МИТРОПОЛИТОВА ВЕРА У КЊИЖЕВНИКЕ: Имао је нерв да непогрешиво осети ко је талентован писац а ко није

Велиша Кадић

11. 11. 2020. у 18:00

НАЈСТАРИЈИ и најугледнији члан Удружења књижевника Црне Горе био је митрополит Амфилохије. Он се нашао да пружи руку помоћи кад је то удружење било бивало раскућено и нашло се на улици. Најпре је то била барака под Горицом, потом црква момишићка, а сада у Немањином граду. Новица Ђурић, председник Удружења, каже да су писци увек са радошћу дочекивали свога митрополита.

МИТРОПОЛИТОВА ВЕРА У КЊИЖЕВНИКЕ: Имао је нерв да непогрешиво осети ко је талентован писац а ко није

Митрополит Амфилохије и Матија Бећковић / Фото: Патријаршија

- Никада није пропустио ниједну изборну скупштину, никада није рекао да не може бити члан жирија. Објавио је огромна дела, то су хиљаде страница. Увек је имао времена да поразговара са нама писцима. Да обесправљеном да снаге да настави. Увек је говорио да се међу писцима чује глас разума да се добро разумемо и да не сме бити омразе. Ценио је то што су писци у значајној мери уврзли себе у духовно биће Црне Горе. Ми немамо данас књижевника који није посветио песму нашем митрополиту. И све оне говоре на свој начин какав је митрополит био као човек. Малени смо ми да говоримо о његовој другој димензији - владичанској. Ми смо његова паства која га је поштовала и уважавала и када сада говоримо о њему потребно га је сачувати мером. О њему ће да проговоре његова дела снажније него што ће неко од нас рећи. Он је био тврђава свих монаха, свих верних. Он је дунуо у душу нашег народа. Био је невероватан неимар. Мислим да од Немањића до данас таквог неимара нисмо имали. И они који су говорили како им није добар тек ће да разумеју ко је био митрополит Амфилохије. Нама обично касно неке ствари допру до памети, и надам се да ће тада доћи до помирења овог народа над моштима нашег владике - каже Ђурић.

 

НА ВЕСТ о смрти цетињског архиепископа најпре сам осетио неизмерну тугу, а потом и неку врсту радости, присетивши се да је за живота "митрополит све остварио".

- Када сам га једном приликом питао, да ли ће стићи да обнови капелицу на Ловћену, одговорио ми је. "Ти као да ми не верујеш... Ја ћу је подићи!". И верујем снагом свога духа, митрополит ће је вратити тамо где је била и где припада. Митрополит је разумео Христове поруке. И шта човек више да уради, када помири један народ, када му преда слободу за коју се толико искрено борио. Пролазио је коз многе патње и муке, кроз чудеса, каменовања, омаловажавања од стране власти, хапшења. И сада ми смо слободни, али и он који је отишао ономе коме припада. И ту је та радост.

Ђурић открива "другачије лице" владике Амфилохија.

- Био је монах, песник са душом детета. Нисам никада видео неког да толико воли децу. Зато је направио Дечји сабор, где дође хиљаде дечака и девојчица. Ко није видео с којом радошћу они хрле митрополиту онда је много у животу пропустио. Сваком детету је био у прилици да нешто подари

- каже Ђурић.

О МИТРОПОЛИТОВОМ књижевном стваралаштву каже да је било огромно и да је иза себе оставио право богатство у делима која ће тек заокупљати пажњу.

- Када се прочитају његове песме онда човек не може да верује да то пише онај владика, онај монах, онај доброчинитељ народа. Све његове службе биле су невероватна поезија. Његове молитве су биле поезија, могли смо да их слушамо сатима. Имао је нерв да слуша писце и непогрешиво је процењивао шта је добро а шта није. Али никада о томе није говорио јавно. Када би митрополит сео, прекрстио руке и зажмурео, то је био знак да му се то што слуша много допадало. А када би полако тапкао ногом онда му је то значило оно - "добро, да то што пре заврши". Али и за то лоше написано код њега није било прекора. Уместо тога он је говорио писцима како треба нешто исправити. У свим манастирима сва врата су била отворена за писце.

