ФЕЉТОН - СВЕ МУСЛИМАНСКЕ ОФАНЗИВЕ: Јединице Армије БиХ имале су предност у људству

Драган Вујичић и Иван Миладиновић

29. 04. 2021. у 18:00

АРМИЈА БиХ је искористила огромну супериорност у људству и покренула бројне офанзивне операције широм Сарајева.

ФЕЉТОН - СВЕ МУСЛИМАНСКЕ ОФАНЗИВЕ: Јединице Армије БиХ имале су предност у људству

Фото из извештаја Независне међународне комисије

Прву опсежну офанзивну операцију "Љето-92" покренула је 6. јуна 1992. године. Јединице АРБиХ нападале су се у три крака: са планине Мојмило на југоистоку, планине Требевић на сјеверу и висоравни Жуч на сјеверозападу. Главна осовина напада била је Ступ - Азићи - Врело Босне Блажуј. Нападима је претходила баражна ватра Прве артиљеријске бригаде из Сарајева, која је отворила ватру на српске положаје и насеља (Čekić et al., 2017, стр. 88). Операција "Змај-92" покренута је 8. јуна 1992. године како би се разбио обруч око Сарајева на подручју Кобиље главе.

Ова операција није успјела (Karavelić & Rujanac, 2009, стр. 181-183). Међутим, јединице АРБиХ успјеле су да заузму брдо Орлић на висоравни Жуч и заробе неколико артиљеријских оруђа и минобацача. Тешке борбе су се водиле како у Добрињи, тако и на платоу Жуч. Јединице АРБиХ заузеле су, 18. јула 1992. године,важно Голо брдо на гребену планине Игман. АРБиХ је платила страшну цијену за овај ограничени успјех. Према изворима АРБиХ, Муслимани су изгубили 199 мушкараца,738 је рањено, а два су заробљена (Čekić et al., 2017, стр. 97). Према српским изворима, АРБиХ је у јуну изгубила 625 војника и официра (Koвачевић, 2018, стр. 152). ВРС је изгубила 8 мушкараца, а 62 су рањена. Оштећена су два тенка и два оклопна транспортера.

ОФАНЗИВНУ операцију "Пољине" АРБиХ је покренула 31. јула 1992. године. Муслимани су 1. августа заузели град Трново на стратешком путу између Сарајева и Горажда и заробили 30 артиљеријских оруђа. Танјуг је извјестио о 150 убијених српских војника и цивила. Према изворима АРБиХ, "јули 1992. године завршио је узалудним покушајима пробијања опкољења и великим успјехом на подручју Трнова и Игмана." Према истим изворима, АРБиХ је у јулу 1992. године изгубила 105 војника,а 416 је рањено (Čekić et al., 2017, стр. 105-106). Између 4. и 11. августа 1992. године,тешке борбе су се водиле у Добрињи, Аеродромском насељу, Неџарићима и на Ступу.

Српска војска кажњавала агресора

ВОЈСКА Републике Српске преузела је стратешко одбрамбено држање 1992. и није предузимала веће офанзивне операције. Највише, тактички напади ВРС-а имали су за циљ побољшање локалних тактичких положаја и потискивање офанзивних напада АРБиХ. У сваком случају, снаге ВРС биле су под законским обавезама да воде борбене активности у складу са прихваћеним законима о копненом ратовању и међународним законом који регулише вођење војних операција, али нису биле под обавезом да остану неактивне и допусте АРБиХ да некажњено убија српске војнике и цивиле.

Крајем августа, генерал Сефер Халиловић припремио је офанзивну операцију "Југ-92". Циљ операције је био пробијање обруча око Сарајева дуж оси Храсница Соколовић Колонија - Бутмир Неџарићи. Циљ операције био је да "униште јаке непријатељске тачке" у Хаџићима, Илијашу и Вогошћи. У операцији је учествовало тринаест бригада, 64 независна батаљона и 31 независна чета, укупно преко 50.000 војника (Čekić et al., 2017, стр. 108). Операција је започела крајем августа 1992. године.

