on potpuno promeni njihovu psihu i nacin razmisljanja. Njima u glavi ne postoji opcija da ga prijave ili kazu nekom. Jer to je ON. Mene je nevencani suprug zlostavljao godinama, u prvih godinu dana me uverio da je najbolji covek na svetu, da nikom kao njemu nije stalo do mene i da je on jedini koji mi treba u zivotu. Kad smo poceli da zivimo zajedno, pakao je nastupao postepeno. Neprimetno me odvojio od prijatelja, porodice, posla. Primetili su svi, naravno da su primetili. Roditelji su pokusavali da pricaju sa mnom, ja sam tvrdila da je sve u redu, govorila ako jos nesto lose kazu za njega da necu vise razgovarati s njima, to je stanje ludila. On je mene uverio da sam ja kriva sto on nije vise onaj covek sa pocetka veze, nezan i pazljiv, i da ja izazivam nasilje. I ja sam verovala, trudila se da se poboljsam, da ga ne nerviram, iskljucila iz svog zivota sve i svakoga ko mu je smetao, a smetali su mu svi moji. Ali nasilje se nastavilo. Sto je on bio gori, ja sam se trudila da budem bolja, a kopnila sam. Dok jedne noci, dok sam se pitala da li cu preziveti ovo batinjanje, nisam resila, ako ovo prezivim nikada me vise nece videti. Prvi put posle toga kad ga nije bilo, stavila nesto od stvari u ranac i pobegla. Nisam ga srela vise nikada, ali ga nikad nisam prijavila, a nikad i necu verovatno. Prosle su godine od tada i jos ga se bojim. Vratila sam se medju svoje prijatelje, nasla posao, imam stabilnu vezu, ali jos ga se bojim, susret sa njim ne mogu ni da zamislim. Fizicko nasilje nije bilo strasno kao psihicko i svaki minut njegovog psiho razgovora sa mnom bih uvek zamenila za deset samara. Psihicki me je najvise ubijao i ta vrsta nasilja mi je teze padala. Uverio me da nemam gde i kome da se obratim i da su i moji digli ruke od mene, da ne vredim nista. A i on je policajac, cenjen u svom okruzenju, ko ce mi verovati iako progovorim i ja sam verovala. A znao je kako da udari da ne ostavi trag, retko kad je bilo modrica ili neke vece posledice. Tako da nemojte govoriti i pitati se zasto neko nije uradio nesto, jednostavno vas ta osoba onesposobi da delujtete po tom pitanju. A to psihicki zdrava osoba ne moze da razume i ne morate da razumete, samo nemojte da osudjujete.

Ja sam

27.01.2021. 00:46

Овај је дефинитивно погрешио занимање. Требало је да буде вођа верске секте. То би био пун погодак, могао је комотно да створи још једну измишљену нацију на Балкану.

bagatela

27.01.2021. 01:37

Zatvorska kazna od 20 godina a ne do 20 godina po francuskom zakonu se dosudjuje za silovanje,penetraciju deteta starosti manje od 13 godina i nema olaksavajucih okolnosti,,Drzava Srbija ne vodi dovoljno racuna o zastiti dece ,pa ce tako i ovaj gad sa parama jeftino proci na sudjenju,,veze ,vezice ,pare itd samo u srbistanu moze krivac umesto u zatvor na 12 godina ,novcem da " otkupi " tu kaznu i dobije uslovnu,,to je korupcija