УМАЊЕН ТЕЛОМ, ГОРОСТАС ДУХОМ: Положајем и чином патријарх Павле био је први, а углавном је живео као последњи

Љубомир Ранковић

22. 11. 2020. у 18:00

БОЖЈИ промисао не може докучити људска мисао, нити је теологика схватљива људској логици. Гледано "очима" ограниченог човековог разума, "апсурди и парадокси живота" редовни су пратиоци светих Божјих људи.

УМАЊЕН ТЕЛОМ, ГОРОСТАС ДУХОМ: Положајем и чином патријарх Павле био је први, а углавном је живео као последњи

Патријарх Павле, духовни отац српског народа / Фото Из књиге "Ево човека"

То и јесу, уистину, својеврсни тајанствени знаци и писмена који се, с времена на време, дају и упућују људима кроз историју. Зашто и како, само је Богу знано, а људима остављено да их читају, одгонетају и тумаче.

Црвено слово у календару, празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, 29. август по старом јулијанском, или 11. септембар по новом грегоријанском календару 1914. године, био је дан када се у скромној сеоској кућици Стевана и Ане Стојчевић у славонском селу Кућанци родио син. На крштењу добио је име Гојко.

Сам овај празник препун симболике, који свети оци називају "мали Велики петак", означио је долазак на свет човека чији ће цео живот бити саздан од "символа и сигнала", слика и прилика, Божјих поука и порука. Његов животни пут одвијао се у знаку Усековања и Великог петка, у жртви и подвигу сараспињања са Господом Христом, чији крст је од рођења кроз цео живот истрајно и безропотно носио, али у знаку и Његовог славног Васкрсења, победе живота над смрћу, правде над неправдом, добра над злом, врлине над грехом. Превише је коинциденције, или како би Карл Густав Јунг рекао - синхроницитета, безузрочних догађаја, неземаљских и небеских знакова и знамења, да би се један живот могао тумачити само пуком случајношћу.

РОДИТЕЉИ онога који ће се устоличити на патријарашком трону Српске православне цркве као њен 44. првојерарх, звали су се Стеван и Ана. Истоветно као и родитељи Светога Саве, онога, дакле, који је основао и утврдио свештени црквени престо и био први српски архиепископ и поглавар Српске цркве.

Онај који ће постати духовни отац целог српског народа, остао је без оца још у колевци. Није упознао очинску родитељску љубав, зато је упирао своје очи, душу и срце живим небесима и Оцу Небеском, из Чијих недара га је грејала, чувала и кроз живот водила Његова љубав и нежност и који му је постао симбол очинства у овом безочном свету.

Рано је остао без мајке онај који ће постати человођа и патријарх Српске православне цркве, бесмртне духовне мајке српског народа. Мајка Црква надомештала му је нежност и бригу рођене мајке. Његова сећања на боравак у оближњем манастиру Ораховици, одишу сетом остављеног детета које је пронашло топло материнско окриље у светој обитељи међу славонским брдима. Те драге успомене из детињства, дубоко у подсвести, определиће његов животни пут.

Кућанци, мало и незнатно село, тада на простору велике аустроугарске царевине, постало је родно место највећег бескућника новије српске повести. Онога који је с правом могао поновити речи свога Господа из Јеванђеља: "Лисице имају јаме и птице небеске гнезда, а син човечји нема где главу заклонити" (Мт. 8, 20). Целога живота потуцао се од немила до недрага, без своје куће и кућишта, живећи више небом него хлебом, да би се на крају земнога века телесно скућио у манастиру Раковица, а духовно у дому Оца Небескога на Живим Небесима, и у души и срцу свога народа.

Што је говорио, то је и творио. Умањен телом, био је горостас духом. Смањивао се пред својим Господом и ближњима до зрна горушичина, до атома, а духом растао "до мере раста висине Христове" (Еф. 4, 7). Најмањи растом видео се са највеће даљине, сходно јеванђелској речи: "Не може се сакрити град кад на гори стоји." Својим светим животом био је светло у тами. Осветљавао је путеве своме народу кроз густе тмине и помрчине, био "светиљка која се не меће под суд него на свећњак, да светли свима који су у кући". Опомињао је, дозивао речју и животом себе и друге, и неућутно подсећао свој народ на речи јеванђеља: "Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима" (Мт. 5, 14-16).

Чином и положајем био је први, а живео је као последњи. Своју службу схватао је као служење ближњима, по истинитој речи Господњој: "И ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде слуга" (Мт. 20, 27). Целим својим животом био је учитељ смирења. Достизање блаженства сматрао је главним циљем хришћанског живота. Учио је: "Постоји седам ступњева у достизању блаженства. Смирење је први, то је темељ. Без смирења човек не може учинити ништа добро. Обузет сујетом, он сматра да је Бог његов дужник и супарник. Љубав је на врху лествице врлина. Она је пуноћа савршенства у узрастању ка Богу. Љубав нема у шта да пређе. Вера ће прећи у гледање, нада ће бити остварена, а љубав је веза и јединство са Богом и нашим ближњима. Бог је љубав, и ко у љубави пребива - он сав у Богу пребива."

Као монах, свештенослужитељ, патријарх и духовни отац, постао је отворена Књига Живота у Богу и са Богом. Књига исписана светим и светлим словима, крупним, великим, читљивим и видљивим од свуда и са свакога места. Отворена Књига од једног реда, дужине скоро целог једног века. Књига која се може читати и спреда и отпозади, и са лева и са десна, и одозго и одоздо" Свима јасна и разумљива. Свако у њој може наћи и прочитати себе и о себи. И нема тог Србина који бар понеку реч није одсрицао, и себе у њој пронашао. Патријарх Павле је најчитанији и најчитљивији уџбеник наше вере.

О хришћанству је створена представа да је оно религија пустињака и отшелника, камених пештера и испосница. Јесте хришћанство и то. Али хришћанство је пре свега и изнад свега урбана религија. У Откровењу се о хришћанству говори као о небеском Јерусалиму: "И видех свети град, Јерусалим нови, где силази са неба од Бога" (Откр. 21, 2). Није село, паланка, пустиња - симбол хришћанске вере, већ метропола, велеград, мегалополис. Апостоли, када крећу у проповед и ширење науке свога божанског Учитеља, имају за главни циљ урбане центре ондашњег света: Рим, Атину, Солун, Коринт, Антиохију, Александрију Дамаск.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)