ФЕЉТОН - КРИМИНАЛЦИ ЛИЧНА АЛИЈИНА ГАРДА: Цацина војска била је изван система командовања

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

14. 05. 2021. у 18:00

МНОГИ заповједници Армије БиХ наређивали су својим војницима да Србе изводе из њихових станова ради одузимања имовине. Неки од ових Срба никада се нису вратили кући, а њихова судбина није позната до данас.

ФЕЉТОН - КРИМИНАЛЦИ ЛИЧНА АЛИЈИНА ГАРДА: Цацина војска била је изван система командовања

Сахрана српских жртава / Фото из извештаја Независне међународне комисије

Божидар Шљивић, Србин, нестао је 24. јуна 1992. године. Његовој супрузи Бехирети Шљивић сутрадан је речено да су људи Мушана Топаловића отели и убили њеног мужа због њиховог стана (Mrkić, 1997). Марина Невструјева и Ненада Лојевића војници АРБиХ у јуну 1992. године одвели су из стана у Улици Димитрија Туцовића и више се нису вратили. Њихов стан одмах је заузео Топаловићев рођак (Pećanin & Selimbegović, 1997a). Многи српски цивили једноставно су нестајали ноћу. У ствари, отимале су их муслиманске паравојне јединице. Такве отмице су почеле прије избијања рата. За оне који су отети обично се каже да их је "прогутала тама" (Mikerević, 2004, стр. 172, 176, 177, 182, 183, 191-248).

ОСИМ Цаце и Ћеле, многе друге јединице Армије БиХ починиле су злочине над сарајевским цивилима. Војници 6. муслиманске бригаде - Изет Тињак, Мирсад Јашари и Амир Хусић, који је био под командом Адема Алијагића - били су одговорни за убиства српских цивила на локалитету "Иван Крндељ". Три српска цивила Сретен Николић, Јагода Јанковић и Јован Поповић убијена су у кући Гавре Ћеранића у Вараждинској улици 24, та војска такође је убила истакнутог члана сарајевског ХДЗ-а и директора Републичке агенције за приходе Јосипа Гогала, који је био словеначко-хрватског поријекла.

Цивили су одведени из затвора у којем су прво били затворени, речено им је да ће их одвести на Грбавицу на размјену. Умјесто тога, одведени су у кућу Гавре Ћеранића у Вараждинској 24, и упуцани хладнокрвно. Одлуком Окружног војног суда И-28/93 од 3. 8. 1993. године, војници под командом Адема Алијагића одговорни су за сва ова убиства. Тијела њихових жртава су спаљена. Истрага је открила да је Јагода Јанковић силована прије него што је убијена. Замjеник шефа ЦСБ Сарајево Златко Бећкановић потврдио је чињеницу убиства.

КОМАНДА Армије БиХ и предсједник Алија Изетбеговић били су добро упознати са криминалним понашањем трупа које су биле под њиховом командом. Током суђења на Међународном кривичном суду за бившу Југославију, Радован Караџић предочио је судијама извjештај који је Фикрет Муслимовић, шеф војне безбједности АРБиХ, написао у децембру 1992. године: "Напомињемо да смо у вези са незаконитом и деструктивном активношћу Мушана Топаловића Цаце већ неколико пута давали информације и у вези с тим смо предложили одређене мјере како бисмо онемогућили да се он тако понаша. Између осталог, у документу који смо послали 1. децембра 1992. године, када је 10. брдска бригада још била у оснивању и Цацо је сматран кандидатом за мјесто њеног команданта, представили смо доступне податке о његовом малтретирању и хапшењу грађана, па чак и његових војника, као и ликвидацији грађана који су били етнички Срби, и присилној мобилизацији и присиљавању грађана да копају ровове. Међу тим грађанима је било болесних и инвалида" (ICTY, Prosecutor v. Karadžić, 2010, стр. 2255).

ОРУЖАНИ СУКОБ МЕЂУ МУСЛИМАНИМА

ДО ЉЕТА 1993. године, опсег тероризма СДА постало је немогуће сакрити. Напетости између сарајевских вођа криминалних снага и државних власти ескалирале су током љета 1993. године, када су Цацини људи узели стотине талаца и опколили зграду Предсједништва како би протестовали због хапшење Сенада Пећара, једног од Цациних најближих помоћника (Andreas, 2016, стр. 93). Дана 2. јула 1993. године Девета и Десета брдска бригада организовале су побуне и почеле да узимају таоце са улица. Дио Сарајева под контролом АРБиХ постао је практички подијељен између побуњеничких војника и трупа оданих власти. Оружани сукоби избили су око полицијских станица у општини Центар и Стари град, а једна полицијска јединица из минобацача је пуцала на Цацине положаје на Требевићу. Прије завршетка битке, у њу су укључени митраљези, оклопни аутомобили и минобацачи, а најмање један полицајац је убијен. Побуњени војници напустили су улице Сарајева након што је Изетбеговић обећао да ће подићи новчани додатак и укинути најризичније мисије (Stanković, 2000, стр. 207-208).

