ФЕЉТОН - ПРВА ЖРТВА АМЕРИЧКИ НОВИНАР: Алијина војска планирала убиство Милана Панића

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

06. 05. 2021. у 18:00

ЗАВРШНИ извjештај Eкспертске комисије Уједињених нација, основане према Резолуцији 780 (1992) Савjета безбједности УН, описује "снајперске нападе опсадних снага", али игнорише снајперске нападе "одбрамбених снага".

ФЕЉТОН - ПРВА ЖРТВА АМЕРИЧКИ НОВИНАР: Алијина војска планирала убиство Милана  Панића

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Међутим, стварност је била другачија. Снајперисти обје зараћене стране учествовали су у борбама. Није било засебних снајперских кампања, јер је снајперско дјеловање било рутинска борбена активност, дио и пакет операција комбинованог наоружања. Снајперисти Армије БиХ били су врло активни, убијајући подједнако и српске војнике и цивиле, које су сви доживљавали као "четнике". Снајперске активности АРБиХ нису биле ограничене на одређену локацију или вријеме и трајале су током читавог рата.

Снајперско наоружање и снајперске активности област су војне експертизе у којој је АРБиХ имала изразиту супериорност над Војском Републике Српске. Неколико стрељачких клубова постојало је у Сарајеву прије рата, тако да је за АРБиХ било релативно лако мобилисати квалификоване стријелце. Међу снајперистима АРБиХ били су плаћеници из Западне Европе.

Одјељење сигурности 1. корпуса АРБиХ забиљежило је присуство њемачког снајперисте Рафаела Шмида, према ријечима генерала АРБиХ Стјепана Шибера, још у раној фази рата.

ГЛАВНИ штаб АРБиХ узео је 450 снајперских пушака из фабрике "Зрак" која се бави производњом оптичких и оптоелектронских уређаја, и распоредио их у бригаде 1. сарајевског корпуса. Фабрика "Зрак" је у Сарајеву, док је трајао рат, радила и израђивала оптичку опрему за снајперске пушке. Такође, српска страна није имала 12,7 мм снајперске пушке до краја 1994. године, док се 1. сарајевски корпус АРБиХ овом пушком служио 1993. године.

"Рутински рад"

КОМАНДАНТ Прве моторизоване бригаде Рамиз Бејић 2. октобра 1992. године наредио је да се формира снајперски вод под командом Мухамеда Медића. Вод је био распоређен у школи "Благоје Паровић", поред предузећа "Ценекс".

Командант 102. моторизоване бригаде извијестио је Команду 1. корпуса Армије БиХ 7. фебруара 1993. године да је артиљерија гранатирала српска насеља Неџарићи и Лукавица, а "снајперисти су обављали рутинске послове".

"Рутински рад" очигледно је значио неселективно пуцање на војнике ВРС и српске цивиле. Командант 2. моторизоване бригаде 1. корпуса АРБиХ Сафет Зајко 5. марта 1993. године потписао је наредбу за "организовање снајперских активности - плански и са безбједних мјеста."

Снајперисти АРБиХ имали су и пушке са снајперским нишанима. Све високе зграде у градском дијелу Сарајева (Извршно вијеће, Електропривреда, "Лорис", "Момо и Узеир" и др.) биле су у рукама АРБиХ, а кориштене су као осматрачнице и снајперске позиције. На примјер, командант групе снајпериста на крову Извршног вијећа био је Мујо Селмановић.

Командант 1. корпуса АРБиХ Вахид Каравелић признао је: "Први корпус употребљавао је своје снајпере у складу са војном доктрином ЈНА. Сваки одсјек би имао по један снајпер.

Снајперисти су били обични војници који су добили додатну обуку. Сва оружја, укључујући снајперске пушке и пушке обичних војника, редовно су прегледавана. Заповједници јединица могли би прегруписати своје формације, укључујући груписање снајпера, ако је то неопходно."

