МИЛЕНА, РАСТУРИЛА СИ СЕКТУ: Страшне исповести познатих који су ишли у Микину школу - Урлао је на нас, имао своје заповести

Новости онлине

17. 01. 2021. у 14:24

МИЛЕНА, РАСТУРИЛА СИ СЕКТУ: Страшне исповести познатих који су ишли у Микину школу - Урлао је на нас, имао своје заповести

Фото: Принтсцреен

НАКОН што је Милена Радуловић јавно иступила са тврдњама да ју је, док је још била малолетна, силовао чувени наставник глуме Мирослав Мика Алексић, јавиле су се и друге жене које су такође биле његове ученице.

Глумица Ђурђина Радић осврнула се на своје одласке у школу Мике Алексића и изнела свој део приче.

- Јуче ме је дочекала вест о Мики Алексићу. Мало је рећи да сам и даље потпуно шокирана догађајима и да и даље не могу да схватим како се то дешавало испред нашег носа. Код Мике сам ишла 7 година (спорадично додуше јер некад нисмо имали новца за те часове, а ја сам осећала страшну кривицу да ми родитељи плаћају нешто тако скупо чак и кад би смо дошли до неког новца).

Па сам често ескивирала, а и реално веома је упитно колико је квалитетно утрошено време да после школе плаћаш 60 евра да ти неко говори да си глуп да си дебил да си дебео и лењ и притом да урла ко из мозга док ти све то говори. Све је то наравно лепо упаковано "ТО ЈЕ ВРХУНСКА ПЕДАГОГИЈА И МИКИН МЕТОД". Али као мали немаш појма. Хоћеш да родитељи буду срећни сви су поносни јер си изабран код Мике, Микино дете, као да је божија светлост на тебе пала.

И све те чудне ствари као нпр почетак часа уз молитву "оче наш" кроз канон (добар разлог зашто сам данас атеиста иде из тога) забрана да се родитељи укључују на било који начин.

Дрес кодови, Микине личне заповести (које су биле презентоване као божије) које смо морали да знамо (у једној од тих каже "само Мика влада", И "када ме лаЖете не ЛаЖете ви мене, него лаЖете себе" што сад кад погледам кроз ову призму буквално хоћу да урлам од беса).

Ал кад си мали све то прихватиш без питања...

Мислиш, ваљда одрасла особа и твој учитељ зна најбоље за тебе.

Ђурђина Радић/Фото: Принтсцреен

И почнеш да га готивиш. Јесте строг, чак некад и не знаш зашто виче на тебе, стално си ко на јајима око њега, ал живиш за моменте кад је добро расположен па почнеш себи да правдаш тај страх који осећаш сваки пут кад идеш на час.

И зато кад те Мика нешто похвали, па човече то је као да си упао у казан ендорфина.

Често ми се повраћало кад би кренула на час уторком увече јел сам знала шта би ме чекало - увреде и вриска од које се после питаш зашто постојиш уопште - или ако имаш среће - форе зезање и добар рад.

Од те неизвесности сам хтела да полудим сваки пут. Ал кад си мали и причаш то другима сви мисле да си размажен и кењкав.

Знаш родитељи ти одвајају од уста да плате МИКУ АЛЕКСИЋА, А ТИ СЕ ЖАЛИШ. Да, радили смо супер ствари, свашта смо научили, прочитали много књига, ал реално кад погледам све, тај страх који је он у нама оформио све време ми правдамо као "па Мика је такав он је строг ал је праведан" је само порицање трауме. Па људи моји бре која деца чекају на час и кад сиђе група пре наше ми сви хистерично питамо "Какав је данас, какав је? Да ли је расположен" . Однос као неки алкохолисани муж и уплашена жена.

Просто се тресем од туге и беса. Како ништа нисам приметила, како је све то он сакрио Како је манипулисао, како је све оно што нас је учио користио за искоришћавање невине деце.

Сва та његова правила, потпуно имају смисла за неког предатора. Како ли је само могао да уради нешто тако одвратно дивним и нежним девојкама које су му бескрајно веровале и поштовале га.

Киптим од беса. Увек мислиш да би препознао зло, да умеш да осетиш... Не разумем како нам је то тако било испред носа. Хвала Милени и девојакама, ваша храброст и смелост је спасла пуно младих људи и напокон прекинула ову, - па да је назовемо правим именом СЕКТУ. Хвала вам што јавно говорите. Не предајте се. Ваша снага инспирише - написала је глумица.

И наша чувена манекенка Ивана Станковић која је открила да је преживела психичко злостављање од стране Алексића, који јој је на то, када је рекла да више префефира манекенство од глуме, поручио “рано си кренула сисама кроз живот”.