Други извјештај војне безбједности Армије БиХ поднијет је 4. марта 1993. године: "Уз помоћ МУП-а ЦСБ Сарајево, СВБ је прибавио 15 писмених изјава и 13 службених извјештаја од овлашћених службеника који доказују да је Цацо сам или уз помоћ десет блиских сарадника починио више кривичних дјела која су била довољна за покретање кривичне пријаве."

НАКОН што су Цацини војници снажно претукли и осакатили сина генерала АРБиХ Јована Дивјака, јединог официра српске националности у Врховној команди РБиХ, Дивјак је послао је врховном команданту Алији Изетбеговићу писмо о оставци, у којем је упоредио понашање јединица АРБиХ "у Сарајеву са понашањем наоружаних племенских формација у Африци". Писмо говори о њиховим одвратним праксама: "На подручју Аблаковине постоји концентрација (логора) грађана и бораца АРБиХ. У већини случајева њихови документи су им одузети. Подјељени су у 5 група : Прва група су затвореници. Има их десетак. Њихова имена су Драган, Синиша, Иво... Ондје су већ 40 до 50 дана без предмета личне хигијене и прања (вјерујте ми, миришу) ... Копају ровове свакодневно између 8.00 и 20.00. Друга група су осуђени". Трећа група су ухапшени. Неки од њих су већ мјесец дана... Питам се ко је одговоран да те људе одведе на фронт да копају ровове, често без икаквог обезбјеђења. За 20 дана међу тим сиромашнима убијено је пет особа, а 20 рањено. Не знам да ли њихови родитељи и породице знају гдје су њихови синови, очеви и мужеви."

Генерал АРБиХ Јован Дивјак истакао је у свом писму да никада није имао стварно командно овлашћење у војсци, те је кориштен и манипулисан да би створио имиџ мултиетничке армије Републике Босне и Херцеговине.

КОМАНДАНТ Армије БиХ Сефер Халиловић заштитио је Цацу и Ћелу и опструисао било какве дисциплинске мјере против њих. Дана 17. августа 1993. године, генерал Стјепан Шибер написао је у свом дневнику да је заповједник АРБиХ Сефер Халиловић на састанку о Игману изјавио: "Сефер је представио Цацу, Ћелу и Зуку као спасиоце Сарајева" (Šiber, 2001, стр. 176). Генерал Стјепан Шибер је 8. септембра 1993. године у дневник записао биљешке у вези са доказима да је Рамиз Делалић био ангажован у рекету и да су војници 9. брдске бригаде вршили произвољна хапшења Хрвата и Срба у Сарајеву. Дана 24. септембра 1993. генерал АРБиХ Стјепан Шибер и шеф ЦСБ-а Сарајево Бакир Алиспахић посјетили су предсједника Алију Изетбеговића, молећи га да употријеби силу за хапшење заповједника 9. и 10. брдске бригаде. Изетбеговић је то одбио (Šiber, 2001, стр. 192). Генерал АРБиХ Стјепан Шибер, 27. септембра 1993. године имао је састанак са Расимом Делићем и Сефером Халиловићем. Халиловић је рекао Делићу да су "Топаловић и Делта 188 увијек били изван система (командног ланца) и имају наређења од одређених структура да уклоне вас или мене по наређењу."

Десета брдска бригада под Топаловићем Цацом и посебна јединица "Делта" у ствари су биле лична преторијанска гарда Алије Изетбеговића и слиједиле су само његове личне наредбе (Šiber, 2001, стр. 224).

СУТРА: ИЗЕТБЕГОВИЋ УКЛАЊА СВЕДОКЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (2)

Sarajlija

14.05.2021. 23:38

Pišete o ubicama, a nema ni slova o Enveru Hadžiabdiću, bivšem fudbaleru F.K. ''Željezničar'' i reprezentacije Jugoslavije. On se decenijama hvali kako je, kao pripadnik Alijinih snaga, ubijao vojnike JNA u Dobrovoljačkoj ulici, 1992. godine. U Sarajevu je ubijeno preko 8.000 Srba. Sarajevo je bilo najveći koncentracioni logor u istoriji. O srpskoj imovini se ne govori, a u pitanju su desetine milijardi dolara.