ЈЕДАН од заповједника АРБиХ, Керим Лучаревић, описао је у својој књизи активности својих подређених снајпериста: "Чекали смо да дође поноћ. Инсталирали смо 'сове'. Ово је снајперска пушка ПАСП са телескопским нишаном за ноћно осматрање. 'Сова' у тами опажа раздаљину од 150 метара. То је попут дневне свјетлости. Да су четници знали шта имамо, никада то не би пробали. Међутим, иза поноћи четници се у пару крећу према лешевима мртвих (Срба остављених) на бојном пољу. Моје 'сове' су дјеловале прецизно и у тишини. Четници су ликвидирани без икакве буке, у потпуној тишини (Lučarević, 2000, стр. 157-158)."

Очигледно је да су снајперисти Керима Лучаревића користили снајперске пушке са телескопским нишанима за ноћно осматрање и пригушивачима. Руковање таквим оружјем захтијевало је доста софистицираности и посебне обуке. Према Кериму Лучаревићу, снајперисти АРБиХ су у раној фази рата били позиционирани у собама хотела Бристол и пуцали по "четницима", убијајући двадесеторо људи сваки дан. На крају, тенкови ВРС су пуцали у хотел и запалили га (Lučarević, 2000, стр. 138, 157-158).

ЗВАНИЧНИК Војске Републике Српске у свом свједочењу је навео: "Такође сам имао информације да непријатељске јединице 1. корпуса АРБиХ отварају ватру на цивиле у дијелу града под контролом српских власти. Сјећам се убиства младе жене која је у колони сватова била на путу за вјенчање. Дјевојчица се звала Нада Гузина. Поред овог случаја, имао сам и информације о акцијама специјалних јединица, једне под командом Драгана Викића (специјална јединица МУП-а АРБиХ), 'Џамијских голубова' и 'Латаса'."

Опрезна процјена показује да је 1. корпус АРБиХ имао до 500 снајпера, те да су они стављени у функцију како на тактичком тако и на оперативном нивоу. Бројни документи у посједу Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске пружају довољно доказа о снајперским активностима 1. корпуса АРБиХ.

ПРЕМА документима Одјела за сигурност 1. сарајевског корпуса, 10. брдска бригада имала је снајперски вод под командом Омера Тенџе. Команда 1. корпуса АРБиХ наредила је 11. децембра 1993. године да се подигне снага снајперског особља и организују маневарске снајперске јединице под директном командом команданта 1. корпуса АРБиХ. Двадесет дана након ове наредбе, командант 102. моторизоване бригаде наредио је својим заповједницима батаљона да одаберу петнаест војника из сваког батаљона за курс снајперске обуке у школи "Павле Горанин", док би се практична обука требало да одвија на терену под командом батаљона 120. Практична обука подразумијевала је пуцање на српске цивиле и војнике ВРС.

Ови документи говоре да су снајперске активности 1. корпуса АРБиХ, повезане са њиховом обуком и борбеним ангажманом, биле контролисане на нивоу Корпуса, док је Корпус имао интегрисане снајперске јединице на свим нивоима војне хијерархије - од батаљона до корпуса. Свака бригада 1. корпуса АРБиХ имала је у својој организацији најмање бар појачан снајперски одред.

ЈЕДНА од првих међународних жртава снајпериста Армије Републике БиХ био је амерички новинар Давид Каплан, којег је муслимански снајпериста тешко ранио 13. августа 1992. године. Умро је у болници Унпрофора, неколико сати касније. Каплан је био у пратњи југословенског премијера Милана Панића током мировне мисије у Сарајеву, а упуцан је у стомак када је Панићев конвој доспио под ватру АРБиХ.

Ватра је очигледно имала циљ да убије Милана Панића. Унпрофор је одбио сугестије у медијима БиХ да је индиректно одговоран за смрт америчког новинара Дejвида Каплана.

Сарајевски радио и телевизија рекли су да власти БиХ нису ни обавијештене о томе да се организује та "илегална" посјета и да је тај "немар" проузроковао смрт новинара ABC. "Наравно, ми знамо боље. Босанске власти су биле информисане о посјети", рекао је портпарол Унпрофора Аднан Абдел Разек (UN Security Council, 1994c, Annex IV, стр. 268).

СУТРА: СНАЈПЕРИСТИ ПУЦАЈУ НА ДЕЦУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)