ФЕЉТОН - ХАРАЊЕ БАНДИ У УНИФОРМАМА: Криминалци пљачкају, муче и убијају Србе

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

12. 05. 2021. у 18:00

ПРВЕ муслиманске паравојне формације, "Патриотска лига" и "Зелене беретке" организоване су у Сарајеву, крајем 1991. и почетком 1992. године, када је Рeпублика БиХ још била конститутивна јединица Југославије, док су ЈНА и ТО Рeпублике БиХ биле једине легалне оружане снаге.

ФЕЉТОН - ХАРАЊЕ БАНДИ У УНИФОРМАМА: Криминалци пљачкају,  муче и  убијају Србе

Фото Архива

Рат је створио феноменалне могућности за богаћење сарајевских криминалаца, који су попунили редове ових организација. Криминалне банде брзо су се претвориле у паравојне јединице "Патриотске лиге" и "Зелених беретки", али њихов новостечени статус "Сарајевских бранилаца" није ни из далека успоставио војну дисциплину и однос хијерархије према вишој команди.

Присуство ових бројних криминалних банди у униформама била је јавна тајна за Центар службе безбједности Сарајева. Бројни извори откривају криминалне радње сарајевских банди под велом "Патриотске лиге". На примјер, у априлу 1992. замјеник начелника ЦСБ-а Сарајево Златко Бећкановић описао је ситуацију у Сарајеву на сљедећи начин:

"У то вријеме су се намножиле бројне криминалне групе, добро организоване и наоружане, било самостално или по нечијој директиви, с циљем супротстављања јединицама ЈНА. Учестале су биле пљачке предузећа, продавница и магацина по граду, што нисмо ни покушавали спријечити" (Bećkanović, 2016, стр. 115).

ЗАМЈЕНИК команданта Армије БиХ генерал Стјепан Шибер у својој мемоарској књизи описао је ове банде као "Добро наоружане групе, које су вршиле пљачке, убиства и мучиле људе. У то вријеме су имена Јука, Ћело, Топа, Крушко и др. већ била добро позната" (Šiber, 2000. стр. 65).

Полиција није ни прстом мрднула да би сузбила криминалне активности "Зелених беретки" и "Патриотске лиге". Они су дјеловали као самоорганизована паравојна армија. Обучени у војне униформе и наоружани, лутали су улицама града прије избијања рата и изводили своје параде док је полиција то нијемо посматрала.

У фебруару 1991. године, Алијина Странка демократске акције је започела поступак амнестирања сарајевских криминалаца. Предсједништво Социјалистичке Републике БиХ је на 4. сједници 7. фебруара формирало Комисију за амнестију, која је амнестирала 54 осуђена затвореника. У раној фази рата,злочиначке групе су Сарајево подијелиле на своје феуде, односно зоне одговорности. Мушан Топаловић Цацо контролисао је општину Стари град, Јука Празина је био "краљ" општине Нови град, а Рамиз Делалић Ћело био је "ратни господар" општине Центар. Њихови људи вршили су убиства, пљачке, изнуде, "реквизиције и конфискације имовине", и силовали жене. Имали су своје тјелохранитеље и убице и организовали "систематски и неограничен терор над српским грађанима".

ГНУШАЊЕ АМЕРИКАНЦА

АМЕРИКАНАЦ Филип Корвин, службеник цивилних послова Уједињених нација у Сарајеву, описао је атмосферу која је владала у ратном Сарајеву, а које је било под контролом бошњачких снага: "Мито, изнуда и заштитни рекети начин су живота. Организоване убице предратног Сарајева сада су паравојни извршиоци власти, као и њихови лични тјелохранитељи" (Corwin, 2000, стр. 59). И у извјештају експерата Уједињених нација констатује се да су од криминалаца формиране групе за одбрану града, укључујући Рамиза Делалића (Ћело) и Мушана Топаловића (Цацо), који су, како се наводи у извјештају, контролисали операције банди на опсадној линији босанских Срба, превозећи пуне камионе кријумчарене робе, теретна возила преко мостова на ријеци Миљацки, која раздваја Грбавицу од центра града (UN Security Council, 1994a, стр. 10).

