ФЕЉТОН - ДЕМАСКИРАЊЕ АЛИЈИНИХ ЗВЕРСТАВА: Функционери СДА подржавали су злочине над Србима

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

18. 05. 2021. у 18:00

ОТКРИВАЊЕ злочина које је починила Армија БиХ у Сарајеву показало је све лицемјерје Изетбеговићевог режима.

ФЕЉТОН - ДЕМАСКИРАЊЕ АЛИЈИНИХ ЗВЕРСТАВА: Функционери СДА подржавали  су злочине  над Србима

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Док је јавно и на међународним форумима предсједник Алија Изетбеговић проповиједао мултикултурализам и "заједнички живот Бошњака, Хрвата и Срба у једној држави", у стварности, институције које је он контролисао подстицале су етничку мржњу, а војска којој је он био врховни командант, починила је ратне злочине и злочине против човјечности над својим грађанима, само зато што нису муслимани.

Према професору Мирку Пејановићу, "ово је била мрачна страна војске и државе", која је изнутра поткопавала државу (Pećanin & Selimbegović, 1997b).

ГЕНЕРАЛ АРБиХ Јован Дивјак у разоткривајућем интервјуу новинару "Вечерњих новости", Душану Стојаковићу, изнео је неколико шокантних запажања о злочиначкој вези муслиманских сарајевских власти:

Душан Стојаковић: "У интервјуу за Свет рекли сте: 'У првим мјесецима рата, колико знам, убијено је око 800 Срба, буквално елиминисано без икаквог суђења или разлога.' Можете ли рећи да ли имамо нешто конкретно у вези са патњама сарајевских Срба уопште, укључујући случај Казана? Ових дана објављена је информација о око 400 логора за Србе у БиХ, од чега се 88 налазило на подручју Сарајева."

Јован Дивјак: "Покушао сам да откријем тај однос према Србима јула 1992. године, када сам тражио од Бехирете Шљивић да се обраћа новинарима, јер је њен супруг, Србин, нестао.

Новинарима је рекла да је њен супруг био у 10. брдској бригади Мушана Топаловића Цаце, да је убијен на Казанима и да је спаљен. Ово је пријављено. Сваки пут када сам имао неке нове податке, покушавао сам да званично реагујем преко команде, чији сам члан. Почетком јануара 1993. године имао сам списак од 90 имена Срба, али и Хрвата и Бошњака, убијених ...

Алија Изетбеговић је све то знао.

ДЕСЕТА брдска бригада била је у саставу 1. Сарајевског корпуса под командом Мустафе Хајрулаховића Талијана. Дуго времена сам истицао проблем Цаце, Ћеле и других, који су се понашали на сличан начин. Заједно са колегама покушао сам да натјерам Алију Изетбеговића да ријеши овај проблем. Цацо је могао ући у његову канцеларију у било које вријеме, па тако и Ћело. Годину и по, пет командира у Старом Граду били су мушкарци који нису провели дан у војној школи. Ова двојица нису ни служили у војсци, јер су били ментално заостали. Али Алија им је вјеровао више него професионалним официрима" (Stojaković, 2003).

АНАЛИТИЧАР ЦИА Џон Шиндлер је у својој књизи Нељубазни терор тачно истакао одговорност предсједника Алије Изетбеговића за злочине над српским цивилима у Сарајеву:

"О кривици руководства СДА у оваквим злочинима, које су браниоци Изетбеговића дуго демантовали, више нема сумње. Немогуће је вјеровати да влада није била свјесна убистава која су јој се дешавала пред очима; опкољено Сарајево било је врло мало мјесто, а они новинари који су се бринули о томе нису имали проблема да открију обрисе приче. Штавише, требало је Изетбеговићу пуних пола године да затвори Цацину банду након што је Јован Дивјак послао своје протестно писмо у којем је детаљно описао ноћну мору. Предсједник је директно знао шта се дешава" (Schindler, 2007,стр. 105). Према овом аналитичару ЦИА "насумични" злочини су у ствари дио израчунатог плана СДА за протјеривање Срба из Сарајева.

