ПРЕГОРЕЛИ ОД ЖАЛОСТИ: Народ је задовољан што је коначно дочекао слободу, али несрећа је била сувише дуга и велика

Арчибалд Рајс

07. 02. 2021. у 18:00

ПРОБУДИЛИ смо се 10. октобра око 4 сата ујутру. Још је црни мрак и ми смо приморани да чекамо до шест сати да бисмо могли кренути.

ПРЕГОРЕЛИ ОД ЖАЛОСТИ: Народ је  задовољан што је коначно дочекао слободу, али несрећа је била  сувише дуга и велика

Фото Архива

Топоница, а не Тополчани, као што смо мислили да се зове село, још је доста далеко и тамо стижемо тек око 8 сати. Гранате још падају близу села. Немачки заробљеници причају да су хитно упућена из Русије три пука пешадије и један пук артиљерије. То су те трупе које имамо пред собом. Од Аустријанаца нигде ни трага. Моравска и дунавска дивизија сада су напред, а дринска дивизија је у резерви. Англо-Грци мораће да замене другу армију на бугарској граници и ова војска доћи ће овамо. У току дана доводе нам још много заробљеника који су сви заморени ратом, а наши заузимају положаје који владају Нишом. Леп је јесенски дан и топ је грмио цело време. Разуме се само по себи да сам ишао да видим борбе изблиза.

Савијају се шатори и спрема се за полазак. Али чекамо цело јутро и добар део поподнева, и не полазимо. Остајемо тог 11. октобра у Топоници. Заиста, ситуација је чудна. Дунавска дивизија изгубила је јуче много људи, заузимајући немачке положаје. Говори се од 29 официра од којих је 11 погинуло, а међу овим последњима два команданта батаљона.

НЕМАМО више артиљеријске муниције. С друге стране, по ономе што причају сељаци, још има Немаца нама на десно. Треба најпре очистити целу земљу, пре него што узмогнемо напредовати и заузети Ниш. Ми смо бројно слаби и треба обазриво маневрисати. Уосталом, друга армија треба да пође за нама. То је, дакле, дан ишчекивања. Командант и његов шеф штаба помало су забринути.

Јутрос су ухватили једног "хајдука" у селу. То је један дезертер из 1915. године, а из 2. пука. За време бугарске окупације, он је снабдевао Бугаре женама и силом доводио сеоске девојке. За награду, Бугари су га поставили за кмета. Као кмет, он је пљачкао, крао, уцењивао и убијао младиће. Цело село је дошло да моли команданта да их ослободи овог човека. Два жандарма су га ухапсила. Његово држање је бедно усред свих ових сељака, окупљених око њега, и који га оптужују. Шаљу га у други пук да му тамо суде и он одлази праћен мноштвом сељака. Њему ће бити вероватно суђено пре његовог доласка у пук.

Нове жртве грађана

ИСТРАЖИВАЊА о злочинима Бугара продужио сам и 15. октобра. Тражио сам да се откопају раке, пуне људских костију. Немци нам опет долазе у посету са авионима и бацају бомбе. Наши авијатичари још се увек истичу својим одсуством. Има поново грађанских жртава. Увече, вечерам у општини са кметом и командантом места. Богата вечера која се продужила до поноћи. Сутрадан сам ишао на станицу Црвени крст. Сем воза с муницијом који су наши бацили у ваздух и неколико магацина које су запалили Немци, на стотине кола остало је недирнуто и много материјала. Нажалост, као и увек, становништво је опљачкало и оштетило у свом бесу врло корисне ствари.

У НИШУ и околини имају две немачке и једна аустријска дезорганизована дивизија. Биће, дакле, још борби. Немци припремају своје повлачење, али још држе положаје. Први пук је запленио четири аустријске хаубице са послугом и обрнуо на непријатеља. Наређено је аустријској послузи да гађа Ниш и први метак који је испаљен, погодио је један воз с муницијом на нишкој станици и бацио га у ваздух. Ми смо врло добро видели пламен пожара из Топонице. Један француски официр у пролазу даје нам одличне вести са западног фронта. Италијани су заузели Триент, а Трст је веома угрожен. Они су се, дакле, најзад решили да нападају. То није сувише рано, само, рећи ће им се касније да није тешко напасти с успехом непријатеља кога су већ други победили.