ТЕ ПАРАВОЈНЕ јединице биле су страначке формације СДА, а Алија Изетбеговић је био њихов врховни командант. Њихов вјерски ауторитет био је имам Цареве џамије Мудерис, који је и сам носио "калашњиков". Њихов главни идеолог био је функционер СДА Омер Бехмен. Сарајевски медији су ове злочинце промовисали у "народне команданте". Постоји фото-документација која показује да је предсједник Алија Изетбеговић примио и одликовао ове "народне команданте". Цацо, чије је право име Мушан Топаловић, радио је почетком рата у Њемачкој као музичар. Вратио се у Сарајево да води 10. брдску бригаду Армије Републике БиХ.

Јука Празина био је познати предратни криминалац и утјеривач дугова. Ијан Трејнор, новинар " Гардијана" о њему је написао: "Брзо се претворио у вођу милиције, који је бринуо о дилерима, кријумчарио је робу и људе кроз опсадне линије (...) Како је опсада одмицала, његов 'патриотски' ентузијазам повлачио се пред његовом похлепом за новцем. Контролисао је један од главних канала за шверц робе и људи, уз огромну зараду" (Traynor, 1994).

Направио изузетну каријеру у Армији БиХ. Алија Изетбеговић га је произвео у члана штаба Врховне команде. Дописник "Вашингтон поста" Џон Помфрет забележио је "очигледно да је његова једина квалификација за командовање у милицији била насиље" (Pomfret, 1992).

ЈУКА Празина формирао је властиту јединицу под називом "Јукини вукови". Главни штаб Армије БиХ имао је намјеру да га унаприједи у чин генерала, иако није имао никакво предратно војно искуство. Али он се није успио доказати на бојном пољу, издао је Алију Изетбеговића и придружио се Хрватском вијећу одбране, хрватским војним снагама, који су били у рату са бошњачком војском. Децембра 1993. године, убијен је у Белгији под мистериозним околностима. За позадину његовње ликвидације се трвдило да је инспиратор била Алијина влада (Schindler, 2007, стр. 175; Traynor, 1994).

Исмет Бајрамовић, звани Ћело, почетком деведесетих година издржавао је затворску казну у Зеници због крађе и пљачке. У затвору се упознао и спријатељио са Алијом Изетбеговићем. У априлу 1992. године имао је под својом командом паравојну јединицу, састављену од криминалних елемената и наркомана, сједиште им је било у студентском дому "Младен Стојановић". Јусуф Пушина, министар унутрашњих послова Републике БиХ на почетку рата, свједочио је: "Исмета сам послао у затвор у мирно вријеме, а суд је утврдио да је психопата. Тада сам одједном открио да има више ауторитета од мене. Био је то надреални тренутак" (Pomfret, 1993).

РАМИЗ Делалић, звани Ћело, Муслиман из Санџака, прије рата био је умијешан у злочине у Сарајеву, Њемачкој и Швајцарској. Почетком 1990-их успоставио је везу с истакнутим муслиманским политичарима. Убијао је по наруџбини, уживајући у заштиту сарајевске полиције и политичара СДА.

Различите муслиманске паравојне формације надметале су се за наклоност да им председник Алија Изетбеговић додијели што већи број ухапшених Срба као би од њихове родбине скупо наплатили пуштање на слободу. Количина откупнине је била индивидуална и зависила је од статуса ухапшене особе. Адвокат и Цацин савјетник, Фахрија Каркин, познат по својим корумпираним везама са сарајевским криминалним подземљем, стекао је поприлично богатство од откупнине за размијену тридесет и једног Србина. Он ће иначе признати да је добио налог од Алија Изетбеговић да похапси што више Срба како би их размјенили за његовог рођака, који је био у затвору у Фочи.

Сутра: Тајна злочина у Казанима

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

РУСИ У ШОКУ: Евакуисали 1.500 такмичара из Крокуса, ниједан није страдао од терориста, а сад се буне: Што нас нисте спасили раније? (ВИДЕО)