ФЕЉТОН - ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ ДИСКОТЕКЕ: Прва дискотека отворена је у сутерену куће Јеврема Грујића

Радослав Лале Вујадиновић

05. 04. 2021. у 19:00

КРАЈЕМ 1958. године отворен је клуб "Еуридика", у Молеровој улици 33, која се тако звала само у вечерњим сатима, а преко дана је носила име "Дадов".

ФЕЉТОН - ПРВЕ БЕОГРАДСКЕ ДИСКОТЕКЕ: Прва дискотека отворена  је у сутерену куће Јеврема Грујића

Фото из књиге "Врачарци крсташи"

То је било прво место у Београду које је "пробило" рокенрол, који никада није био забрањен, али је Партија увек била резервисана према њему из страха да та западна музика не поквари нашу социјалистичку омладину и не преведе је "са оне стране реке".

У ову прелепу вилу са великом баштом иза куће долазила је најлепша београдска младост, па се, осим за пребукираним столовима, седело и на трави око платоа за игру. Овде су се склапала нова пријатељства и започињале прве љубави.

"Еуридика" је била прва и једина оаза добре свирке и младих жељних доброг провода и разоноде. Част да отворе клуб први су имали девојке и младићи из Четрнаесте београдске гимназије. За све њих била је важна прва ноћ за памћење. Ту је почело и моје дружење са глумцем Милошем Милошевићем, који 1962. одлази у Париз као дублер Алена Делона, као и са Микијем Миодрагом Радојковићем, с којим сам неговао сјајно и искрено другарство током дугог низа послова.

КАРИЈЕРУ су ту започеле прве београдске рок групе: "Златни дечаци", са својим оснивачем и певачем Бобом Стефановићем, "Силуете", "Елипсе". Свирком у "Еуридици", 1965, "Црни бисери" су уписали своје име у музичку карту Београда. Један од оснивача "Црних бисера" Влада Јанковић Џет забележио је: "Еуридика је магично, култно место мог преласка из детињства у младост. Ту сам од аматера постао музички професионалац. На том месту научио сам шта је то Дадов и посматрао прве улоге Жутића, Ејдуса и многих других у то време младих глумаца. Ту сам као члан Црних бисера упознао Силуете, Златне дечаке и Мета Колинса, који је после концерта на Ташу уз клавир до јутра свирао и певао у башти Еуридике."

Клуб затвореног типа

ГЛАВНА "цака" Миметовог клуба на Неимару била је то што је клуб био затвореног типа. У њега су могли да уђу само они који су познавали домаћина и били Миметови пријатељи. Тада би он лично отварао закључану капију из дворишта, само по телефонском позиву. Могли смо да доведемо у Миметов клуб понеку пријатељицу и да будемо сигурни да то неће сазнати наше девојке. Зато су клуб радо посећивали и ожењени мушкарци са неком својом новом пријатељицом, јер је приватност била загарантована. Стални гости Миметовог клуба: Бубе, Јаша, Раф, Мика Шницла, Миша Доктор, Никола Чарапан, Зоран Сељак, Дрека, Никола Перовић, Војкан Марковић, доктор Љуба Гуцић...

Ту се слушао и џез, који су мајсторски свирали Чубурци - гитариста Раде Смиљанић Кабаљеро, из Улице Томаша Јежа, Владимир Власта Станковић, кларинетиста из Баба Вишњине, и клавириста Саша Радојчић из Крушедолске улице. А онда је чубурски џез трио из снова крајем 1963. године отишао у Немачку, где су свирали две године. Када су се вратили, свирали су у великој сали Дома омладине заједно са "Црним бисерима".

После поново одлазе у Немачку на дуже време, све до 1970. године. На позив Зорана Милошевића, директора Дома омладине, исте године отварају џез клуб, који постаје култно место у граду, где су често гостовали познати музичари из иностранства.

ЈЕДАН од оснивача "Еуридике" - "Дадова", био је Јован Ристић Рица, који је становао у Молеровој број 17. Наравно да су дешавања у "Еуридици" била под будним оком Партије, коју је представљао Рица. Он је селектовао рок саставе и водио рачуна да се у рокенрол текстовима не појави реч "дрога".

