ЈУНАШТВО ЧИЧА "ТРЕЋЕПОЗИВАЦА: Само је први позив имао пуну ратну опрему

Милош Ковић

25. 02. 2021. у 18:00

НАПАД аустроугарске Треће армије у правцу српске престонице очекивале су Трупе одбране Београда, под командом генерала Михаила Живковића.

ЈУНАШТВО ЧИЧА ТРЕЋЕПОЗИВАЦА: Само је први позив имао пуну ратну опрему

Архива

Оне су биле распоређене на Сави и Дунаву, од Остружнице до Гроцке. Више од половине њиховог састава чинили су трећепозивци. Трупе одбране Београда имале су 13.360 пушака и 76 топова.

Једанаесту армију генерала Фон Галвица дочекаће Трећа армија генерала Павла Јуришића Штурма, која се налазила на Дунаву, од Гроцке до ушћа Бољетинске реке, источно од Голупца. На њеној првој линији налазио се Браничевски одред, састављен од трећепозиваца, док су се у армијској резерви налазиле Дунавска и Дринска дивизија првог позива. Имала је 29.600 пушака и 118 артиљеријских оруђа.

Фронт према Немцима, од Бољетинске реке до ушћа Тимока, држао је и Крајински одред пуковника Драгутина Димитријевића. И он је био већински састављен од трећепозиваца. Имао је око 8.000 пушака и 47 топова.

ТИМОЧКА дивизија другог позива, под командом пуковника Мирка Милосављевића, налазила се у Сопоту, у резерви, на располагању Врховне команде. Њен задатак био је да, са својих 11.368 пушака и 20 топова, у зависности од тока ратних дејстава, појача редове одбране и помогне тамо где то буде најпотребније.

На граници према Бугарској, од ушћа Тимока до планине Миџора, распоређена је Тимочка војска генерала Илије Гојковића. У њеном саставу биле су Комбинована дивизија првог позива, Шумадијска дивизија другог позива и Неготински одред. Имала је 39.808 пушака и 76 артиљеријских оруђа.

Заједно са Тимочком војском, Првој бугарској армији генерала Бојаџијева супротставиће се и Друга армија војводе Степе Степановића, распоређена од Миџора до Дашчанског кладенца.

Састојала се од Моравске, Тимочке и Шумадијске дивизије првог позива, Коњичке дивизије и Одреда на Тумби. Имала је око 45.000 пушака и 136 топова.

НА фронту према Другој бугарској армији генерала Тодорова, на подручју од Градске реке до Патарице, налазио се Власински одред пуковника Милована Плазине. У његовом саставу било је око 6.000 пушака и 14 топова, укупно 9.976 људи.

Главни удар бугарске Друге армије примиће Трупе Нових области, под командом генерала Дамјана Поповића. Оне су штитиле новоослобођене области од упада из Бугарске и Албаније. Према Бугарској су стајале Брегалничка дивизија првог позива и Кривопаланчки одред, док су границу са Албанијом штитиле Албанске трупе, са Призренским, Подримским и Охридским одредом. Трупе Нових области имале су 41.250 пушака и 78 артиљеријских оруђа.

На фронту према Саркотићевим трупама из Босне и Херцеговине налазила се војска Црне Горе. Њен врховни командант био је краљ Никола Петровић, са начелником штаба генералштабним пуковником војске Краљевине Србије, Петром Пешићем. Од ушћа Лима у Дрину до Ловћена и Боке Которске биле су распоређене Санџачка војска сердара Јанка Вукотића са око 26.000 војника и 54 топа, Херцеговачки одред војводе Ђура Петровића са око 10.000 људи и 19 топова и Ловћенски одред бригадира кнеза Петра Петровића, са око 7.000 војника и 42 топа. Према Албанији је био окренут Старосрбијански одред бригадира Радомира Вешовића, са око 4.800 људи и 20 топова. Рачунало се да је црногорска војска имала укупно око 50.000 људи.

СРПСКА војска се састојала од народне и последње одбране. Народну одбрану су, према старости регрута, чинила три позива: први (20-31 година), други (31-37) и трећи (37-45). У последњу одбрану мобилисани су грађани стари од 45 до 50 година и младићи од 17 до 20 година. Елитне, оперативне јединице српске војске, чинио је први позив. Само он је имао потпуну ратну опрему.

Амерички новинар Фортијер Џонс оставио је живописне описе борбености и посвећености војника Трећег позива и Последње одбране. Приметио је да их сви зову "чичама" и да се "у Србији где мушкарци старе брже него било где другде у свету, то име народски користи за мушкарце старије од тридесет година".

ДУПЛО БРОЈНИЈЕ НЕМАЧКЕ ТРУПЕ

СРПСКЕ снаге, укључујући и црногорску војску, имале су око 282.000 пушака и око 820 топова. Процене њиховог укупног броја крећу се до око 300.000. Срби су, дакле, бројно били више него дупло слабији од непријатеља. Ни француски авиони неће моћи да се супротставе много јачим ескадрилама Централних сила. Српске снаге ће се, такође, током операција, непрекидно трошити, док ће непријатељ добијати појачања.

Бројеви, међутим, нису могли да изразе квалитет борбених јединица и наоружања. Немци су праву борбену вредност изражавали бројем оперативних јединица или дивизија.

Рачуна се да је у борбама 1915. године однос снага био 22 према 11 оперативних дивизија за Централне силе. У артиљерији је однос био још неравноправнији. На 1.200 непријатељских мобилних оруђа долазило је 300 српских.

Значајан део аустроугарских трупа које су 1915. напале Србију чинио је ландштурм, јединице сличне трећем позиву српске војске. Оне су, међутим, током рата увежбаване и попуњаване до мере да су се, по борбеном квалитету, изједначиле са јединицама другог позива (аустријски ландвер и мађарски хонвед); неке јединице ландштурма достизале су и јединице првог позива. Трупе које ће напасти Београд, аустроугарски Осми и немачки 22. корпус, састојале су се, међутим, од искусних, у рату опробаних јединица. Регрутован на подручју Чешке, и Осми корпус је у свом саставу углавном имао Немце, као и Чехе, и 1914. године већ се борио на српском фронту.

У НЕМАЧКОЈ Једанаестој армији четири дивизије биле су попуњене новим, слабијим борбеним кадром (101, 103, 105. и 107. дивизија), док су остале три чинили војници који су на Дунав стигли као победници са Источног фронта. Какав су утисак на Србе остављали заробљени, голобради и времешни Немци из четири новоформиране дивизије, описао је у свом дневнику, четири дана пре своје погибије, Бан Нушић, син Бранислава Нушића. Српски војници су, како он каже, стрепели уочи сусрета са "пруском војском, која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова". Када су упознали Немце, вратило им се самопоуздање:

"Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска. Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу, а своме императору славу првога војника новога века. Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи. Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија. Победићемо их! Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!"

НА сличан начин заробљене Немце у Србији видео је и британски новинар Гордон Гордон-Смит, дописник "Њујорк трибјуна", "Манчестер гардијана" и "Дејли графика":

"За време кампање имао сам прилику да видим стотине заробљених Немаца. По правилу су то били млади људи од 17 и 18 година, или људи од преко 40. Бледи и упалих груди, представљали су класу која, 12 месеци раније, не би могла да прође лекарске прегледе за регруте. Чак сам међу њима видео човека који је на десној руци имао свега три прста. У Крушевцу сам видео заробљеника који је изгледао као да је био стар 16 година и ни дана више. Уверавао ме је да има 17 и по година, али нисам му веровао."

СУТРА: Страх од борбе прса у прса

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)