ЦЕТИЊЕ ГА НИЈЕ ПРИХВАТИЛО: Како је Амфилохије водио жучне полемике са војвођанским аутономашким руководством

Велиша Кадић

07. 11. 2020. у 18:00

БЛАЖЕНОПОЧИВШИ митрополит црногорско-приморски Амфилохије је био везан за Цетиње.

ЦЕТИЊЕ ГА НИЈЕ ПРИХВАТИЛО: Како је Амфилохије водио жучне полемике са војвођанским аутономашким руководством

Фото Документација "Новости" и "Борба"

У том престоном граду Црне Горе је столовао, у њему, где је иначе најјачи црногорски сепаратистички покрет, смиривао је страсти, преклињао, молио, позивао људе на мир и разум, братску слогу.

- То је православна општина у којој је победила Демократска партија социјалиста као наследница комунистичког погледа на свет. Ипак Митрополит је волео тај град, поштовао је његову историјску улогу. Зато је улагао у Цетиње. Користио је сваку прилику да за болницу прибави неки скупоцени апарат, организовао је народну кухињу. Доводио је многе истакнуте личности у тај мали девастирани град, који су урушавали и затварали фабрике, остављали народ без посла, исти они људи који су заговарали политику и идеологију која се борила против цркве. Митрополит је био хуманиста, праштао је људима. Сведок сам његове љубави према том граду који му нажалост није знао да узврати. Мислим да тај град није знао ко у њему столује и да ће тек, можда будуће генерације Цетињана бити свесни значаја личности митрополита Амфилохија, каже др Будимир Алексић, професор Богословије на Цетињу.

ЊЕГОВО пријатељство са цетињским архиепископом дуго је 34 године, од 1986. када је уписао Богословски факултет Српске православне цркве у Београду.

- Амфилохије је на првој години предавао предмет који се зовао Увод у богословље. Добро се сећам: седам је сати увече, он као епископ банатски долази на предавања, учионица је увек била препуна наших студената и колега са других факултета Београдског универзитета, који су долазили да чују његову живу реч. Он је већ тада био изузетно популаран као интелектуалац, учесник бројних трибина у Студентском граду, Дому омладине, згради патријаршије, учествовао је на промоцијама књига, у многим дебатама, округлим столовима. Где год би он гостовао привлачио је попут магнета интелектуалце жељне живе речи. Његови најчешћи саговорници су били Никола Милошевић, Владета Јеротић, Димитрије Калезић, Војислав Коштуница, Жарко Требјешанин - присећа се др Алексић.

О ОДНОСУ митрополита према налету црногорског сепаратистичког покрета овај професор каже:

- Амфилохије је био Србин који је следио Његошеву српску интегралистичку мисао, неприкосновени борац за јединство Српске православне цркве и њен канонско-правни предак који су одређене структуре хтеле да наруше. Увек је знао да препозна и у научном и у стручном интелектуалном домену праве вредности. Много је наших стваралаца из друштвених и хуманистичких наука које је он сачувао од заборава, а још више је оних који су афирмисани са његовим благословом.

Још у Вршцу, док је био епископ банатски, имао је проблема са аутономашким покрајинским руководством, јер у Панчеву, Вршцу, Зрењанину организовао је јавне трибине и предавања на разне богословско-филозофске и књижевне теме. Полемисао је са аутономашима који нису бирали средства да би сатанизовали и маргинализовали СПЦ и спречавали сваки облик њене мисије.

ПРОФЕСОР Алексић сведочи и о једном необичном догађају који се догодио 2013. године када су заједно путовали, са владиком Кирилом и др Александром Стаматовићем, у Косовску Митровицу на велики међународни скуп, поводом прославе обележавања два века Његошевог рођења.

- Новоподигнута српска црква у северном делу Митровице налази се на брду изнад града и да би се дошло до ње мора се прећи велики успон. Стара црква Светог Саве остала је у јужном делу града. Аутомобил који је возио владика Кирило одједном је стао на узбрдицу. Владика је са жаљењем констатовао да су отказали сви механизми и да је немогуће наставити пут. Више пута је покушавао да упали возило, али безуспешно. Обраћајући се митрополиту, рекао је да морамо изаћи да неког зовемо, али се са њим митрополит није сложио већ је рекао: "Ништа не брини. Ајде, благо мени, покушај још једном. Упалиће." И не дуго потом, након што је два-три пута верглао, ауто се "пробудило" и пређосмо успон и дођосмо до цркве. Враћајући се у Црну Гору владика Кирило рече да ауто отказује и да би требало наћи други начин да стигнемо у Подгорицу. Али митрополит је опет проговорио: "Ма не секирај се, само ти полако вози, стићи ћемо." И заиста је тако било. Када смо дошли у Подгорицу нешто мало пре нашег циља путовања аутомобил је дефинитивно стао и више није мого да се покрене - прича Алексић.

Детектовање суштине проблема

МИТРОПОЛИТ се у Црној Гори суочавао са једном, како је говорио, брозоморном идеологијом и прецизно је детектовао суштину свих проблема о којима је говорио. Знао је шта је комунизам и титоизам. Препознао је да је црногорска идеологија и политика одлазећег режима имала јасан циљ не само да распарча и растури српски етнички простор и српско национално биће, него и да приграби Српску православну цркву, и да применом македонског сценарија, из 1967. године, створи некакву своју "аутокефалну" цркву. На томе су радили протекле три деценије. Митрополит се томе одупирао невероватном енергијом, снагом духа и снагом канонских и историјских аргумената..

ДР Будимир Алексић је и сведок Амфилохијевог тродеценијског рада на духовној обнови у Црној Гори, а посебно на обнави цркава и манастира. Најпре се, почело у зетској Светој Гори - манастирима на Скадарском језеру који су готово сви били претворени у штале. У том процесу обнове посебно место заузима манастир Заграђе у Пиви.

- Сећам се да смо заједно тадашњи јеромонах острошки Јован Пурић, касније епископ нишки и викарни епископ диоклијски, свештеник Радомир Никчевић, митрополит, ја и песник Коста Радовић обишли порушени средњовековни манастир Згарађе, изнад Шћепан Поља у подножју Соко-града, града Херцега Стефана. То је била 1984. митрополит је имао највише кондиције па иако најстарији, био је хитар и лако се испео на ту велику висину са које се види цео простор долине Таре и Пиве. Ту је донео одлуку о обнови остатака некадашње велике цркве.

Касније су по његовом благослову дошли монаси, сад је тамо отац Лазар и тамо је огроман манастирски комплекс који импонује и заиста је величанствено здање. Обављена је служба и код цркве Шћепанице на Шћепан Пољу која је још за време Турака била прекривена земљом. Шездесетих година академик Војислав Кораћ је открио и откопао са групом археолога и историчара уметности. И ту је митрополит служио свету архијерејску литургију, малтене после 500 година. Први пут.

СУТРА: ОДЊИХАН на народној поезији

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)