БОЛЕСНЕ УМОТВОРИНЕ МЕДИЈА: Медијска “нацификација” српског народа (6)

Владимир Илић

23. 10. 2020. у 20:00

БОЛЕСНЕ УМОТВОРИНЕ МЕДИЈА: Медијска “нацификација” српског народа (6)

Фото "Новости"

МЕДИЈСКА нацификација и демонизација политичких представника српског народа имала је двојаки циљ: а) да окрене националну политичку јавност против лидера које је народ легално и легитимно изабрао на изборима, и б) да окрене интернационалну јавност против српских лидера, како би они, услед те "глобалне непопуларности" изгубили подршку у свету.

Окретање националне (српске) јавности имало је за циљ да "поништи", за поједине међународне кругове и "центре моћи", неповољне резултате избора током деведесетих година прошлог века у Републици Србији. Медијска подршка тадашњој опозицији требало је не само да охрабри лидере и чланство опозиционих странака да демонстрацијама на улици, или изборима, сруше тадашњу власт, оличену у социјалистима Слободана Милошевића, него и да читавом народу покаже "реакционарни карактер" те власти. Износећи пред јавност стварне или фабриковане примере невитешког понашања српских лидера, требало је народу Србије, већ вековима одгајаном на примерима борбе за слободу, указати да су лидери недостојни свога народа. Типичан пример је поређење са Адолфом Хитлером, у првим фазама медијских дејстава, а потом и са бившим ирачким лидером Садамом Хусеином.

ОКРЕТАЊЕ интернационалне јавности, требало је такође ставити под "кишобран" препознатљивог политичког и друштвеног феномена који "не треба посебно елаборирати", јер је "цео свет против" - нацизма. Тако се, притисцима медија, вршио притисак на политичке представнике тзв. међународне заједнице. Циљ је био да званична Србија буде изолована. Фрапантно једногласје и монолитност, типично за бољшевизам и нацизам, карактерисали су мејнстрим медије, што потврђују следеће "умотворевине":

- "Господин Милошевић је само другоразредни Хитлер. Лондонска конференција не сме постати другоразредни Минхен." ("Њујорк тајмс", 4. август 1992)

- "Цео Париз прекривен је великим паноима са две слике. Једна је приказивала слику мршавог човека с друге стране бодљикаве жице, а у углу стражар у нацистичком логору са натписом: 'Зар вас заробљенички логор у коме се врши етничко чишћење не подсећа на нешто?'. На другом плакату биле су слике Хитлера и Слободана Милошевића." (Џин Тоски Висконти: "Коридор", стр. 191)

- "ХИТЛЕРОШЕВИЋ" - насловна страна италијанског "Еспреса", 9. априла 1999, током агресије НАТО на СР Југославију;

- "ЛИЦЕ ЗЛА" - насловна страна "Њузвика", 9. августа 1999, са "дескриптивним" поднасловом: "Милошевићев ум и мотиви, криза избеглица";

- "Срби су пуштени с ланца. Њима командује у Босни генерал Ратко Младић који има репутацију да је немилосрдно логичан, али луд." ("Тајмс", 9. новембар 1992);

- "Ко је заправо тај човек који пркоси Уједињеним нацијама и НАТО? ... Освета неотесаног црногорског 'папка' (Радован Караџић) сарајевским варошанима који су му се подсмевали... Освета полупесника... Освета скренутог психијатра својим критичарима..." (париски "Експрес", 1. јун 1995);

- "Младић ратник: Ратко Младић, 51 година, командант српских снага у Босни, фигурира на свим листама ратних злочинаца. Постао је чувен по масакрима цивила у Хрватској. У Вуковару, Сребреници, Горажду, Сарајеву, свуда је применио своју крволочну ефикасност.

Измишљотине извесне госпође Милер

ГРОЗОТЕ о Србима исписује и Херта Милер у "Франкфуртер алгемајне цајтунгу", 24. априла 1994. године: "Сабласни националистички самоимиџ био је створен као мапа Велике Србије коју је Милошевић држао у својој бележници већ извесно време и која је прекривала гробља током три године.

Милошевић и Караџић, два лица која нас застрашују изнова сваког дана када их угледамо. Двојица масовних убица, који су захваљујући својој позицији господара рата успели да постигну престиж код становништва чији је разум био помрачен и које на себе примењује дефиницију расе како би било способно да се осећа као нација."

Једно објашњење: његовог оца су убиле усташе 1943. Његова 23-годишња ћерка, немоћна да поднесе слику свог оца, убила се прошле године..." (париски "Експрес", 1. јун 1995);

- "ЋОСИЋ - идеолог: Балкански Толстој... Сања да ће до смрти повратити свој политички утицај. Добрица Ћосић, 73 године, никада није поднео своје свргнуће са места председника 'Југославије' (Србије и Црне Горе). Овај писац, често називан балканским Толстојем, већ је одиграо своју улогу. Он пориче да је писао фамозни пансрпски манифест коко је 1986. објавила Академија наука. Али, више пута је признао да је био инспиратор. Његове речи:

'Српско етничко право је уједињење у једну државу, а Босна никада није постојала, нити ће постојати..." (париски "Експрес", 1. јун 1995);

- "Суштински узрок сукоба је идеологија етничког чишћења коју је обновио господин Ћосић, председник Србије, који је већ 1990. објавио Меморандум." (Жак Делор, тадашњи председник Европске комисије, изјава на француској ТВ, маја 1994);

- "СРПСКИ словенски нацизам започет је око 1900. године и цветао је двадесетих година овог (20.- прим. а.) века, после стварања нестабилне мултиетничке Југославије. Бројни утицајни српски писци и академици, посебно Васо Чубриловић и Радивоје Пешић, прогласили су Србе за расне супермене, а Србију за колевку западне цивилизације. Српски нацисти су тражили етничко чишћење свих 'расно инфериорних', Мађара, Хрвата, Јевреја, Албанаца, католика и муслимана из очишћене Велике Србије која се растезала од Италије до Егеја. Мајка Тереза, Албанка са југа Југославије, завршила је у Калкути зато што је њена породица била истерана из своје куће од српских нациста деведесетих година током кампање етничког чишћења. И онда, као и сада, српски нацисти су упозоравали на плодност несрпских жена и позивали на масовни изгон, екстерминацију или стерилисање 'расно инфериорних'... Милошевић је поново запалио српски нацизам, пошто га је Тито укинуо током две деценије... Српској армији - сенки СС - било је наређено да етнички очисти Босну од 'муслиманске прљавштине'. Српски нацисти сада денунцирају Милошевића због тога што је омануо да оствари овај циљ. На другој страни, опозиција Милошевићу могу да буду нацисти, или екстремна десница. Ако се не ишчупа из корена, нацизам може наставити своје снажно деловање у Србији..." (Ерик Марголис, "Торонто стар", 12. децембар 1996);

- "ПУТОВАЊЕ кроз Босну учврсти вас у уверењу да је намера Срба била да створе такву пустош да нико неће пожелети тамо да се више врати. Потпуно иста операција спроводи се и на Косову, а идејни творац у оба случаја је исти - југословенски председник." (Хенри Портер, "Сандеј телеграф", 9. август 1998);

- "Радикално десном, фашистичком политиком етничког чишћења, отварањем концентрационих логора, убијањем можда више од 150.000 људи и злостављањем и силовањем безброј жена и девојака, српско руководство се само ставило на стуб срама међународне јавности." ("Тагесцајтунг", 7. децембар 1992).

СУТРА: Примери ревизије историје

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)