ПАШИЋ БРАНИ СЛОБОДУ ПИСАНЕ РЕЧИ: Штампа вреди само када су уредници свесни своје одговорности

Васа Казимировић

17. 12. 2020. у 18:00

СВОЈЕ гледање на штампу, Пашић је сасвим јасно формулисао кад је први пут узео реч у Народној скупштини, 1878. године. "Без слободе штампе", рекао је он тада, и томе до краја живота остао веран, "нема ни уставности, јер где нема јавног мњења уставност се изопачава и пропада а тиме и народ. А народ нема вођство тако и изврсну власт, ако нема слободне штампе".

ПАШИЋ БРАНИ СЛОБОДУ ПИСАНЕ РЕЧИ: Штампа вреди само када су уредници свесни своје одговорности

Никола Пашић

Пашићеву велику толерантност према штампи после преврата од 29. маја 1903. године, посебно према листовима који су се изразито "непријатељски постављали према новом стању (пре свега листови "Опозиција" и "Народни лист") неки аустријски писци протумачили су као - "чисту тактику". Он се према тим опозиционим листовима није, наводно, односио благонаклоно само зато што је у принципу био против репресивних мера према штампи, већ због тога што се то уклапало у његову политику према круни и завереницима...

Ова тврдња углавном није тачна. Орган Радикалне странке, "Самоуправа", устајала је и те како против "Опозиције", на пример, пребацујући јој да "тера политику ординарног циганског ината и зачикивања", да њено држање "не одговара држању једног иоле политички поштеног јавног органа, којему би био циљ да допринесе рашчишћавању односа у земљи". ("Самоуправа", број 293, 1904. године)

СТАВ према штампи после преврата, Пашић је најјасније образложио у "Самоуправи" од 29. октобра 1903. године, у чланку "Наша штампа и наша спољна политика". У том чланку он је рекао, да штампа у унутрашњој политици нема никаквих разлога да буде ограничена, да саму себе ограничава из било каквих патриотских разлога, али кад је у питању спољна политика - она мора, уколико сматра да је спољна политика Владе исправна, да својим писањем олакша посао Влади, а никако да јој отежава.

Од радикалских првака, Стојан Протић је, у извесним моментима, можда највише нагињао "сасецању крила штампи". Међутим, он није био ни први ни последњи који се ангажовао на реформи законодавства о штампи. Радили су то и други, пре њега. Од 1881. године, у којој се појавила тада толико слободоумна "Самоуправа", скоро да није било Владе која није дирала у Закон о штампи. Свака Влада имала је да понешто о њему дода или одузме. "Од Милутина Гарашанина па до Владана Ђорђевића, од Владана Ђорђевића па до Стојана Протића", писао је "Дневни лист" у броју од 29. октобра 1911. године, "сви министри који су се изређали на челу Полиције показивали су амбицију да штампу ослободе, уљуде, подигну, прочисте. И сви су они падали с власти не кренувши стање ствари набоље. Милутин Гарашанин је морао констатовати да се штампа у Србији проституисала, Владан Ђорђевић је пронашао кауцију, укидање листова, кињење опозиционих уредника да српско новинарство извуче из блата. Стојан Протић нариче кроз 'Самоуправу' како се јавна реч срозала и прети драконским казнама..."

ОДГОВОРНОСТ УРЕДНИКА

ПРОЈЕКАТ новог закона о штампи предвиђао је поред осталог: 1) да "за написе народних посланика у штампи одговара уредник листа докле Народна скупштина не изда посланика": 2) "да за говоре појединих посланика и почасне извештаје, ако су и тачно донесени, одговара уредник одговорни, ако у њима има увреде, клевете или кривице, тј. повреде морала и вере"; 3) "да су имуни, слободни од сваке одговорности, извештаји са целих скупштинских седница, било у целини, било у изводу који је одобрило скупштинско председништво".

ЗБОГ жестоких напада појединих листова на њега, Милован Миловановић, председник Владе, се 1911. године изјаснио за увођење строжих прописа у штампи. Он је заправо био тај, а не Стојан Протић, који је покренуо питање промене тадашњег Закона о штампи...

Против строжих прописа у штампи, и промене постојећег Закона, био је професор Универзитета у Београду, Драгољуб Дража Павловић, дугогодишњи сарадник "Самоуправе". Несагласан са начином писања већине листова, иначе, и саме "Самоуправе", одсудно противан употреби "речника уличног, мангупског, управо казаматског", он никако није био за то, да се штампа спутава строгим законским прописима. Био је за то - да цело друштво поради на "уљуђивању штампе". Такав став о штампи заузео је непредњачки "Недељни преглед" - још 1909. године. Он је писао, да "слобода исказивања мисли и није у закону о штампи, већ у узајамној толеранцији новина и новинара, у поштовању туђих идеја, у њиховом уљудном компатирању. А те, главне, слободе код нас нема, а ко зна да ли ће је икада и бити..."

ПРОТИВ "контроле" штампе путем оштрих законских прописа изјаснио се и министар правде др Драгољуб Аранђеловић. За пројект новог закона о штампи, који је 1911. припремао Стојан Протић, он је рекао, да представља "највећу срамоту Радикалне странке и највећи преступ према битним интересима народа и државе".

Најпознатији српски новинар тога доба, Крста Цицварић (у "Новом времену", број од 13. новембра 1911), изједначио је предлог новог закона о штампи са злочином, а подносиоца предлога, Стојана Протића - са злочинцем. "Кад слободне штампе не буде више било", писао је Цицварић, "државни ће разбојници добити маха и куражи за много крупније и дрскије авантуре него што су биле оне у прошлости... Ни омладина, ни грађанство, ни војска не смеју остати равнодушни према укидању слободне штампе, за коју је везана судбина демократије и судбина отаџбине".

Цицварић је Стојана Протића назвао "највећим незахвалником на свету", јер све што је стекао (кућу, положај) до свега тога дошао је преко штампе, будући да је своју политичку каријеру почео као новинар, и годинама "живео од слободне штампе". Уместо да "слободу штампе штити, он јој се одужује - цигански. Он је наоштрио један велики нож да слободну штампу закоље! Неваљали сине слободне штампе, зар си тако брзо заборавио њена доброчинства?.."

БРАНЕЋИ предлог новог закона о штампи, Стојан Протић је особиту пажњу посветио "Радничким новинама", тврдећи да "господа око овог листа и не знају шта је слободна штампа". Он се позивао и на Робеспјера - "Научимо се од тирана ценити слободну штампу". Али основно у његовом ставу било је, да "само она штампа нешто вреди, чији су носиоци свесни своје одговорности".

"Радничке новине", и скоро све друге листове, највише је иритирао члан пројекта закона који се тицао клевете, а у којем је речено - "да клевета постоји и онда, кад се истинит факт представи и тумачи тако, да отуда потиче штета или се тиме шкоди угледу лица на које се факт односи". Социјалдемократске новине су писале, да "нормална памет и здрав морал стоје запањени пред овим изузетком господина Стојана Протића. Које је то рђаво дело које кад се изнесе на јавност неће нанети штете угледу и интересима кривца... па то значи претворити штампу у компанију за узајамну рекламу, у једну огромну фабрику јефтиних ода и панегирика, у организацију за обмањивање народа..."

СУТРА: СКАНДАЛИЗАМ У СРПСКОЈ ШТАМПИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина

Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.

17. 04. 2024. у 17:57

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35

ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.

17. 04. 2024. у 12:00

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

АРИЈАНА НЕ МОЖЕ ДА ДОЂЕ СЕБИ: Удовица Синише Михајловић тешко подноси нову трагедију