РОДОЉУБ ЗАКЛЕТ НА ВЕРНОСТ
ВЛАДО Стругар 10. октобра 2007. године упућује последње писмо на Ћосићеву кућну адресу на Топчидерском брду (Бранка Ђоновића 6).
Можда ће једног дана ово одредиште ући у књижевну топографију Београда као особена знаменитост.
ДРАГИ Добрица,
То је нека врста биланса мог научног и јавног бављења југословенским темама. Из ове књиге ће се, надам се, јасније видети и мој стваралачки профил, односно, напор да теме осветлим из више углова и кроз више жанровских израза.
Ти знаш, драги Добрица, да се ја дуго бавим овом темом и да сматрам, као и Ти, да је Југославија револуцијом и, дакако, контрареволуцијом, окушала своју опстојност, човечну и човечанску. Револуција се збивала као суштина ослободилачког рата против окупације, а наступање јој спречавала својим склопом и одмаздом контрареволуција, обликована као зависна владавина фашистичког колаборационизма онда и сада. Оба та особена вида - и револуција и контрареволуција - условљена су, споља, општим карактером (и током) Другог светског рата, а изнутра - стварањем Југославије, саставом националним, класним, политичким, многопартијским, идеолошким, верским, културним, једном речју - свиме у поседу и особинама народа.
У ЦЕЛИНИ, сматрам да се Југославија потврдила револуцијом као образац богатији смислом савремене светске и пресудне напредности од икојег другог (на њеним просторима у међувремену опробаног) обличја у европском пределу где она заседа.
Оклевање је пресечено оног тренутка кад сам Те видео у редакцији београдске телевизије и слушао Твоје одговоре - јединствену беседу о Твојем роману "Време власти".
Потврдила се и овом приликом моја поодавна увереност: у двадесетом веку, српски народ има тројицу великана историјски издигнутих над свим својим историјским личностима; дакле, то су:
Никола Пашић, државник;
Добрица Ћосић, писац;
Пашић, властодржац;
Александар, заповедник;
Добрица, мислилац.
Пашић, најмоћнији министар;
Александар, најхрабрији генерал;
Добрица, најречитији родољуб.
Па како радосно тако и с поносом ово кажем.
И поздрављам Те с осећањем братске оданости.
Владо Стругар
У ЈУЛУ 2007. године, Добрица Ћосић продао је кућу неком београдском бизнисмену; селидба је договорена за јесен. Тешко је поднео померање са Топчидера. Судећи према дневничким записима, доживео га је као "друго умирање" супруге Божице, упокојене 9. марта 2005. Уместо гугутки, види и чује само вране:
"Не могу да радим. Не могу ни да читам. Седим на тераси и гледам у грање дивљег кестења и јавора. Продали смо и дрвеће и лишће које њишка ветар и наноси ми сету... Испражњено памћење моје куће. Крш. Селидба куће, селидба и душе. И у мени крш".
У издању "Просвете" изашла је друга књига Времена власти. Продаја иде добро, али су прикази књиге редом негативни. Ћосић покушава да се смири убеђењем да, бар у његовом случају, негативне критике значе да је написао добру књигу. Парафразира Ајнштајна: "Да нисам у праву, не бих имао оволико противника и непријатеља".
"У Србији неред као у мојој кући. Косово јесте српска гробница. Америка и Европа чврсто стоје уз Албанце. А Коштуница и Тадић све упорније и све апсурдније бране "суверенитет и интегритет" Србије. Стране канцеларије употребљавају Чанка и Чеду Јовановића да гоне српски "клерофашизам"... Србија је пред новим деобама. Муџахедин Зукорлић у Новопазарском санџаку води рат за верско јединство са Бошњацима и политичко осамостаљење Санџака. Муслимани се поцепали на просрпску и пробошњачку групацију; ова друга је знатно надмоћнија. Амерички амбасадор данас у Новом Пазару даје подршку Зукорлићу. Америка, заједно с Британијом и Немачком, наставља да разара Србију поред осталог и зато што је, из својих рационалних разлога, за сада само реторички, бране Путин и Русија... Разгорео се војвођански и санџачки сепаратизам. Они објективно помажу отцепљење Косова и Метохије. "Српски фашизам" Војислава Коштунице и "бољшевизам" Слободана Милошевића - политички су алиби Америке и њених сателита да коначно разоре Србију и сведу је на Београдски пашалук".
ДИЈАЛЕКТИКА РЕЧИ У СЛУЖБИ НАУКЕ
ДРАГО Ћупић, дугогодишњи директор Института САНУ за српски језик, о Стругаровом делу "Југославија у књигама историографским", пише: "За посебну је анализу језик Стругарове књиге и његов необичан стил. То је мјешавина нарације о историјским догађајима и чињеницама, са комбиновањем дијахроније и синхроније - и праве белетристичке литературе. Необични обрти, неуобичајен ред ријечи, синтагми и реченица, па и пасуса, особита, понекад и сасвим нова, па зато и оригинална значења познатих лексема, мноштво ријечи с осјетним слојем временске патине, дијалекатска ријеч у служби научнокњижевног стила, али и строга граматичност цјелокупног текста - основне су карактеристике језика овог аутора".
НА СТРУГАРЕВО писмо и књигу с посветом, Ћосић је одговорио истог дана телефоном, извињавајући се што, у стању које га последњих дана опхрва, није у прилици да одговори писмом. Поновио је раније изнете комплименте Стругаровој научној акрибији, ширини захвата, поузданости, прегледним историјским мапама. Посебно га је дирнула посвета преминулој супрузи, штампана на почетку Стругарове књиге:
"Загорки, с немиром и тугом, с болом и дугом, усамљен и неоправдан, величанству Твоме одан".
Загорка је по образовању била дипломирани биолог, па професор у гимназији. У срећном браку с Владом, родила је кћери - Данку и Стојанку.
Обимно дело Југославија у књигама историографским објавила је Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица, 2007. На скоро осам стотина страна презентовани су најважнији Стругарови научни, филозофски и беседнички приступи разуђеним југословенским темама. Књигу је приредио Велизар Бошковић, књижевни историчар и професор.
У уводном тексту из Бошковићевог пера, наводи се да се изазовима времена Стругар примерно одазивао у двоструком виду - као "родољуб заклет на верност држави Југославији", и као "научник дужан да истинољубиво казује и пише о личностима, догађајима и последицама". Детаљно су обрађене друштвене и историјске околности у којима је на крају Првог светског рата створена југословенска држава, потом њен слом и обнова у раздобљу Другог светског рата, и коначно страдање кроз исходе светског Хладног рата. Приређивач вели да је књига достојна Стругаровe позицијe међу научницима, нашим и страним, као и његовог угледa у широј јавности. Износе се и аргументи у прилог необичном језику и стилу Стругарових писаних и усмених саопштења.
СУТРА: У ИС ТОРИЈИ НЕ ПОСТОЈИ САМО ЈЕДНА ИСТИНА
Препоручујемо
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)
ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.
18. 04. 2024. у 09:40
ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)
ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.
18. 04. 2024. у 10:45
"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)
ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.
18. 04. 2024. у 10:17
Коментари (0)