ФЕЉТОН - БРУТАЛНА ЛИКВИДАЦИЈА СРБА: Сви су знали за клање недужних сарајевских цивила

Приредили: Драган Вујичић и Иван Миладиновић

19. 05. 2021. у 18:00

О ЕСКУМАЦИЈИ лешева убијених Срба из јаме Казани "Њујорк тајмс" је објавио дуг чланак, наводећи да је она заустављена по налогу предсједника Алије Изетбеговића: "У јами је било више од 29 лешева", изјавио је, за овај лист, Мунир Алибабић, који је у то вријеме био шеф полиције у Сарајеву и био је задужен за истрагу, "али наређено ми је да обуставим сав посао.

ФЕЉТОН - БРУТАЛНА ЛИКВИДАЦИЈА СРБА: Сви су знали за клање недужних сарајевских цивила

Фото: Из извештаја независне међународне комисије

Кад сам испитивао министра унутрашњих послова, рекао ми је да је то била предсједничка наредба. Претпостављам да је проналажење великог броја тијела било политички непријатно", написао је репортер њујоршког дневника. (Hodges, 1997).

У децембру 1993. године, магазин "Дани" објавио је опсежан чланак о Цаци и операцији "Требевић-2", и поменуо Казане као једну од три локације гдје су сахрањене српске жртве. Од краја рата изведене су три ексхумације на котлини Казани, дубокој 30 метара и широкој 70 метара. Пронађени су посмртни остаци 21 особе, а 16 је идентификовано. Босански институт за нестале особе рекао је да нису предвиђене додатне ексхумације на том локалитету, јер нема података о више потенцијалних гробница (Ljubaš, 2019).

ИСТРАЖИТЕЉИ су добили доказе о стравичној бруталности према жртвама. Топаловић је успоставио правило "иницијације", по коме је сваки од његових сарадника морао да докаже своју оданост убијањем немуслимана ножем. Неки од осумњичених навели су да су погубили преко 50 Срба, и тврдили да је злочин био идеолошки мотивисан. Они су такође наводили план етничког чишћења немуслиманских грађана из Сарајева, а на то је иницирао високи функционер СДА Омер Бехмен. Један од убица тврдио је да су "убијали Србе да би осигурали напредак Муслимана и ширење ислама".

Фото: Из извештаја независне међународне комисије

Место злочина јама Казани

Кривични случај јавности познат као случај "Казани" процесуиран је у Окружном војном суду и Тужилаштву војног тужилаштва у Сарајеву, након што је Врховно командно особље - оружане снаге - Управа за сигурност поднијела кривичну пријаву бр. 03 / 70-104, 21. новембра 1993. године. Кривична пријава у овом предмету поднијета је Окружном војном тужилаштву у Сарајеву под бр. КТВ-ИВ бр. 11/93. Ова кривична пријава била је усмјерена на сљедеће особе: Сенад Хасић, Џемо Топаловић, Нихад Хоџић, Хусејин Хоџић, Асиф Алибашић, Зијо Кубат, Сабахудин Жига, Есад Туцаковић, Самир Сеферовић, Суад Османовић, Омер Тенџо, Сеад Кадић, Самир Љубовић, Мухидин Рахић, Фахрудин Рондић, Есад Раонић, Емир Топаловић, Рефик Ћолак, Мевлудин Селак, Мехо Турчало, Екрем Дорић, Сенад Харачић, Нијаз Сабљица, Самир Бејтић, Армин, Крек Харис Хоџић, Исмет Садовић,Ђурђица Шкорић, Харис Нумић и Осман Гежо. Све у свему, 30 припадника 1. корпуса Армије БиХ оптужено је за кршење међународног хуманитарног права и почињење вишеструких бруталних убистава цивилног корпуса током рата у Сарајеву 1992. и 1993. године.

ЧАСОПИС "Дани" открио је из досијеа Суда графичке детаље злочина над Србима: "Војни суд је 20. децембра 1994. године утврдио да су криви војници Зијо Кубат, Есад Туцаковић, Омер Тенџо, Асиф Алибашић и Самир Сеферовић, звани Чебле, "јер су у октобру 1993. у Сарајеву, по налогу команданта 20. брдске бригаде Мушана Топаловића, званог Цацо, оптужени одвели Васила Лаврива и његову супругу Ану из њихове куће у Пионирској улици у Сарајеву у штаб 10. брдске бригаде на Бистрику, претукли их, а потом их у два аутомобила одвели на локацију јаме Казани у зони одговорности 3. батаљона.