Непрестано рђаво време, али ипак не пада киша. Ситуација је добра. Немци 12. октобра се повлаче, иако су примили појачања. Чекамо муницију која није могла да нас прати у нашем форсираном маршу. Има немачких заробљеника који ми изгледају веома потиштени. Они хоће да се оправдају: народ није ништа учинио, он је подлегао утицају капиталиста и милитариста; он је невин. То је извињење побеђених!

ПОСЛЕ ручка полазимо. Преко планине стижемо на Марково кале, једно старо мало утврђење на три километра удаљености од Ниша. Ниш је заузет и лежи пред нама. Магацини и железничке станице горе. Наше трупе су већ на пет или шест километара северно од вароши. Друга престоница Србије налази се у нашим рукама. Живела Србија!

Послеподне је кишовито, тек с времена на време сунце се пробије кроз облаке. Одељења првог пука са нама су. Сељаци доносе ракије. Најзад, то је повратак пун узбуђења. Једно момче од 16 година, Михаило, пријављује се команданту. Он је био интерниран код Бугара две године. Мати му је умрла од туге, а његов отац преминуо је у ропству. Он би хтео да ступи у војску као добровољац. Ноћили смо у Габрову. Опет пада киша.

Лепо јутро је свануло 13. октобра и Нешић и ја одлазимо по овом лепом времену за Ниш који је синоћ заузет. Стижемо тамо за један сат. Свуда заставе и срећна лица. Цео свет је задовољан да је најзад слободан, али несрећа је била сувише велика. Не знају више да се радују гласно. Пролази један пук с музиком на челу. Младићи су се снабдели оделом на рачун Немаца и Аустријанаца и чувају стражу или прате у општину заробљенике који су многобројни.

НЕДЕЉА је и радње су затворене. Одлазимо у општину и ја брзо организујем своју анкету. Страшно је што чујем. Човек не може да разуме како се један народ могао тако понашати, као што су чинили Бугари. Око подне немачки авиони летели су изнад нас тако ниско да смо их могли лако гађати из пушака. Као сви остали, и ја пуцам на њих, а они нам одговарају из митраљеза и бацају бомбе које убијају жене и децу. Позвани смо код једног угледног трговца, Јовановића, где смо одлично ручали.

Немци се још навраћају четири--пет пута и сваки пут бацају бомбе које убијају грађане и четири коња из нашег штаба, и рањавају тројицу наших ордонанса. Бомба је пала усред нашег Главног Стана, на зграду дивизије у којој станујемо. Два српска војника на одсуству, од којих је један наредник, извршила су леп подвиг. Они су заробили 160 аустријских војника и 17 официра. Опколили су их са сељацима и, пошто су дали да један сељак изиграва потпуковника обукли су му шињел и метнули на главу официрску шапку, а у уста, као знак достојанства, тутнули му муштиклу, учинили су да положе оружје. Наши авијатичари нигде се не виде. Кога ђавола раде?

ПРОДУЖАВАМ своју анкету и 14. октобра. Време је врло лепо и један немачки авион долази нам у посету два пута, бацајући бомбе и убијајући жене. Али, јуче су оборена два авиона и Немци се више не усуђују да лете тако ниско као раније. За ручком нам је гост војвода Бојовић који је врло задовољан са током офанзиве. Али сада треба дати времена муницији да стигне. Не смемо се усудити даље без муниције. Послеподне, одлазим да видим железничку станицу коју су разорили Немци. Ипак, они су ту оставили најмање хиљаду вагона од којих су многи натоварени муницијом и разним материјалом. Плен је огроман.

Завршио сам вече поласком у град да ми један сведок покаже бугарска вешала, бунар у који су бацали лешеве и зид пред којим су стрељали своје жртве. После вечере, отишао сам у "бар", где се састоје нишка "златна омладина".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

KLIKNITE ZA VIŠE VESTI

Коментари (0)