НАЈПОЗНАТИЈИ ОСУЂЕНИК НА СМРТ У СРБИЈИ ОТКРИВА: Шта чека Малчанског берберина кад изађе из самице (ВИДЕО)

Јелена ЋОСИН

11. 01. 2021. у 19:52

ПОВРЕДИО је дете од 12 година и на доживотној робији га чека права голгота. Већина затвореника код куће има сестру, ћерку или братаницу и због тога саосећа са жртвом. Кад из притвора буде пребачен на издржавање максималне казне, већ на првој шетњи у дворишту затвора, сви ће гледати у њега.

НАЈПОЗНАТИЈИ ОСУЂЕНИК НА СМРТ У СРБИЈИ ОТКРИВА: Шта чека Малчанског берберина кад изађе из самице (ВИДЕО)

Вучко Манојловић / Фото Ј. Ћосин

Многи ће му добацивати, или ће га провоцирати, јер је његов злочин такав да му нико неће бити наклоњен. И стражари ће можда окретати главу ако га неко буде узео на зуб.

Овако дане који чекају Нинослава Јовановића из Малче, недавно осуђеног првостепеном казном на доживотну робију због отмице, злостављања и обљубе дванаестогодишње девојчице, описује најпознатији српски осуђеник на смрт Вучко Манојловић (76) из околине Ниша. Он је у затворској ћелији провео 33 године, од којих је пуних 18 чекао на извршење смртне казне. Уместо ње, дочекала га је амнестија, па се на слободи нашао 2013. године.

О затворској голготи говори са великом муком, јер су, како каже, потребне надљудске моћи да се то искаже и дочара. Након свега што је прошао, Манојловић каже да је доживотна казна далеко тежа и од смртне.

- Некад не знате да ли је ноћ, или је дан. Пет година сам провео у самици, окован ланцима. Као звер. Знао сам које је доба дана само на основу оброка који су ми доносили. А опасност вреба и од осуђеника. Од њих 1.300, стално вас неко псује, удара мучки кад стража не види. Многи осуђеници су честити људи, али ће се и они држати по страни због ових других који желе да се докажу. Просто, његово дело је такво да му ништа не иде у корист - објашњава наш саговорник.

Манојловић каже и да његови дани проведени иза решетака не могу да се упореде са оним што чека Јовановића. Јер, "берберин" је вишеструки повратник и силоватељ, док је Вучко први пут осуђен на пет година затвора због силовања за које је тврдио да није починио, да би затим 28 година, према пресуди, робијао јер је одмах по изласку из затвора, у намери да им се освети за изречену казну, убио заменика окружног јавног тужиоца у Лесковцу Драгомира Крстића, покушао да ликвидира истражног судију Братислава Гавриловића и припремао убиство судије Младена Јанковића.

Архива Новости

- Читаво зло које ме је снашло десило се због једног инспектора и свађе коју смо имали од раније. Он се тада зарекао да ће ми се осветити и то крваво и зато сам робијао за нешто што нисам починио. За многе осуђенике, ја сам, ипак, био позитиван лик. Држао сам се по страни, а имао сам поштовање и од комплетне страже и Управе, јер је моје понашање током издржавања казне било беспрекорно. Нисам много причао, али сам са свима био коректан. Нинослав неће имати ту наклоност. Једина сличност је што ни ја нисам мислио да ћу икада изаћи одатле. Али, најбитнија ствар, која ме је одржала у животу, било је то што за 33 године робије није прошла ниједан субота да ме породице није посетила. А Јовановићу је и породица окренула леђа због свега што је урадио - говори, за наш лист, Манојловић.

Док се присећа тешких затворских дана, открива нам да му је у најтежим тренуцима спас од свега био дневник који је успевао да води, иако је то строго забрањено.

- Доста тога сам успео да ставим на папир. Више од пет година радио сам у затворској болници током робије. Зближио сам се са лекарима. Много тога сам научио, доста тога причитао. Кад год сам могао, користио сам прилику да одем у њихову лекарску собу и читам. Дантеов "Пакао" читао сам десетак пута и схватио сам да сам пролазио кроз свих девет кругова. Ушао као младић, изашао као стар човек. Сада је касно за све.

ТРАЖИО ИЗВРШЕЊЕ

ПРИЛИКОМ хапшења, Манојловић је рањен са девет метака, које су полицајци испалили у њега. Успео је да преживи иако му лекари нису давали ни један посто шансе. Постао је познат и по томе што је сам више од 20 пута писао државним органима и тражио извршење смртне казне, говорећи да му чекање на егзекуцију теже пада од саме смрти. Ипак, актом о помиловању тадашњег председника Милана Милутиновића, његова казна је 2002. преиначена у казну затвора од 40 година. Изашао је из затвора фебруара 2013.

ЧЕКАО СТРЕЉАЊЕ, ИСПОВЕДИО ГА ПАТРИЈАРХ

МАНОЈЛОВИЋ (на слици) каже да је за време вишедеценијског робијања био дисциплинован и достојанствен, али и дубоко повређен. Схватио је да је крив, али се искрено покајао тек када га је почетком деведесетих година прошлог века посетио сада покојни патријарх Павле, који је услишио његову молбу да га исповеди у КПЗ Ниш.

- То је чудо. Он је био светац. Као да је из њега излазила нека енергија, која вас диже и враћа вам наду. Једнога дана, извели су ме из ћелије. Била је велика гужва. Очекивао сам да ће ми тада саопштити да идем на стрељање. Међутим, када сам ушао унутра, управник ми је рекао: "Дошао је онај кога си тражио". Унутра је било много камера, новинара. Када сам видео патријарха, нисам могао да верујем. Исповедио ме је и ја сам се преобразио, постао сам сасвим друга личност - присећа се Вучко.

Након посете, патријарх је отишао код тадашњег председник Србије Милана Милутиновића да тражи амнестију за Манојловића. Кад је већ изгубио и последњу наду да ће икада више бити слободан, помиловао га је председник Томислав Николић 2013. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (1)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије