ДУЖНИ СМО ДА БРАНИМО СВОЈЕ: Веровао је у младе спремне да чувају веру и светиње

Милена Марковић

30. 11. 2020. у 18:00

КАО да је предосетио најтежа времена и одсудну одбрану Српске православне цркве, њених светиња и њених послужитеља, свештенства и монаштва, упутио се убрзо после устоличења у Пећкој патријаршији у Црну Гору.

ДУЖНИ СМО ДА БРАНИМО СВОЈЕ: Веровао је у младе спремне да чувају веру и светиње

Патријарх Иринеј у Пећкој патријаршији

Да охрабри народ располућен између Мирашове и Милове цркве, којој је тежио део политичког руководства и изворне Српске православне цркве, којој је претило ново распеће.

Патријарха је у митрополији на Цетињу дочекао митрополит Амфилохије:

- Ово је велики дан и благослов за све вјерне и све епархије наше Свете светосавске цркве у Црној Гори - обратио се митрополит патријарху, свештенству, монаштву и окупљеном народу који се сабрао да целива руку српског првојерарха. Нико није крио одушевљење што је патријарх одабрао да му Цетиње и митрополија буду једна од првих станица, на путу који ће трајати деценију.

Задивљен дочеком, патријарх Иринеј је узвратио кратком беседом, једва задржавајући сузе:

- Овај дочек је доказ да смо једно у Господу. Да је Црква остала неподељена и надамо се да ће то тако бити и убудуће. Нека политичари стварају своје границе, али ће народ бити један, имати једну Цркву и остати у духовној заједници преко Цркве, са свима светима, угодницима и величинама духовним из нашег народа.

ЦЕЛИВАО је мошти Светог Петра Цетињског:

- Све што је овај светац учинио у животу дело је Божије. Дело светога човека. Све што је чинио и говорио, било је осољено благошћу, зато је свој живот завршио као најсветије личности из историје Цркве Христове. Наша је велика утеха што се у ово, обезбожено, време људи отуђени од Цркве, враћају Богу и Цркви својој.

Док је патријарх говорио, у препуном Цетињском манастиру, звонила је само тишина. И бол и радост сливали су се низ лица људи.

- И ово данашње сабрање говори о томе да се наш народ враћа себи - говорио је патријарх, и сам једва задржавајући сузе. - То је оно што нас крепи. Враћа нам веру и наду да нас Господ неће оставити ни због нас, ни због светих отаца, наших. Када то све знамо, када знамо каквом светлом историјом су нас задужили, питамо се шта ми треба да чинимо? Не треба да заборавимо, никада да заборавимо јеванђељску истину - коме је Господ доста даровао, од тога ће много и тражити. Свет је Христов пут, светосавски пут. Позвани смо да њиме идемо и да не скренемо и благо ономе који се одазове и пође тим путем, остане веран Цркви својој. Зато, нека је благословен данашњи дан у овој узвишеној светињи црногорског и целог српског народа.

НОВЕ буре, броду Српске православне цркве којим је мирном руком и мудром одлуком закормиларио, претиле су управо из Црне Горе. Била му је потребна мудрост змије и безазленост голуба да брод уведе у мирну луку. Патријархови најближи сапутници, у ноћима сусретања са раздирањем Српске православне цркве у Црној Гори, посведочили су да је био узнемирен и потресен, али да је то што је преживљавао гушио у себи. Показао је, тада, немерљиву духовну снагу: уместо да њега умирују, он је умиривао своје сабеседнике.

- Господ ће то све уредити - обично би одговарао.

Ни година није протекла од посете Митрополији црногорско-приморској, а патријарх се поново запутио тамо. Овога пута у средиште Епархије никшићко-будимљанске . Око древног храма Ђурђеви ступови у Беранама окупило се толико људи да игла није имала где да падне.

- Ви нам, Ваша светости, доносите мир и ријеч Божију, очинску бригу, топлоту и љубав - биле су речи добродошлице владике Јоаникија. - Ваш долазак је утеха за наш народ, охрабрење и снага да истраје у заједници спасења наше вере и наших светиња.

ГУСЛАРСКЕ РЕЧИ ДА ОПИШУ ПОДВИГЕ

ВИДНО дирнут сабрањем народа, патријарх је казао:

- ПОТРЕБНА је Соломонова мудрост и речитост владике Рада, да би се описао овај наш сусрет. - Заиста, овде су потребне речи, гусларске, да се изрази осећање које се доживљава. У лепоти благослова Божијег. Овде је сва смисао људска упућена изнад нас и сведочи о свима нама. Нисам очекивао да ћу овде видети, оволики, наш благородни и благочестиви народ Светог Саве који носите у својој крви. То је толико очигледно да, ма шта се супротно тврдило, биће бесмислено. Ми јесмо мали народ, али народ који је носио и носи Бога у срцима својим, а он нам је узвраћао љубав, милост и доброту своју. То нас је одржало, то ће нас одржати и у будућности, јер ми знамо како да одговоримо изазовима који нису први, а неће бити ни последњи.

ОВАЈ сусрет у јавност није одаслао све проблеме с којима се суочавају српски народ и његове светиње у Црној Гори, мада се о свему, детаљно, разговарало у седишту епархије. Патријарх је био суочен са потресним сведочењима свештенства и монаштва о притисцима, нападима на црквену имовину и порукама да у Црној Гори нема Српске православне цркве и да је будућност народа Црне Горе уз "његову" Црногорску цркву, којом поглавари самопроглашени патријарх Мираш Дедеић. Патријарха су подсетили и на време од пре шест година, када је обележавана десетогодишњица страдања Сребренице, да је Мираш, непозван и тамо непоштован, био део те представе за свет.

- Нека они раде свој посао - одговорио је тихо патријарх. - Овај народ који се сабрао око Ђурђевих ступова поручује другачије. Да је уз своју Цркву, светосавску, православну. Ми се сабирамо, овде, у радости, а патњу потискујемо, као увек када нам је тешко, када су страдања близу нас и када нас она прате... Ми смо налазили утеху само у цркви и зато ме посебно храбри што данас сведочимо, као што ће и ови млади људи, дивно и лепо сабрани код ове светиње, сведочити у наредним годинама да су неизрециви потомци светих.

КАСНИЈЕ ће патријарх Иринеј своје ставове и размишљања изнете пред свештенством, монаштвом и политичким представницима српског народа у Црној Гори, пренети и на велелепном скупу у Ђурђевим ступовима и испред њих.

- Шта да вам поручим браћо и сестре - казао је патријарх. - Поручујем оно што је највредније у животу, како појединаца, тако и народа: чувајте веру отаца наших. Цркве наше. Светих угодника наших. Светих мученика, како оних древних, тако и ових, нових, који су страдали за име Христово и за веру прадедовску. То је највећи дар који човек има. То је највећи залог добра и радости који нам вера пружа и нека се радује саваки онај који је у срцу и души својој носи. Захвалан сам што верујем да имамо на кога да се угледамо у нашој вери, у нашој Цркви. А то су ови млади људи, данас, окупљени око Ђурђевих ступова. Ја верујем у ову младост, изданке славних прадедовских корена, која је, видим, спремна да чува и брани своју веру и светиње.

СУТРА: ПАТРИЈАРХ ВАРТОЛОМЕЈ О ИРИНЕЈУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)