АНЂЕЛА (2) ПИТА КАДА ЋЕШ ДОЋИ, СЛУТИ... Како ћемо, душо моја, без тебе? Потресна исповест супруга трагично страдале професорке Бранке (30)

Милена Марковић

11. 07. 2020. у 16:00

"НОВОСТИ" у Крушчици код Беле Цркве. Супруг Зоран: Утеха су ми ова два наша анђела. Требало је да потпише уговор за стални радни однос

АНЂЕЛА (2) ПИТА КАДА ЋЕШ ДОЋИ, СЛУТИ... Како ћемо, душо моја, без тебе? Потресна исповест супруга трагично страдале професорке Бранке (30)

Фото: К. Михајловић

Крушчица код Беле Цркве не памти такву трагедију, као што је ова која је погодила породицу Јовичин. На вечни починак у четвртак су испратили њихову Бранку (30), професорку математике, младу и вољену у овом банатском селу, иза које су остале две девојчице: двоипомесечна Анђела и двогодишња Софија, и многобројни планови о којима су она и њен супруг Зоран (34) управо маштали.

- Само да знате да ме цело тело боли од туге. Како ћемо нас троје, душо моја, без тебе? Како даље? - дочекао нас је Бранкин супруг пред капијом испред које су се последњи пут пољубили кад је он полазио на посао, ујутро 8. јула.

Стезао је у наручју њихову старију ћеркицу Софију. Чинило се да му је она сад, управо сад, једини ослонац. Он је држао њу, а она, преко његовог рамена, у тренутку готово заспала. Плавокоса цурица, мајчиних црта лица. Слути ли?

БОЖЕ, ЗАШТО ЈЕ УЗЕ?

НИКАД ништа ником нисам нажао учинио, а да ми се овако страшно врати - стеже срце Зоран Јовичин. - Зашто ми, Боже, узе Бранкицу? Ако те има, кажи да ли сам негде погрешио. Па, овде ме сви знају. Овде су ми корени.

- Да. Слути. И пита где је мама, када ће доћи - једва говори Зоран. - Кажем јој: мама је горе, гледа нас...

Бранка је у среду по подне, када је дан смиривао врућину, кренула из Крушчице у Дом здравља у Белу Цркву, повезла малену Анђелу на вакцину. Зоран је био на послу, Софија код Зоранових родитеља с којима је млади брачни пар живео од првог дана брака, од 8. августа 2017.

- Могу сама, не брини - казала је Зорану док га је испраћала, ујутро, тог несрећног дана.

- Сигурно?

- Да, само ти иди...

Позлило јој је док је још била у Дому здравља.

Фото: Приватна ерхива

 

- Беба је добро, али ја се баш најбоље не осећам. Нека вртоглавица, шта ли је - сећа се Зоран последњег разговора са Бранком. - Рекао сам: молим те, поједи нешто, освежи се, тежак је дан. Опет смо се чули, који минут касније. - Јавићу ти се када стигнем кући... Кад се већ није јављала, позвао сам поново. Јавио ми се доктор...

Млади човек никако не спушта цурицу из наручја. Тек када му је заспала на рамену, однео ју је у кућу. Анђела је већ утонула у сан. Он се вратио, уплакан.

- Бранки је позлило у вожњи у повратку. Мада је возила двадесет на сат, од самртног трзаја нагло је ударила у стуб. Ето, шта да вам кажем. Ништа друго не осећам осим бола. Све ме живо боли од растанка.

Упознали су се и заволели, прича нам, док су били студенти у Новом Саду.

НИКАД ТОЛИКО ЉУДИ

У КРУШЧИЦИ причају да се цело село слило да испрати своју омиљену професорку која је у овдашњој школи "Сава Мунћин" четири и по године учила децу овдашњих домаћина. - Дуго ће се памтити овај испраћај - кажу мештани. - И дуго наше село неће бити као што је било.

- Она је због наше љубави напустила Нови Сад и дошла да живи са мном, овде у овом маленом селу. Радила је овде, у школи, четири и по године, продужавали су јој уговор. Предавала математику. Јуче је требало да потпише уговор за стални посао. У међувремену је и мастер завршила. А, да вам кажем и то: за десет дана требало је да се преселимо у Белу Цркву, у наш стан. Са нашом децом. Радовали смо се. Али, све се прекинуло. Одједном. И, све оде. Ето, тешим се, остала су ми ова два анђела. Ово малено је већ, ево други дан, на прихрани. Прихватила је, то ме је мало охрабрило. Шта бих да није.

Зоран прелистава албуме у свом и Бранкином телефону. Он са Анђелом, па Бранка са Софијом...

Фото: Приватна ерхива

 

- Ето, стално смо једно друго сликали и никако да се све четворо окупимо на једној фотографији. Али имам једну, само ову... Да, дајем вам.

Притисле тишина и бол, као олово. Још ће, банатску равницу, овде у Крушчици, притискати тешка туга. За једном лепом и испуњеном младости. Оном која је прекинута у трену, и за овом која остаје. Зорана и његових цурица, још несвесних да су заувек лишене мамине љубави и додира.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

Коментари (0)

УКРАЈИНА ПОВЛАЧИ РАДИКАЛНИ ПОТЕЗ: Ово многи нису очекивали, чак су и Руси збуњени пред Олимпијске игре Париз 2024