ДОБРИ И ЛОШИ МОМЦИ НА ДЕЛУ: Медијска “нацификација” српског народа (5)

Владимир Илић

22. 10. 2020. у 05:00

ДОБРИ И ЛОШИ МОМЦИ НА ДЕЛУ: Медијска “нацификација” српског народа (5)

Фото "Новости"

ТВРДЊА о медијској нацификација и демонизацији српског народа заснива се на чињеницама. "Њујорк тајмс", 13. новембар 1992. пише: "Има криза које захтевају његову (Вилијам Клинтон, тадашњи председник САД) хитну пажњу.

Како ствари стоје, оне ће представљати тест за једно од његових предизборних обећања: веће усредсређивање америчке спољне политике на људске вредности и демократију. Југославија је прва таква криза.

Може се догодити да до 20. јануара (1993) када Клинтон буде ступио на дужност председника, стотине хиљада босанских муслимана који су побегли од српских убица помру од глади, хладноће босанске зиме... Европски политичари су ишчекивали америчко вођство до којег никада није дошло. Једна од првих проба Била Клинтона као председника - а можда баш и прва - биће да ли ће покушати да заустави српску агресију. Неопходни кораци нису непознати. У њих спада бомбардовање српских војних складишта и српских топова из којих се са околних брда отвара ватра на Сарајево и друге градове, затим укидање ембарга на испоруку оружја који нарушава способност Босне да се бори против добро наоружаних Срба, као и обарање српских хеликоптера и авиона који крше резолуцију Савета безбедности Уједињених нација у погледу летова над Босном... Одсуство акције против српских убица сада, готово сигурно ће изазвати још теже политичке проблеме после. Срби већ дају наговештаје да ће спровести етничко чишћење на Косову где је становништво претежно албанско."

УПОТРеБЉЕНИ термини "Срби" и "агресија", усмерени су на замагљивање чињенице да припадници српског народа вековима живе у Босни. Текст конотира поруку да су "Срби извршили агресију на Босну" и даје врло поједностављене црно-беле слике о "добрим" и "лошим момцима". Име аутора текста је Eнтони Луис, кога су колеге у редакцији "Њујорк тајмса" звали Аnтhоny Bomb the Serbs Lewis, јер му је већина текстова заговарала "војну интервенцију САД против Срба".

Портпарол "Слободне мисли" Ватикана у изјави једном италијанском листу "објашњава генезу ратних циљева" у Босни на следећи начин: "Босански муслимани настоје да изврше етничко чишћење Хрвата. Овај принцип рођен је у Србији. Творац овог принципа је српска влада, а њена претеча Хитлерова Немачка. Хрвати и муслимани су га прихватили само зато што им је наметнут."

Међутима, у стварности историјска факта говоре сасвим другачије. Тако у Извештају о историјском исходишту грађанског рата у бившој Југославији који је марта 1994, на основу Резолуције 780 СБ ОУН (донета 1992. године) сачинила Експертска комисија Уједињених нација, говори се о "новом изразу за стару форму кршења људских права - етничком чишћењу". Комисија је закључила да је порекло тог термина нејасно, али да се односи на "непрестано померање једне етничке групе из неког посебног региона". Такође се каже да је током Другог светског рата било позива на "расно чисту",Немачку и Хрватску, али да се таква пракса није подводила под тај термин.

У ИЗВЕШТАЈУ се наводи и пример из лондонског листа "Тајмс", од 9. јула 1991, који је цитирао једног Србина из Хрватске, да је отпуштен због жеље међу Хрватима за "етнички чистом Хрватском". Од тада, тврди се у Извештају, медији користе тај израз да опишу акте зараћених страна, "укључујући првенствено Србе, али такође Хрвате и муслимане, да преместе, изазивањем страха или употребом силе, ривалске етничке групе које су настањене у областима које би они хтели контролисати...".

Генерал Пјер-Мари Галоа, човек који је својевремено био најзаслужнији, уз Шарла де Гола, што је Француска постала нуклеарна сила, писао је: "Дозвољено је изопштити један народ. Назвати га гомилом насилника и екстремиста који нису ништа бољи од нациста. Дозвољено је против тог народа подићи читаву планету, припремити му суђење налик Нирнбершком процесу, разрадити план за војну интервенцију и стратегију одабраних циљева. Дозвољено је протерати ту земљу из Уједињених нација и подврћи Србе потпуном економском ембаргу."

Траже бацање атомске бомбе на Србе

АНГЛОАМЕРИЧКИ медији приписују креирање термина "етничко чишћење" новинару "Њујорк тајмса" Џону Фишеру Бернсу који је добио Пулицерову награду за причу из Босне објављену на насловној страни 27. новембра 1992. о "силоватељу" Бориславу Хераку и "убици" Сретку Дамјановићу. У листу "Вашингтон пост", 22. априла 1994, Орин Хач каже:

"Ако мислимо да Садам Хусеин, Ким Ил-Сунг и друге светске силеџије не посматрају и не уче од Срба, показало би се да наша способност самозаваравања нема границе." Мартин Перец у "Њу рипаблик", од 4. септембар 1995, иде корак даље у бесмислу и каже: "Јевреји препознају геноцид кад он постоји... и ја сам за то да се на Србе баци нуклеарна бомба."

НЕМА сумње, водећи медији Запада су се утркивали ко ће смислити више "епитета" који би што моћније "одјекивали" у домаћој и страној јавности. Ево, илустрације ради, само неких:

- "Комунистичка партија деспотски је владала овом федерацијом (Социјалистичка Федеративна Република Југославија) из српског центра у Београду... Један нови народ, овог пута са Балкана, полаже право које је Европљанима добро познато: 'један народ, један рајх, један фирер'."

- "Крвопролиће и људска патња досежу апокалиптичну скалу; мала деца, жене и старци нису изузетак у овој мучној драми. Образац деструкције и етничког 'чишћења' на широком простору погромима открива планове за стварање Велике Србије територијалним добицима (lebensraum) који су већ сретани у Хрватској."

- "Српски ратни злочини, налик на нацистичке, били су 'непобитан аргумент' у доказивању потребе покушаја неке врсте војне опције."

- "Српске акције у бившој Југославији су готово горе од Стаљина и Хитлера."

- "Сребренички муслимани, медији су објаснили, били су жртве екстремног српског национализма, неофашистичког менталитета који је комбиновао етнички ексклузивитет и организовано насиље. Европа је ускликнула да се сцене откривене у Аушвицу и Белсену не смеју никада поновити. Ипак, опет су се спроводиле на европском тлу."

- "Било ко да се надао како догађаји попут нацистичког геноцида над Јеврејима никада не могу да се понове, горко се разочарао после догађаја у бившој Југославији."

- "На Косову гледамо паралелу са Другим светским ратом, јер је власт Србије, као она у нацистичкој Немачкој, дошла на власт тако што је утицала на народ да гледа с висине на одређену расу или етничку групу и да верује да таквима нема места у њиховој земљи, па ни права да живе."

Наведени примери показују и доказују да је постојао широки консензус мејнстрим медија и одређених политичких кругова тзв. међународне заједнице да српски народ буде приказан као највеће зло у Европи после Другог светског рата.

СУТРА: БОЛЕСНЕ умотворине медија

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)