ЖИВЕЛА БЕСМРТНА СРБИЈА! Многи ратници страдали су са поузданим знањем да им је смрт залога слободе

Арчибалд Рајс

11. 02. 2021. у 18:00

ДОК су ваши војници припремали поновно освајање српске земље оружјем, ваши су државници радили, такође.

ЖИВЕЛА БЕСМРТНА СРБИЈА! Многи ратници страдали су са поузданим знањем да им је смрт залога слободе

Фото Архива

Зар није ваљало Србији прибавити место у Друштву народа, место које јој припада, а које су јој увек одрицали, до овог светског рата, интриганти аустро-немачки? Зар није ваљало овог пута остварити снове, велике снове, ваших отаца: Југославију? Све је то изискивало напор, знатан и велики напор оних, који су управљали вашом земљом. Као пријатељ, незаинтересован гледалац, могао сам констатовати тај напор. Знам врло добро да су ваши непријатељи хтели свим средствима унизити у вашим очима људе, који су владали изгнаном земљом! Али чинећи то, Аустро-Бугаро-Германи учинише једну од оних психолошких грешака, које су њима тако урођене и тако природне. Јер, нападајући тако жучно вашу владу, показали су да је се боје и да је она опасна по њих.

Човек никад није био савремен, нити то може бити. И најбоља и најоданија влада може чинити и чини грешке. Нема ниједне владе међу савезницима, која није била без грешака.

Али ваша, која је била у сасвим изузетно тешком положају, увек верно је ишла правим путем. Директива је била: верност задатој речи, а то је једина директива која је могла бити у стању да Србију приведе сјајном резултату кога данас имамо пред очима. Председник Пашић који је у очима савезничких, неутралних, па чак и непријатељских земаља био симбол верности датој речи, увидео је да је то пут који Србији може донети положај, на који она има права. Његов јасан дух предвиђао је јасно крај, и то му је давало снаге да издржи до краја. Мало је државника који су тако пуно тријумфовали, те ће име Николе Пашића остати као пример.

ДУГО сте морали чекати, те најзад је стигао ослободилачки топ. И како је дошло то ослобођење, у вихору славе! Немогуће ми је описати вам ову трку за победом. Она ће остати легендарна у војничким аналима. Зацело кад смо пошли са дна Македоније, узев страховите положаје бугарско-немачке, врло је мало ваших а и ваших савезника, мислило да ћемо стићи до Београда као вихор ветра који обара пред собом. Ја сам био један од тих ретких оптимиста, нешто ми је говорило да ће тако бити и био сам поуздан. Нисам био уосталом сам, ваши војници су имали исто то осећање. Увек ћу се сећати, тим поводом, ове сцене: Бугари су побегли ноћу са својих готово незаузимљивих утврђења на Рововској коси која је пала; одмах се Моравска дивизија ставила у покрет ради гоњења. Али није било путева, но једва једна рђава стаза преко Градешничког превоја. Требало је туда превући топове. Коњи и људи вукли су и гурали тешка оруђа, чији су се точкови заривали у прашину. Војници су гонили коње, узвикујући: "Хајде у Србију!" И ти су храбри и честити ратници осетили да је час правде дошао.

А кад смо пошли са Милетине косе, да би се зауставили тек у Београду, извршила се једна дубока промена у српској војсци. Она је постала војска из 1914. и 1915. године. После народне жалости, војска је престала да пева. Војници нису више играли коло око ватри логорских, док су многи, а нарочито старији људи, пустили браду. 3. септембра шуме око Беле воде одјекивале су већ од снажне српске песме, праћене звеком оружја и звекетом гвожђа са топова који су се пентрали уз планину. А у вече, при месечини, ружичастом светлошћу ватри радости обасјани, ваши млади војници Мораве, Шумадије и Ужица играли су лудо опет васкрсло коло. А косе и браде остале су по усамљеним потоцима.

НИСУ сви ти храбри ратници доспели до врата своје драге престонице на ушћу Саве у Дунав. Понеки су оставили своје младе животе на прагу слободе. Али су умрли весело са поузданим знањем да им је смрт залога слободе. Они ће мирно спавати, а чуваће их орлови који колутају над снежним врховима.

- Само напред! - беше девиза и, као у сну, као у замишљена времена стара, прођосмо разне прелазе и дођосмо на врата старе Србије. И једног јутра уђосмо у Врање, прекривени јесенским цвећем. Али, ма колико да смо желили одморити се мало међу овим становништвом, које је радо делило све што су им пљачкаши освајачи још оставили, ваљало је ићи даље. Само напред, не дати мира ни одмора варварину, који је све на свом поразу разоравао. Ето нас најзад у Нишу. Мало застоја и трка отпочиње изнова. Противник је беснео, већ деморализован али борећи се још; једног јутра видесмо испред нас бели град, бели Београд. Као и 1916. године, када смо по заузећу Кајмакчалана први пут ступили на српску земљу, дигосмо наше капе и захвалисмо провиђењу које је ипак сретно водило све.

ЈЕДАН херој дивне Француске кликнуо је "Мртви су живи!" Ви сте имали много, врло много мртвих. Они су у вашим срцима, а били су у срцима оних који су дошли да вас ослободе. Ту су мртви вама и донели слободу. Немојте их жалити. Они су сретни, али мислите увек на њих и на то да је њихова успомена она која штити Велику Србију, која почиње живети.

Пријатељи Срби, дозволићете ми мислим, да проговорим слободно, као ваш незаинтересовани пријатељ, и као пријатељ који је делио вашу судбину.

Ваша ће домовина бити велика и ваља вам мислити сада да залечите све ране, које вам је нанела ова страшна победничка борба. То неће бити увек тако лако. Ваљаће да сви, без разлике и богати и сиромашни, и стари и млади, радите заједнички. Само једну девизу имајте да бисте доспели циљу: Србија.

ОВАЈ рат вам је показао колико су мали и пакосни и ситничарски, врло често, интереси једне мале групе људи и да само интереси целине вреде жртава свих. Не губите из вида ту поуку из рата и примењујте је!

Радом свих на истом циљу, величини Србије, уверен сам, биће брзо залечена сва зла рата и изаћи ће из свега тога сретна земља, коју дугујете свима онима који спавају под зеленим ћилимима Мачве, под мрачним јелима и боровима Мачковог Камена, у дубинама мора код Вида, под голим стенама Чука и под врелим песком туниских обала. Онај који је био са вама у време мрачних и жалосних дана и који је покушао да се бори за вашу лепу и праведну ствар, може само овако скупити све оно што је осетио за ваш храбри народ, само у узвику:

Живела бесмртна Србија!

КРАЈ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (1)

Bara

11.02.2021. 18:52

U tom ratu je nastao izraz Velika Srbija,koju su posle hrvati,slovenci,bosnjaci ,crnogorci zloupotrebili i pokusali da nam umanje vrednost tog naziva i ugurati ga u sovinizam i nacionalizam . Treba njima i celom svetu sasuti istinu u glavu. Zivela Velika Srbija.