- Он је на мене оставио трауматично исксуство психички, иако сам ја одувек била јака особа, умела сам да одбрусим, таква сам била од малена, али после његових речи сам занемела. То ме је сломило, и дуго сам после себи замерала што му нисам рекла у лице све што имам. Зато нисам хтела јавно да га спомињем кроз своју књигу, јер му нисам уживо то рекла, јер ми није било праведно да то сазна из књиге. Када сам отишла на аудицију ту је било преко 300 деце и била сам јако поносна што сам примљена заједно са другарицом из одељења, јер су ту углавном била деца чувених редитеља, продуцената и режисера. Оно што је мени од почетка сметало јесте што је било доста строго и потпуно сам то препознала кад је Милена испричала своју верзију приче. Касније кроз године, када сам сам причала са сада истакнутим глумцима све ми је то било конфузно, јер су они углавном оправдали његову строгоћу - да је то било педагошки добро за њих, да ко је ојачао успео је у животу, а ко не да није за свет глуме.

Ивана Станковић/Фото: Принтсцреен

 

Међутим, било је ту доста тих психичких и вербалних напада. Инсиситирало се на стварима које су корисне, али на погрешан начин. Према мом мишљену није било у реду називати слоницом девојку која је буцкаста, говорио је: “слонице кад мислиш да смршаш”. Ишло се на умивање кад неко шапне на часу, викао је и било је неколико правила које смо ми прихватали као шалу, али заправо нису биле шала. Једно он њих је и да у школи влада самоуправљање, да само Мика управља, што и јесте било тачно. Он је био изузетан ауторитет, а често пута је свему томе присуствовала и његова супруга. Она је увек ћутала, није имала интеракцију, деловала је тужно, али то су били неки њихови проблеми.

У школу сам ишла три године, док је нисам својевољно напустила кад сам добила ултиматум.

Рецимо оно што је парадоксално, ни једном од Мике нисам одабрана за неку улогу, али сам била одабрана од америчке екипе који су снимали филм “Бекство из Собибора”. Била је то мини улога и била сам јако срећна. Кад се све завршило добила сам писмо захвалности од Американца, а оно што ме је јако погодило јесте да ме је Мика спустио пред свима речима: “па ја овде не видим позив за Холивуд”.

Упоредо сам ишла у школу за манекенство и Мика је за то сазнао и онда ме извео пред целом групом и ставио испред стола, и рекао: “чујем да си почела да се бавиш манекенством, мораш да бираш између групе и манекенства”. Ја сам рекла могу одмах да кажем да је то манекенство, а он ми је поручио: “завршила си са групом”. Кад смо излазили напоље, позвао ме: “сачекај ћеро”, тако је звао све девојке у групи, па наставио: “морам да ти кажем да си ме разочарала, рано си кренула сисама кроз живот”. Обично на безобразлук делујем јако добро, али тад сам занемела и те речи су мене пратиле дуго. Да не помињем да за 25 година манекенства нисам доживела непријатност ни једну, само професионализам. Зато је за мене парадокс да сазнам сада да човек који је мислио да ту има нешто лоше је заправо овакве ствари радио.

Касније сам чула да се поносио, да ме је спомињао као наша чувена манекенка. Чак сам га 2006. године видела у Нишу на Филмским сусретима и био је поносан на све што сам постигла, чак ми је предложио да снимим филм, али ја сам радила као модел и нисам то желела. У то време сам се забављала са једним глумцем и он је толико мени хвалио Мику, јер је остао без оца, а он му је био као други отац. Била сам у шоку како то да нисам видела ту његову страну, али због свега што сам на својој кожи осетила дајем себи за право да верујем Милени и свака јој част што је јавно изашла да прича о томе. Када ми је рекао “чувену” реченицу, имала сам скоро 15 година, била сам јако повучена, нисам се ни пољубила до тих година, а да ми то каже било је за мене шокантно. Својим понашањем то нисам изазвала, била сам исувише фино дете, нисам чак ни пушила, псовала и слично. Много година сам жалила јер нисам могла ништа да му кажем на то, тако да су то за мене психичка злостављања или погрешне педагошке методе. То ће вам рећи свако ко је био у групи и ко је искрен. Постојало је двоје, троје њих на које се нису односила правила. Била су то деца његових пријатеља редитеља и продуцената, те они нису стајали испред стола, нису називани ћерама и нису ишли на умивање.

Такође сам хтела да кажем да то што је урадила Данијела Штајнфлед није било у реду, јер ако изађеш у јавност са таквим оптужбама мораш да кажеш о коме се ради. Овако је бачена сумња на многе људе, сви су лицитирали ко је то, а та особа је остала некажњена. То се ради овако како је Милена урадила и хвала јој на томе. Ово је велика ствар за све, поготово за све девојчице које желе да закораче у тај свет.

Јелена Ђуровић, филмска критичарка, уредница портала АгитПоп, школу Мирослава Мике Алексића похађала је када је имала седам година.