ПЈЕШАДИЈСКИМ нападима је претходила и подршка јаком артиљеријском ватром. Артиљерија Првог корпуса (сарајевског) 20. августа испалила је 20 артиљеријских пројектила на српско насеље Хаџићи, уништивши локалну медицинску амбуланту и ранивши 9 цивила. Око 100 артиљеријских пројектила испаљено је 22. августа на Илијаш, усмртивши једну особу и ранивши 7. На Илијаш је, 23. августа 1992. године испаљено 500 граната, које су усмртиле 6 особа а раниле 8. Напади АРБиХ имали су почетни успјех и освојили одређени терен, али су контранапади Војске Републике Српске потиснули трупе АРБиХ натраг, а генерал Сефер Халиловић наредио је обуставу операције.

Дана 7. децембра 1992. године корпус АРБиХ започео је офанзивну акцију за пробијање блокаде Сарајева, нападајући на оси Хрид Видоковац ПТТ радио, релејну станицу на планини Требевић. Даље офанзивне акције услиједиле су 14. децембра 1992. године и 7. јануара 1993. године. Све су завршиле неуспјехом (Karavelić & Rujanac, 2009, стр. 221-222).Посљедња офанзивна операција Сарајевског корпуса АРБиХ 1992. године била је амбициозна операција "Коверат".

АЛИЈА Изетбеговић је лично надгледао припреме за ову операцију. (Čekić et al., 2017, стр. 139). Циљ операције био је уништавање снага ВРС концентрисаним налетима из Сарајева и Високог и повезивање са снагама АРБиХ у средњој Босни.Операција "Коверат" почела је 19. новембра 1992. године по лошем времену и обилном снијегу. У почетку су напади Првог сарајевског корпуса остварили одређени успјех, али дубоки снијег и тешки губици приморали су генерала Сефера Халиловића да нареди заустављање операције. Сарајевско-романијски корпус ВРС је 1. децембра 1992. године покренуо снажан контранапад дуж пута Илиџа - Сарајево, што је војнике Првог корпуса АРБиХ бацило у панику.

Трупе ВРС заузеле су Отес 4. децембра 1992. године. Први корпус АРБиХ помјерио је напад према сјеверу 5. децембра, учешћем у борби оклопног батаљона, артиљеријског батаљона и противтенковског артиљеријског батаљона. Трупе АРБиХ успјеле су, 10. децембра 1992. године, заузети "Коту 850" на платоу Жуч, кључно обиљежје које доминира Сарајевом на сјеверу. Неуспјешни напади АРБиХ трајали су до краја децембра 1992. године и нису довели до успјеха. Операција "Коверат" у ствари је погоршала ранију ситуацију Првог корпуса АРБиХ. Офанзивну операцију "Требевић", с намјером да пресјече пут између Лукавице,сједишта Команде Сарајевско-романијског корпуса и Пала, привремене престонице Републике Српске, Први корпус АРБиХ покренуо је 30. маја 1993. године. Муслимански напади су одбијени са значајним губицима. Погинуло је 27 војника АРБиХ, а око 60 је рањено (Karavelić & Rujanac, 2009, стр. 233-236).

СВИ ПРЕКИДИ ватре које је Унпрофор преговарао пропали су због офанзивних акција Армије БиХ. Канадски генерал Луис Макензи у својој књизи мемоара констатовао је: "(...) кад год договоримо било какву врсту прекида ватре, обично је Муслимани први прекрше. Поред тога, постоје снажни индиректни докази да су нека заиста застрашујућа дјела окрутности која се приписују Србима заправо оркестрирали Муслимани против сопственог народа, а у корист међународне публике" (MacKenzie, 1993, стр. 255-256).

Као што је Чарлс Инграо са Универзитета Purdue напоменуо:"Будући да ниједна резолуција Савјета безбједности Уједињених нација никада није теретила режим Алије Изетбеговића и АРБиХ, осим што је малтретирао јединице Унпрофора, тешко да је изненађујуће да су они редовно покретали нападе на босанске Србе (...) Мало је међу војском новинара било оних упућених у ширину коју међународно право пружа војним заповједницима у ратовању, а камоли у опсадним операцијама, укључујући и финије тачке (попут разлике између међународног и домаћег сукоба)" (Ingrao, 2009, стр. 206-207).

СУТРА: Прљаве игре Алијиних суфлера

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)