НА ОСНОВУ изјаве свједока, коју посједује РЦИРЗ, "Омер Бехмен био је извршилац у спровођењу плана етничког чишћења у Старом Граду Сарајеву и шире", који спровођен "уз дозволу Алије Изетбеговића и значајан допринос Бакира Изетбеговића, Енвера Бичакчића и других ... Војска и цивилни органи безбједности, на челу са Фикретом Муслимовићем и Бакиром Алиспахићем, пасивно су охрабривали криминално понашање Топаловића и његових потчињених, уз знање Изетбеговића, Бехмена, Бичакчића, Ченгића и других представника СДА."

Бројни функционери СДА и највиши званичници Републике БиХ помагали су и подржавали злочине почињене над Србима у Сарајеву: бивши министри МУП-а Алија Делимустафић и Јусуф Пушина; помоћник директора АИД-а Асим Даутбашић; бивши начелник Војне полиције Армије БиХ Керим Лучаревић, бивши начелник Управе сигурности Јусуф Јашаревић, као и ратни директор Агенције за сигурност Министарства одбране РБИХ Енвер Мујезиновић.

ПОСЛИЈЕ операције "Требевић-2", влада је наредила ексхумацију тијела у масовној гробници Казани. Ексхумацију лешева извршио је истражни судија Војног суда Сарајево Нихад Шеремет. Војни суд је био под потпуном контролом СДА. Истражитељи су након неколико дана копања уклонили 29 тијела, али посао је нагло заустављен. Према свједоку 49/27-2, који је дао изјаву Комисији за прикупљање информација о злочинима против човјечности, ексхумација је заустављена по налогу Предсједништва БиХ.

НАГРАДЕ ЗА ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

АЛИЈА Изетбеговић је добио низ награда исламског свијета: награду "Краљ Фејсал" за услуге исламу, 1993. године; награду "Мислилац године" Фондације Али Осман Хафиз из Медине, 1996; Орден Турске Републике, почасни докторат Универзитета у Ријаду и почасни докторат права на Универзитету Мармара, Истанбул 1997. године; Орден независности државе Катар, 1998. године; и награду "Исламски човјек године" из Уједињених Арапских Емирата, 2001 (Isaković, 2005, стр. 73-74). Такође је добио награду Америчког института за демократију у Вашингтону и у захвалном говору поменуо "важност рјешавања односа између већина и мањина као витални елемент демократије" (Pejanović, 2002, стр. 125). Овај фељтон показује како је рјешавао односе између већине и мањина.

Према ријечима криминалистичког техничара Младена Милосављевића, који је учествовао у ексхумацији, сви лешеви су обезглављени. У масовној гробници пронађена су двадесет и два мртва тијела и двије одсјечене главе, а двадесет одсјечених глава је нестало. Младен Милосављевић је, такође, изјавио: "Тијела су била у различитим стадијима распадања и могуће је да два нестала тијела нису нађена зато што су била у сувише поодмаклој фази распадања. Свим жртвама биле су одрубљене главе, било сјекирама, било ножевима, осим једног тијела којему је глава била одсјечена тестером... Изгледало је да су жртве довели до ивице јаме. Војник изабран да усмрти жртву стајао је крај жртве и затим сабљом или неким другим оружјем одрубио је жртви главу. Изгледа да су тијела онда падала у јаму, а главу би однијели Топаловићу као доказ."

ЦАЦИНИ војници покушали су да униште тијела прије него што су истражитељи стигли у масовну гробницу. Криминалистички техничар Младен Милосављевић, који је био српске националности, уклоњен је из истражног тима без икаквог објашњења, по налогу шефа ЦСБ Мунира Алибабића. Био је једини Србин у истражном тиму.

Младен Милосављевић о тим збивањима је свједочио: "Од децембра 1993. године, када сам био искључен са свих осталих сцена те врсте злочина, вршио сам само своје уобичајене дужности као вјештак злочина. Колико знам, екипе техничара са мјеста злочина у Казанима и друге особе нису проводиле пуно времена на другим мјестима злочина из случаја 'Казани', а њихов рад је био само симболичан."

СУТРА: БРУТАЛНА ЛИКВИДАЦИЈА СРБА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)