Године 1967, готово илегално, преко ноћи, у подруму куће Лазе Шећера у Улици Лоле Рибара, сада Светогорској, отворена је прва дискотека у Београду, потпуно по узору на дискотеку "Кастел" у Паризу. Отварање је улепшала Биљана Невајда, манекенка у коју је било заљубљено пола Београда, девојка која се крила иза Чорбине "Лутке са насловне стране", али ја верујем да је она била и јунакиња песме "Остани ђубре до краја".

НАЈЛЕПШЕ девојке биле су Ивана и Оливера Тасовац, Милица Стојисављевић, супруга Предрага Ејдуса, интелигентна и шармантна Маја Данон, ћерка чувеног диригента, манекенка Тамара Бакић, једно време велика љубав нашег друга Милана Радовановића Генге, и Стака Новковић, моја школска другарица.

Свака ноћ ту је била луда. У дискотеку обложену тапетама из Италије, с романтичном атмосфером пригушеног светла, долазиле су најлепше и најшармантније београдске лепотице. Све су заносно изгледале и још заносније играле на подијуму, потпуно се предајући ритму музике којом је руководио диск-џокеј. Гости дискотеке су били познати глумци и певачи из иностранства: Брижит Бардо, Омар Шариф, Шарл Азнавур. На улазу у дискотеку радили су моји другови Миша Стојановић Црногорац и Милан Ракочевић Раф, на обезбеђењу, али практично и нису имали проблема с гостима, због пристојне публике.

РАДНО време дискотеке било је до један сат после поноћи. Многи ни тада нису знали, а не знају ни данас, да је дискотека отворена у сутерену куће Јеврема Грујића, Лазиног чукундеде, министра правде и оснивача Либералне странке. Дискотеку су отворили Саша Николић, Брана Самарџић, каснији високи саветник "Генекса", и Лазин брат Милан Шећеровић. Саша ће касније завршити Филмску академију у Паризу. За време студија у Паризу био је одушевљен елитном дискотеком "Кастел", власништвом чувеног Жана Кастела, и одлучио је да такву отвори и у Београду, мада је знао да је отварање приватног локала у том тренутку било немогућа мисија.

Једном порталу Лаза је недавно изјавио:

- Отац нам је тада радио на кошаркашком стадиону Црвене звезде, и како би била задовољена правна форма, дискотека је отворена као "друштвени клуб КК Црвена звезда", али је убрзо прозвана "Код Лазе Шећера", јер сам ја био тај који је доводио главно друштво и правио атмосферу.

Било како било, тек отворили смо дискотеку, а на отварању су били: Мира Траиловић, Јован Ћирилов, Иван Табаковић, чувени надреалиста Душан Матић са супругом Лелом, великом дамом и интелектуалком. Никада нећу заборавити Матићеве речи: "Ово је велики знак да крећемо ка нечем бољем.".

НА НЕИМАРУ, на углу Интернационалних бригада и Браничевске, у приземљу породичне зграде са баштом, Миме Милојковић је отворио свој ноћни клуб - дискотеку, која је била величине малог ирског паба, али сасвим довољна да унутра стане преко тридесет људи.

Амбијент је био типичан за ноћне клубове: лампе са пригушеним светлима и декорација која је правила атмосферу, са шанком где је увек био велики избор разноврсних пића. Ту је био и уређај за пуштање музике, седишта су била постављена укруг, док је у средини био простор за плес.

У то време, док још нису заживели кафићи, код "Мимета" смо радо долазили из више разлога.

Избегавали смо старе солидне кафане због плићег џепа, а и девојке које смо водили са собом тражиле су добар провод. Уз сентиш музику и испијање разних коктела, вина и жестоких пића, ове журке су одисале слободом која је тражена и добијана као на филмском платну.

Овде су се дочекивале и нове године, организовале рођенданске и друге прославе и улазило се у романтичне везе, од којих су се неке завршиле и пред матичарем.

СУТРА: ЛЕГЕНДЕ ЧУБУРСКЕ БОЕМИЈЕ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)