- Његову школу, која је тада била у склопу Радио Београда похађала сам пре 40 година, између своје седме и девете године. Тада нисам ни знала шта значи се*с и тада није деловало да постоје ствари, за које се сада сазнаје. Међутим, постајала је доза страха, садистичног понашања и приступа који није био нормалан. Увек су издавајана деца на које је често викао, свашта им говорио, док су са друге стране деца јавних личности и државних функционера била поштеђена ма шта урадила. Такође, када је реч о религиозности о којој чујем да се касније појавила, тада између 1980. и 1982. године је није било иначе бих ја истог тренутнка напустила групу - каже Јелена и додаје:

- Он је тада тренирао строгоћу коју ја нисам хтела да трпим, као и његово урлање. Више се и не сећам шта је био повод, вероватно нека баналност, када ми је рекао да устанем и почео да урла. Онда ми је рекао да одем да се умијем, ја сам покупила ствари и изашла, више се никада нисам вратила. Нисам желела да будем глумица и да се бавим тиме зато сам отишла када је први пут урлао на мене, нека друга деца су то трпела јер је у то време то била једина академија на којој се учила глума и нису имали избора ако су желели да им глума буде пут. Касније сам га сретала на Факултету Драмских уметности и не знам да ли се сећао да сам била код њега, поздрављали смо су пролазу али је сигурно видео презир у мом погледу. То никада нисам крила, па мислим да се ипак сећао мене. Ипак сам била једна од деце која су се издвајала и изашла на разне прирдбе испред школице.

Јелена Ђуровић/Фото: Принтсцреен

Јелена каже да се Алексић увек дружио са моћним људима.

- Драго ми је што је Милена проговорила о свему, нарочито сада када је иза себе оставила богату каријеру како јој нико не би приписао да је ово урадила због публицитета. Углавном када овако нешто признају жене које немају завидну каријеру припише им разлог што су то изнела у јавност. Милена је храбра жена и ја сам јој честитала на томе јер Мирослав је увек био окружен моћним и битним људима, па је и сам постао утицајан и моћан човек. Зато јој пружам подршку, као и свим другим девојкама које су га пријавиле да истрају у овој важној борби. Ово је порука и држави да мора контролоше шта се дешава у било којој врсти педагошких школа.

- Када сам напунила неких 16, 17 година, Мика ме је позвао код себе у канцеларију на разговор. Не сећам се тачно како је то искомуницирао. Све у свему, почео је да ме испитује везано за се*с. Врло се добро сећам питања, као и шта сам имала обучено тај дан, што сам касније чула да хоће да се деси када је неки трауматичан тренутак био у твом животу. Питања су била: "Да ли се кре*еш?". Ја сам се наравно збунила, али пошто се подразумевало у мом животу да се на свако Микино питање одговори, ја сам стидљиво одговорила "да", на шта се он насмејао и рекао: "Да, да, а је л' волиш да се кре*еш?". Ја сам и даље била потпуно збуњена ситуацијом која се дешава, али је он само наставио да поставља питања. "А где највише волиш да се кре*еш?". Ја сам и даље имала неки тупави кез на лицу па је уместо мене он одговорио на то питање: "Где стигнеш, а?", након тога је престао да ме испитује и једине ситуације које се сећам следеће је било да ми је тражио да устанем и да се окренем, што сам ја послушно урадила, да би ме он потапшао/протресао по дупету и рекао: "Мало је канта, али може да прође" - само је део исповести једне од девојака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Alex

17.01.2021. 14:55

Oduvek je bila NEMOGUĆA MISIJA upisati se na FDU. Sve je veoma povezano, ODUVEK su se "gospoda" ponašala, kao da je privatni fakultet (što u suštini i jeste) A I DAN DANAS JE ISTO. Ako ti "neko" nije "nešto" u ovoj sveri, od tvog upisa NEMA NISTA!!!

Eleonira

17.01.2021. 15:42

Moja ćerka je, negde oko svoje dvanaeste godine, kad se zainteresovala za glumu, ušla u Mikinu školu. Mislila sam da će tamo da se lepo druži, da stekne prijatelje, ali je ona posle nekoliko meseci, odbila da ide, sa rečima da on sve ponižava, da urla, da nema nameru da podnosi takvu torturu. Znajući je, nisam dugo insistirala. Posle natpisa koje pročitah pitam se: 1. kakav je čovek njegova žena koja je sve to znala i nije se tome uzprotivila? 2. koji smo mi ljudi čija su deca išla kod njega da smo to toliko dugo tolerisali? Što se mene tiče, smatrala sam da nema smisla lomiti dete da mora da prizna autoritet sile. 3. kakve prosvetne inspektore imamo da im se dopadao ovaj način nastave? Smatram da učitelj mora da se poštuje, da učitelj ima i ovrazovni i pedagoški zadatak, ali da mora da zna, ako be zna da nauči, da poštuje one koje uči. Izgleda da se kod nas, a izgleda i šire, sva vrsta obrazovanja svodi na ponavljanje, bezpogovorno podčinjavanje.

Pa Vidi Ovako

17.01.2021. 16:16

Oduvek je važilo pravilo, u svim sferama života, da su tzv najstrožiji, ustvari bili sa one strane normalnosti ili zakona, a tom strogoćom su to prikrivali. Toga je bilo i u JNA i bilo a ima i sada i u miliciji, pravosuđu, zdravstvu, umetnosti - i gluma i muzika, a bogami i ostale grane. Sreća da nema i da se gasi, gde je još zaOstalo jednopartijsko i jednoversko bezumlje, pa se to više ne može sakriti i isplivava na površinu, jedno po jedno.