НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Како насилници уче да контролишу бес - ово су психотерапеутски програми које спроводе у затворима

НЕДАВНО је у Казнено-поправном заводу у Нишу за осуђенике покренут програм психосоцијалне подршке кроз радионице за контролу беса, које финансира немачка организација "Хелп".

Фото Управа за извршење кривичних санкција

Оне се први пут код нас одржавају онлајн због превенције ширења короне. Радионице за контролу беса у групама се, иначе, годинама уназад организују у затворима, и њих пролазе често чак и озбиљни насилници, па и убице.

"Нишки" програм је специфичан по томе што су осуђеници обучени да буду тренери другим осуђеницима. Засад је обуку тренера прошло седам кажњеника, који су наставили да спроводе програм са 64 осуђеника, уз присуство запослених у Служби за третман.

ПРОГРАМ "Контрола беса", објашњавају у Управи за извршење кривичних санкција, осмишљен је са идејом да полазници освесте емоције и обрасце понашања, који их доводе до појачане агресије. На радионици уче шта је то бес, како и зашто настаје, како да повећају толеранцију на фрустрацију и свест о својим емоцијама, да не би долазили до неконтролисаних сукоба са собом, окружењем и законом:

- Увидеће да давно усвојене предрасуде према животу и људима доводе до прогрешних закључака и оправдања за њихове одлуке. Упознаће се и са асертивном (толерантном) комуникацијом и колико је важно слушати друге. Полазници би требало да науче како да препознају своје потребе и осећања, и да их изразе тако да постигну животну стабилност. Све ово прате вежбе релаксације.

Како кажу, дељење личног искуства у групи опушта свакодневну тензију у затворском окружењу, јер полазници схватају да нису усамљени у својим бригама, размишљањима и животним проблемима.

ВЕЖБЕ релаксације су усмерене ка свесном дисању и опуштању тензија у телу. Полазници врло брзо почињу да их користе и током дана, најчешће пред спавање, јер, како кажу, помажу им да лакше заспу и да се изборе са црним мислима које их опседају.

- Многи осуђеници су захваљујући овом програму успоставили контакт са члановима породице са којима годинама нису контактирали, било зато што су ови били жртве њиховог насилништа, било из неког другог разлога - кажу у Управи.

Да би нам пластично описали како изгледају радионице, у Управи нам дају пример уводне вежбе из радионице "Шта радимо свом телу", која се изводи у КПЗ за малолетнике у Ваљеву. У току радионице осуђеници седе, не мењајући положај, и прате доживљај свог тела. Један наглас описује оно што осећа. Он је најпре приметио плитко дисање, па стегнутост у раменом делу, неправилно седење, погнутост, бол у доњем делу леђа...

Фото Управа за извршење кривичних санкција

Вежба даље напредује када се изјаве промене из "Ја примећујем напетост" или "Ја примећујем плитко дисање", у "Ја сам напет", да би се последњом инструкцијом дошло до изјаве: "Ја стварам напетост". Осуђени је апострофирао стегнутост у раменима као највећу напетост коју доживљава, а затим примећује како га нешто притиска у пределу рамена, као да има неки терет који мора да носи. Када је изговорио: "Ја стварам терет на себи и то је мој живот!", осуђени је изјавио да се осећа веома нелагодно и тешко, јер је први пут признао шта заправо ради себи и свом животу. Укратко је описао све погрешне одлуке, а даљим разговором дошло се и до тога да је повређивање најближих заправо оно што га истински мучи.

СА осуђеницама се, иначе, примењује и индивидуални и групни рад (групна психотерапија, специјализовани програми, едукативне групе), образовање, рад и стручно оспособљавање, окупациона и радна терапија, спортске рекреативне и културно уметничке активности. Циљ је да се отклоне или смање ризици од поврата кроз промену криминогеног начина размишљања и формирање позитивних образаца понашања.

- Због специфичних потреба осуђених у КПЗ за малолетнике у Ваљеву од 2006. уведени су психотерапеутски програми. Породична групна терапија се реализује од 2008. и траје шест месеци. Осуђеници у групи постају свесни породичног наслеђа, уче се комуникацији са ближњима, разумевању и успостављању квалитетних партнерских односа. Не мало пута смо присуствовали њиховим променама, помирењима и поправљању односа са члановима породице још у току програма - истичу у Управи.

Према потреби, периодично се реализује и едукација о алкохолизму и болестима зависности. Програм превенције суицида и самоповређивања реализује се у последње три године уз подршку немачке невладине организације "Хелп", а програм прихватања одговорности према друштву, себи и породици спроводи се уз подршку ОЕБС-а и невладине организације "Неостарт".

- У КПЗ за малолетнике спроводимо и Програм припреме за постпенални живот, од 2007. године. Циљ нам је да се осуђени што боље припреме за живот после истека казне - кажу у Управи, и додају да програми рада са осуђеницима помажу њихову бољу реинтеграцију у друштво и смањују стопу поврата и криминалитета.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације