ОДЛАЗАК ИЗ ЧАМОТИЊЕ И НЕМИРА: Митрополит је био велики теолог, а изнад свега, човек утемељен у љубави

Велиша Кадић

14. 11. 2020. у 18:00

ПOMEШАЛА су се осећања на опроштају обновитељу душе Црне Горе - митрополиту Амфилохију. Када су зазвонила звона са Саборног храма Христовог Васкрсења, његовом вечном коначишту, непрегледна маса света се заталасала. Из дубине, помаљала се поворка и провлачила између људи, који су, као класје под ветром, падали на колена.

ОДЛАЗАК ИЗ ЧАМОТИЊЕ И НЕМИРА: Митрополит је био велики теолог, а изнад свега, човек утемељен у љубави

Maтија Бећковић и Амфилохије на српском војничком гробљу у Паризу / Фото Глас Холмије

Испред поворке лагано су корачале младе монахиње, потом је "изронио" дечак са крстом на коме је исписано: Амфилохије Радовић. Датум рођења и година смрти. Хиљаде људи, претходно су, са Цетиња испратиле, а у Подгорици дочекале ковчег са упокојеним митрополитом. Крст су пратила дечица са цвећем, поново монаштво и свештенство у свечаним одорама. Ковчег са митрополитом је био откривен, и сви који су били у близини могли су да га виде, а најближи полагали су цветове на одар...

Вест о блаженом уснућу високопреосвећеног митрополита црногорско-приморског Амфилохија потресла је не само Српску православну цркву, српски род, родне Баре Радовића у Доњој Морачи, него и целу православну васељену. Владика Амфилохије сабирао је око себе универзитетске професоре - филозофе, социологе, лингвисте, ликовне уметнике...

- НАШ велики митрополит отишао је из овог нашег друштва, из ове наше чамотиње, из овог нашег немира, дрхтања, из те велике драме коју је носио последњих тридесет година на својим плећима. Отишао је тамо где ће све бити како то он заслужује - у царству небеском, каже професор др Драго Перовић, са Филозофског факултета у Никшићу. - Све оно што је радио за нас тек ћемо да видимо колико је било, јер по оној старој - "тек кад неког изгубисмо сазнасмо кога смо имали". Велики теолог, велики научник, а изнад свега велики човек предодређен и утемељен у богословљу, љубави према Господу, али је предодређен и нашом тешком историјом, нашом оштром географијом, нашом епиком, једини који је истински могао да разуме душу овог простора и да га оплемени, уздигне изнад те пуке површности и природности, да му да један божански призвук и сјај да нас све обасја својим беседама и својим ликом.

ДУХОВНО УЗДИГНУЋЕ ЦРНЕ ГОРЕ

- Митрополита смо волели сви. Поштовали смо га. Сећамо га се као мудрог човека, разборитог, храброг, неустрашивог, човека који је пун знања, пун искуства, али пре свега облагодаћеног који је молитвеним, испосничким животом себе једноставно просветио и просветлио, а својом личношћу и сав народ српски широм наше православне цркве, не само овде у Црној Гори него и свуда - казао је епископ нишки Арсеније. -Могли бисмо слободно да га зовемо равноапостолним јер је заиста духовно подигао и васкрсао Црну Гору. Знам из приче старијих архијереја каква је била ситуација у Црној Гори пре него што је митрополит дошао. Али ово сада је заиста нешто величанствено.

Много је сабеседника имао блаженопочившки цетињски архиепископ. Један од њих је био песник хаџи Богољуб Велимировић из Подгорице.

- НИСАМ се надао да ћемо се тако брзо растати, али као да сам слутио, написао сам посвету у стиху: Тропар вјерообновитељу владици Амфилохију. Он је, заиста, обновио и душу и цркву нашу. И храм у коме је, знам, желео да почива, у неку руку је његова задужбина. Кад се само сетим како га је лепо народ у овом неимарству следио. И у многим манастирима у којима су одавно погашена светла, упалио је огњиште вере. Обновио и светиње и нас - каже Велимировић.

Наш саговорник присећа се једног давнашњег празновања Богојављања где се на саставцима Мораче у Подгорици пливало за Часни крст. Не заборавља песник први, директни, сусрет са митрополитом.

- Питао ме како се зовем и када сам рекао, само је додао: "Богољубе, место ти је овде...", и чврсто ме загрлио. Касније, када бисмо се сретали у другим ситуацијама, никада се нисмо руковали. Загрљај је био знак наше блискости. Памтим једно песничко вече у крипти Саборног храма које је владика Амфилохије завршио читајућу моју песму "Криптославље". Био је велики човек и теолог, духовник, песник. Лепо је неко рекао да је Црна Гора добила своја Света три јерарха - Светог Петра Цетињског, Петра Другог Петровића Његоша и митрополита Амфилохија, која су се упокојили у три дана.

НЕКОЛИКО градова у Црној Гори упокојење митрополита Амфилохија обележило је Даном жалости. Тиват, градић у Боки, туговао је за високопреосвећеним владиком. Градоначелник Жељко Комненовић каже да Бокељи много дугују митрополиту у духовном, али и световном смислу.

- Приликом свог рукоположења пре три деценије говорио је о слободи. И, ево, у том смислу завршио је овоземаљски пут водећи свој народ до слободе. Некако Бокељи су најбоље схватали ту његову поруку кроз литије, али и пре, кроз његове мисли, посете Михољској превлаци, и разним приликама у Тивту и у Боки. Остаје да његове поруке обележавају животе наше, и генерација које ће уследити после нас - каже Комненовић.

Тек када је напунио 21 годину Милоица Ђукановић, први пут је срео и упознао митрополита Амфилохија. Било је то 2001. Годину раније почео је да учи о својој вери православној.

- И ТАКО млад, катихумен - неко ко се учи вери, Божјом милошћу на Светосавској академији упознајем митрополита, ту духовну громаду Христове цркве. Пришао сам му и представио сам се именом и презименом и рекао да ја као Чевљанин из Ластве Чевске немам друге Цркве осим Српске. Рекао ми је да су људи из Ластве Чевске остали прави и чисти као свећа. Са њим је био митрополит Питирин, викар патријарха руског Алексија, и након тога сам га питао да ли може да се фотографишемо, на што је, наравно пристао.

Након тога благословио ме више пута, понављајући "Бог те благословио и свако ти добро дао!" Црквењак и мој садашњи кум Владимир Владо Крушић ми се обратио речима: "Како те благосиљао благо теби!" Наредне године добио сам од митрополита васкршњу Посланицу печатирану његовим печатом и потписану његовом руком, након тога честитка за Божић, па за следећи Божић ја шаљем и честитам и рођендан, а он ми шаље икону Мајке Божје Млекопитателнице на којој пише: "Драги Милоица Ваистину се Роди!" - казује Ђукановић, који је са благословом владике Амфилохија од 2002. до 2010. године провео у манастиру Острог. - На празник Мајке Божје Млекопитателнице, 25.јануара, почео сам да радим као црквењак у цркви Светих апостола Петра и Павла у Никшићу, са благословом његовог наследника епископа Јоаникија. Хвала ти Свети владико на благословима и молитвама које ме и сада прате!

СУТРА: СВОЈОМ БЕСЕДОМ МИРИО ЦРНУ ГОРУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)