НИЈЕДАН ЗЛОЧИНАЦ НИЈЕ РОБИЈАО

СЛУЧАЈ "Казани" у Алијином правосуђу отворен је 21. новембра 1993. а након истраге, Окружно војно тужилаштво поднијело је оптужбе 5. априла 1994. године, против укупно 18 оптужених. Тужилац је одлучио да неће процесуирати 12 лица која су у почетку третирана као осумњичена. Предусуде и жалбе злочинаца на њих "правосудно су трајале до 2007. тако да нико од осуђених заправо није издржао казну. Не постоји ниједан запис да је ико од њих икада изразио кајање због злочина на Казанима (Ljubaš, 2019). Оптужени су осуђени на укупно 37 година затвора.

Потом су Самир Селимовић и Мехо Турчало отишли у штаб 3. батаљона, покупили Милену Драшковић која је била затворена у згради главног штаба и одвели је на локацију Казани, гдје су били војници Зијо Кубат, Есад Туцаковић, Омер Тенџо, Асиф Алибашић и Самир Сеферовић и претукли су то троје цивила, шутали их и ударали песницама и дрвеним палицама. Тада је Зијо Кубат узео нож, који је увијек носио са собом, и заклао Васила Лаврива тако што му је пререзао гркљан. Туцаковић Есад узео је нож са оштрицом дужине око 40 цм, који се звао "граната", и ножем заклао Ану Лаврив, одсјекао јој главу од тијела и гурнуо тијело у провалију. Сеферовић Самир, Тенџо Омер и Алибашић Асиф били су свједоци тих убистава, али о злочину нису обавијестили тијела тужилаштва, па починиоци ових злочина нису дуго ухапшени.

На суђењу Асиф Алибашић је рекао:..."Тачно је да сам знао за ово кривично дјело и нисам га пријавио, али цијели град, Врховна команда и министар унутрашњих послова знали су за злочине 10. брдске бригаде."

За убиство Ергина Николића и Душка Јовановића Војни суд је такође прогласио кривим Сеада Кадића званог Гус, Армина Хоџића, Есада Раонића званог Есо Маскирни, Самија Љубовића званог Мића, и Сенада Хасића - јер су средином септембра 1993. у Сарајеву претукли војнике 1. батаљона Ергина Николића званог Его и Душка Јовановића званог Тарли. Исто су учинили и Самир Бејтић и Сеад Кадић. Потом су Мушан Топаловић, Армин Хоџић, Жига Сабахудин, Самир Бејтић, Сенад Хасић, Сеад Катић, Самир Љубовић, Мевлудин Селак и Есад Раонић те двије особе одвели у бункер снајперског вода на локацији Богушевац, тукли их и песницама и на крају их убили. Самир Бејтић је узео сабљу и ударио Николића по врату, а Армин Хоџић је ножем погодио Николића. Мушан Топаловић, Армин Хоџић и Сеад Кадић неколико су пута ножем ударали Душка Јовановића.

Неки од осумњичених навели су да су погубили преко 50 Срба, и тврдили да је злочин био идеолошки мотивисан

ПОТОМ су мртва тијела одвели до ивице јаме Казани и Самир Бејтић је одсјекао Николићу главу и два мртва тијела бацио у јаму Казани. Есад Раонић, Самир Љубовић и Сенад Хасић били су свједоци тих убистава, али их нису пријавили тијелима тужилаштва, тако да починиоци ових злочина нису ухапшени дуго након тога.

За убиства Радослава и Марине Комљенац кривим су проглашени: Омер Тенџо, Асиф Алибасић и Рефик Чолак. Они су крајем јуна 1993. у Сарајеву, по налогу команданта Мушана Топаловића одвели старији брачни пар Радослава и Марину Комљенац из њиховог стана у Улици Драгице Павице 7.

Обоје су били инвалиди и кретали су се уз помоћ штапова. Пар су прво одвели у штаб бригаде, а потом их довели до локације Казани у Богушевцу. Тамо их је Самир Бејтић предао Омеру Тенџу и Асифу Алибашићу, да их убију. Мевлудин Селак ножем је убио Радослава Комљенца, којег је добио од Омера Тенџе. Мевлудин Селак притиснуо је руку на уста Радослава Комљенца, гурнуо га на земљу, а затим га заклао, пререзавши му гркљан. Рефик Чолак ножем је убио Марину Комљенац... (Pećanin & Selimbegović, 1997f ).

 

СУТРА: МУЏАХЕДИНИ СИЛУЈУ ДЕВОЈЧИЦЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (7)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили