ФЕЉТОН - ЗЛОУПОТРЕБА БОЛНИЦА И ШКОЛА: Бошњаци користили артиљерију са положаја Унпрофора

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

04. 05. 2021. у 17:18

ГЛАВНИ штаб Армије БиХ знао је за забрану гранатирања цивилних циљева по Женевским конвенцијама и лоцирао је кључне војне центре, концентрације трупа и логистичке системе и оружје у популацији и међу становништвом.

ФЕЉТОН - ЗЛОУПОТРЕБА БОЛНИЦА И ШКОЛА: Бошњаци користили артиљерију са  положаја Унпрофора

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Ову тактику ПЛО је користио током опсаде Бејрута од стране израелских снага 1982. године "Мир за Галилеју". "Тактички су користили цивиле да сакрију своје снаге. Артиљерија малог и средњег калибра Армија БиХ, као и лака и ограничена ватрена средства, као што су бацачи граната, противавионски топови и противтенковско ручно оружје, обично су монтирани на камионе, приколице или вагоне који се налазе у непосредној близини објеката цивилног карактера, као што су школе, болнице, вртићи. Пушке и снајперски положаји били су смјештени на крововима зграда и становима, прозорима и терасама цивилних зграда.

Већ у априлу 1992. године АРБиХ је започела пуцање из минобацача на циљеве ЈНА у општини Стари град у центру града. Начелник Главног штаба ТО пуковник Хасан Ефендић у књизи мемоара "Ко је бранио Босну", описао је тактику АРБиХ: "Испоставило се да је начелник општине Стари град имао два минобацача од 82 мм заробљена од ЈНА. Ови минобацачи би испаљивали неколико граната, а затим брзо мијењали положаје. Четници би отворили ватру по локацијама с којих су управо минобацачи пуцали. Хаџибајрићеве батерије поново би отвориле ватру са других положаја, а четници су поново реаговали ватром, рушећи зграде, убијајући и рањавајући људе. Овако се начелник општине играо са четницима." (Efendić, 1998, стр. 270)

ПРОТЕСТИ ГЕНЕРАЛА МОРИОНА

ГЕНЕРАЛНИ заповједник Унпрофора Филип Морион 19. јануара 1993. године упутио је снажно протестно писмо предсједнику Алији Изетбеговићу, оптужујући га за провокације АРБиХ. У писму је наведено да су минобацачи АРБиХ редовно дјеловали из просторија болнице Кошево: "Потписао сам изјаве конкретних сведока да се то заиста догодило у понедељак 11. јануара. Минобацач 82 мм био је постављен у просторијама болнице и испалио је девет метака. Директна посљедица овог непоштеног и кукавичког чина било је артиљеријско и минобацачко гранатирање болнице."

Писмо генерала Мориона Алији Изетбеговић са престане да користи болницу Кошево као минобацачки положај није промијенило образац понашања АРБиХ. У ствари, АРБиХ је постала храбрија. Сада је АРБиХ започела пуцање минобацачима с локације 200 метара удаљене од зграде ПТТ-а, у којој је био смјештен штаб Унпрофор у Сарајеву.

МИНОБАЦАЧ и снајперисти АРБиХ отворили су ватру на српске положаје, војнике и цивиле из касарне "Маршал Тито", у којој је био смјештен Украјински батаљон Унпрофора, са положаја у непосредној близини зграда ПТТ инжињеринга, у којима је био смјештен штаб сектoра Унпрофора у Сарајеву, и из просторија болнице на Кошеву, као и са бројних положаја смјештених у густо насељеним дијеловима града. Командант сектора Унпрофора у Сарајеву генерал Луис Макензи напоменуо је у својим мемоарима:

"Омиљена техника Територијалне одбране Сарајева била је постављање оружја у близини наших положаја... Ако се узврати ватра, то им је и даље ишло у корист, јер бисмо тада извијестили да су нас Срби гранатирали." (MacKenzie. 1993, стр. 309). Генерал Луис Макензи уписао је 22. јула 1992. године у свој дневник опис инцидента, када су минобацачи АРБиХ били постављени на положај поред канадског батаљона Унпрофора у кампу Бевор. Сви захтјеви команди АРБиХ за уклањање минобацача били су бескорисни. Кад су отворили ватру, канадски батаљон је отишао у склониште. Срби су узвратили ватру, наносећи велике штете канадском логору. Ово није изоловани инцидент. Сличан инцидент догодио се 11. јула 1992. године, а тиче се положаја украјинског противбатеријског радара Унпрофора. Као и код инцидента у кампу Бевор, војници АРБиХ своје тешко наоружање премјестили су на положај Унпрофора и отворили ватру. Српске снаге узвратиле су ватру. У наставку сукоба, војници АРБиХ гранатирали су положај УН, убивши једног официра УН, а четири су повриједили. (MacKenzie. 1993, стр. 321)

НАЈВАЖНИЈА тактика била је употреба медицинских установа АРБиХ као "људског штита". Дејвид Овен је у књизи мемоара муслиманске артиљеријске нападе из болнице Кошево описао као "најгрубљу и најбоље документовану епизоду муслиманских војних јединица које провоцирају Србе да пуцају на њихове, на Муслимане." Он је навео:

"Тим УНМО-а (Војни посматрачи Уједињених нација), близу болнице Кошево у Сарајеву, био је свједок посаде минобацачка босанске владе која је била постављена у кругу болнице и пуцала преко болнице на српско подручје. Брзо су се спаковали и отишли, да би само војни посматрачи Уједињених нација могли да виде како долази телевизијска екипа и затим снимају узвратно српско гранатирање болнице (Owen, 1996, стр. 112)."

Командант Унпрофора у Босни и Херцеговини генерал Мајкл Роуз у књизи "Борба за мир" сматрао је да је АРБиХ своје оружје инсталирала усред цивилних подручја, на примјер, у сарајевској болници и да: "Босанци су очигледно одабрали ову локацију са намјером да привуку српску ватру, у нади да ће резултирајући покољ додатно нагнати међународну подршку у њихову корист." (Rose, 1988, стр. 254)

КАДА је Филип Морион, француски генерал који је командовао снагама УН у Босни од 1992. до 1993. године, свједочио на суђењу Слободану Милошевићу, рекао је да су Муслимани "врло често користили минобацаче на Кошеву у провокативне сврхе". (ICTY, 2004, Prosecutor v. Slobodan Milosevic, стр. 32047)

Замјеник шефа ЦСБ-а Сарајево Златко Бећкановић био је свједок једне такве провокације и описао ју је у својој књизи:

"Једног дана, док сам чекао аутобус удаљен око 100 метара од уништеног породилишта, чуо сам пуцњаву и шиштање хитаца који су потицали из болнице (Кошево). Испаљене су три салве. Тада сам угледао луксузни аутомобил америчке израде и два џипа обојена у црној, тамнозеленој и каки боји, на изласку из болнице... Возила су брзо нестала. Све сам разумио и почео да ходам не чекајући аутобус. Неколико минута касније четири пројектила су погодила станицу." (Bećkanović, 2016, стр. 183)

Судећи по опису оружја постављеног на пик ап џиповима, топови су били минобацачи М20 од 75 мм дометом од 6.000 метара и вјероватно су припадали ХОС-у или ХВО-у.

СЛУЧАЈЕВИ гранатирања из болнице Кошево од стране снага АРБиХ забиљежени су у извјештајима АРБиХ. Помоћник команданта за сигурност 7. бригаде АРБиХ Томислав Јурић извијестио је Прву команду корпуса 28. децембра 1992. године да су "непознате особе пуцале минобацачима из мобилних камиона у близини болнице Кошево". У извјештају је то напоменуто "27. децембра 1992. између 20.00 и 20.30 минобацач који се кретао с локације на локацију на камиону је испалио четири минобацачке ракете. Испаљени су са различитих локација у близини болнице Кошево и новог насеља Брека, вјероватно у близини улица Марцела Шнајдера, Фуада Миџића, Луја Адамича, Јована Бјелића, Исмета Мјезиновића и оближњих улица. Неколико минута касније, као реакција, агресор је испалио три до четири артиљеријска пројектила на подручје Кошева, Грдоња, док је једна артиљеријска рунда погодила стамбену зграду у улици Спасоја Мичића.

СУТРА: Бошњаци пуцали и на бадњак

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)