ПОВРАТАК СВОЈИМ КОРЕНИМА

ОБНОВА Његошеве капеле је Божји завет, а не само митрополита. Ово несрећно стање у нашем народу је и због тога што смо обурдали свету црквицу на Ловћену. Јер то је црква Светог Петра Цетињског. И сад имамо Светог Ловћенског Тајновидца. Она да долети поново тамо где је и била. Снага митрополитова и тај завет који ће све снажније да зрачи у његовом народу вратиће капелу, јер повраћајем те капеле Црна Гора ће се вратити свом корену, својој вери, постојању, националном идентитету.

УЧИНИО је све да обнови "Светигору" као једну од највећих издавачких кућа. Па часопис "Светигору", Радио Светигору, да покрене једну телевизију. Он је у свим издавачким подухватима помагао члановима Удружења књижевника. Да није било издавачке куће Књижевне задруге Српског народног већа и митрополитове помоћи, многи рукописи књижевника српске оријентације у Црној Гори остали би необјављени. Радовао се свакој књизи.

Неколико дана пре него што ће митрополит осетити болест изашла је књига есеја Новице Ђурића "У тебе се уздам", а предговор је написао управо митрополит Амфилохије.

- Он се готово више обрадовао појави књиге од мене самог - вели Ђурић. Никада радост на свом лицу није могао да скрије, али само ко га је добро познавао могао је да осети кад је владика љут. А знао је да буде љут... Митрополит је знао да цела литература, култура и особеност Црне Горе почива на Његошу. Зато је себе образовао на Његошу, он је био његова заветна мисао. И увек је то сваком човеку предочавао. За њега Његош је био глава Косова.

ТЕШКО се Амфилохије мирио са чињеницом да је црногорска власт 2008. године признала такозвану државу Косово. Због тога је из њега избијала невероватна туга. Био је спреман све да опрости бившем режиму само да нису признали Косово. Говорио је да је то највећа срамота једнога народа, да је признањем те фантомске државе покушано да се унизе векови славне историје Црне Горе.

Говорио је да у Црној Гори нема противника Црне Горе. Али има противника нечега што није часно, што срамоти наше велике претке од Војислављевића до Петровића. Не почиње Црна Гора од јуче. Ни од пре десет година. Наше генерације су се образовале на Његошу, а примери су биле народне епске песме. Митрополит је на хиљаде стихова знао из тих народних песама. И једном приликом је рекао: "Ту сам ја поникао. Ту сам се одмах образовао." Толико је био широк да је све око њега било малено. А све је хтео да уврзе у литературу.

- АМФИЛОХИЈЕ је творац идеје да се установе признања и књижевне награде: "Јелене Балшић" која се додељује писцима у манастиру Бешка, манифестације "Трг од ћирилице", "Његошеви дани", "Ђурђевдански дани поезије" око Његошевог огњишта... Једном ми је рекао на рачун власти - "Они нису свесни шта нису смели да признају." И зато је тражио оправдање. Не постоји човек коме није опростио. А Косово је остало завет Његошев. И највећа митрополитова рана. Знао је да каже: "Када су обурдали Ловћен, стално сам се прибојавао да ће обурдати и Косово." И догодило се, у правном смислу - подсећа Новица Ђурић.

Митрополит Амфилохије је био глас народа и онда када то нису могли политичари.

- И када се није смело, његов глас се чуо. Од Београда до Париза и Косова Поља. Митрополит се јавно супротстављао свим омаловажавањима Петровића, Његоша и те славне Црне Горе. Борио се против свих политичких примитивизама. И због тога је неуморно, до последње животне уре радио на обнови духовности, обнови чојства - поручује Ђурић.

СУТРА: У ЖИВОТУ СЕ МОРА СВЕ ПРАШТАТИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)