ФЕЉТОН - НАЦИЈА ПОСТАЛА СТРАНАЧКО ПИТАЊЕ: Црногорство је сведено на антисрпску страначку доктрину

Веселин Матовић

23. 03. 2021. у 18:00

ПОЛИТИЧКА конфронтација свела се на ривалство између наводно два народа и представљана као међунационални сукоб, што је узроковало поистовјећивање националног и страначког опредјељења.

ФЕЉТОН - НАЦИЈА ПОСТАЛА СТРАНАЧКО ПИТАЊЕ: Црногорство је сведено на антисрпску страначку доктрину

Фото: Документација "Новости"

Разумије се, то је режиму, који је контролисао све важне сегменте друштва, значајно помогло да се дуги низ година намеће као истински чувар наводно угрожених, од антицрногорски расположених Срба, националних интереса и суверенитета Црне Горе.

Отворило му је и широк простор за манипулацију изборним резултатима, које је представљао као став народа о идентитетским питањима, па и о имену језика, иако се на изборима гласа за састав парламента, дакле, о изборним програмима (економским, социјалним, политичким и сл.) али се не може гласати о идентитетским питањима, јер она, ма колико била важна за сваку друштвену заједницу, нијесу изборна материја.

Црногорска идентитетска мртвоузлица није се могла, нити се може, развезати изборима, па ни рушењем режима, који је тридесет година уплијетао у њу своје опсенарске трикове и смицалице. У то смо се коначно увјерили након последњих избора на којима је режим поражен, али је она остала недирнута. Не може ни предстојећим пописом, од кога једни већ зебу, а други неоправдано много очекују.

НЕКОЛИКА процента разлике за "српску" или за "црногорску" страну, у односу на резултате са претходног пописа, неће сами по себи донијети рјешење. Могу отворити пут ка рјешавању, али и произвести још дубље неразумијевање, уколико се не створе услови за одговоран дијалог, који би се водио у културно-научном и медијском простору, без стереотипа и предрасуда, и без страначке присмотре и суфлирања. Популистички (једнако страначки) приступ овом питању сигурно не води рјешењу, посебно претварање евентуалне претпописне у својеврсну предизборну кампању, како је то било уочи пописа, 2011.

Напротив - такве кампање, праћене једностраним тумачењима, омаловажавањем супротне стране, еуфоричном реториком и претензијом да се по сваку цијену што више људи придобије за своју страну, подјарују антагонизме и смутњу у народу, посебно идентификацијом страначког са националним опредјељењем.

Утапање у други народ

У ПОСЉЕДЊЕ вријеме све чешће се помиње адактирање, тј. "стављање под тепих" идентитетских питања, с образложењем да ће економски напредак државе, бољи стандард грађана и "правда за све" помирити Црну Гору, а та питања изгубити сваки смисао након њеног уласка у Европску унију, те да би, што је најважније, њихова активација у садашњем времену, могла довести до повратка бившег режима. Притом се не каже зашто би нам неријешена идентитетска питања били мање важна када бисмо боље живјели, и зашто би она уласком у ЕУ изгубила смисао. Значи ли то да би нам тамо било свеједно како се зове језик којим говоримо, или да бисмо се одрекли свог, па проговорити неким туђим, есперантом или европајо језиком, на примјер?

Или се напречац утопили у неки други народ, па да се не зовемо ни Србима ни Црногорцима? И зашто би се то баш нама десило ако није ниједном другом народу који се тамо нашао?

Било би погубно ако би српска страна, преузимањем власти, показала нациократске аспирације, и своју побједу на изборима видјела као тријумф Српства над Црногорством.

ЗНАЧИЛО би то обесмишљавање њеног вишедеценијског отпора и негацију свега онога што је кандидовала као противтежу неприродно успостављеној националној дихотомији Српство/Црногорство, заузланој у два супротстављена страначка програма, испод чијих кора све јаче мрезгају јед и опачине. Ако неко заиста има амбицију да Српство намеће Црногорству, мисли и ради исто оно што мисле они који Црногорство бране од Српства.

Чудно је с којом лакоћом наши политичари употребљавају појмове нација, националност, мултинационалност, међунационални спорови, не водећи ни најмање рачуна о нијансама њихових значења. Скоро свакодневно чујемо да је Црна Гора мултинационална држава, како од оних који заступају тзв. политички концепт нације, па су за њих Срби и Црногорци (иако, по њиховом увјерењу, различитог етничког поријекла), као и сви други грађани Црне Горе, национално Црногорци, тако и од оних који заступају етнички концепт и држе да су Срби и Црногорци један народ - српска етничка нација. Дакле, иако заступају потпуно различите националне концепције, и једна и друга страна Црну Гору виде као једнонационалну државу.

СТАТУС мултинационалне државе Црна Гора не може имати на основу постојања у њој "мањинских народа и других мањинских националних заједница" (националних мањина).

Националне мањине постоје и у Мађарској и Пољској, на примјер, али нико не каже да су то мултинационалне државе. Ако би се статус мултинационалности изводио на основу присуства националних мањина или етничких група у некој држави, онда не само што би свака држава, него би данас и сваки град и свако насеље на Земљиној кугли били мултинационални.

Какав ли је тек апсурд тврдња да Црна Гора као мултинационална држава са 500.000 до 600.000 становника баштини хиљадугодишњи државни континуитет! (Разумије се, захваљујући високо развијеној хајдучкој свијести њених грађана, све те вјекове, чувала је међунационални склад и демократске тековине својих романско-илирских родоначелника.)

ПОЛАРИЗАЦИЈА народа инструментализацијом два идентитетска концепта није, како се то годинама потенцира (нажалост, из оба супротстављена табора), међунационални (међународни) спор, нити таквог спора има у Црној Гори, што не значи да нема оних који би жељели да га има. Без обостраног прихватања те једноставне чињенице, као платформе за почетак дијалога, Црној Гори нема изласка из ровова у којима је деценијама држе њене политичко-интелектуалне елите.

Преузимањем власти српска страна преузела је и одговорност за рјешавање идентитетских питања. Колико у томе буде успјешна, толико ће бити успјешна и њена власт, од које се очекује, као прво и основно, да створи услове за равноправан дијалог супротстављених идентитетских концепција, који би довео до споразума о промјени Устава, без чега пада у воду свака рачуница о помирењу у Црној Гори. То ће бити најтежи испит њене државничке мудрости, али и основни параметар по ком ће је историја цијенити.

АКО је досад "бранила себе од другога", преузимањем власти, српска страна је пред ништа лакшим искушењем - да "брани другога од себе". Сваки испад из њеног простора, попут необузданог ликовања, осветољубља, бахатости, националних и вјерских егзалтација, једном ријечју - сваки чин непримјерен достојанству заслужног побједника, послужиће супротној страни као изговор за одбијање дијалога и учвршћивању сопствене позиције.

Црној Гори није фалило ни побједника ни осветника, али је и те како жељна помиритеља и просветитеља.

Компромитација и раскринкавање, с чврстим доказима, клепто-коруптивних подухвата новоцрногорских државотвораца и врховника бившег режима, и суочавање његових сљедбеника с истином шта је стајало иза "патриотизма" оних којима су годинама слијепо вјеровали, једини је пут ка успостављању дијалога о свим па и о идентитетским питањима.

А то се не постиже бакљадама ни шенлуцима по трговима и црквеним портама, него ваљаним законима и у судницама.

СУТРА: Битка око предстојећег пописа

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију