Фељтон

СВЕТ маште и фактографије

Миливоје Павловић

13. 09. 2020. у 20:00

САМО човек пише писма, чита их и интерпретира. Епистолографију творе људи, она је о њима и за њих.

Иако су најчешће појединачна, писма се тичу разних делова колектива зато што поруке из преписке нису једнозначне, ни једносмерне. Као бесконачaн низ оне теку у оба смера - према прошлости и према будућности подједнако.

Од писама не живе само поштари већ и разне друге професије. Као сложен, богат и атрактиван социокултурни феномен, садржан у искуству скоро сваког човека новијег времена, кореспонденција је стога од значаја за сазнања не само историје, књижевности, филозофије и етике, већ и многих других дисциплина и наука.

За људе с књижевним даром свако је време - епистоларно време. Писма су функционална стварносна подлога бројних књига, те зато литература много дугује епистолографији.

ВЕЛИКИ ствараоци по правилу поседују и много од епистоларне енергије. Без обзира на то да ли су као градивни елемент унета у књижевна и филозофска дела, или су остављена за постхумна проучавања, њихова писма, као "најлепши непосредни дах живота" (Гете), садрже истиносни потенцијал који додатно осветљава главна дела и нуди угао гледања који не сме да буде занемарен.

Спрега измишљеног и документарног код вештих мајстора обезбеђује снажне уметничке и психолошке ефекте. Епистоларна форма доприноси да се лакше оствари социјална и емотивна карактеризација ликова, да се дубље продре у интимни свет јунака. У писмима је наративна позиција кореспондената често јаснија него, на пример, у прози, у којој се понекад приповеда у трећем лицу. Код неких писаца, као што је, нпр, Д. Киш, срећемо у истој причи "Дуг" - која је нека врста омажа Андрићу, чије је "књижевно родитељство" истицао с осећањем истинског дужника - функционалан прелазак с трећег лица на прво, и с првог на треће.

НОВИЈЕ наратолошке теорије инсистирају на строгој разлици између наратора и оног који пише причу. Наратор повремено уступа реч актеру, што се види и у разлици између пишчевог стила и оног који припада актеру. А у неким књигама - рецимо у роману Браћа Карамазови Ф. Достојевског - причу не води један наратор, већ се оглашава више лица (тзв. приповедање с многоликом перспективом), чије искуство стално баца друкчије светло на догађаје о којима се говори. Више различитих гласова доноси већи број тачака гледишта, а обезбеђује и морфолошку, структурну, чак и визуелну разноврсност. Тачке гледишта јесу и средство организовања наративног текста. Избор "субјеката исказа" одређује и тачку гледања на људе и догађаје, па и на уверљивост тог виђења.

ИСТРАЖИВАЊЕ КЊИЖЕВНЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ

КЊИЖЕВНИ историчар Миливоје Павловић, професор Факултета за културу и медије, годинама је истраживао историјску, естетску и истиносну димензију књижевне кореспонденције. Део те приче - илустроване примерима из непознатих трезора српске књижевности од Светог Саве до наших дана - испуњава његово дело "Писма с двоструким дном" (издање Завода за уџбенике и "Службеног гласника").

Књига је награђена Наградом Вукове задужбине за уметност.

У средишњем делу књиге премијерно се доноси досад сасвим непозната преписка између књижевника Добрице Ћосића и историчара Влада Стругара, писана руком у периоду од 1989. до Ћосићеве смрти 2014. године. Рецензент књиге, академик Љубиша Ракић, написао је да се без Павловићевог обимног тома не може објективно сагледати истина о стварним узроцима југословенске кризе и крвавог распада некад просперитетне заједнице.

У преписци, између пошиљаоца и примаоца нема медијатора који у другим жанровима каткад поспешују, а некад ометају нормалну комуникацију. У њој је прецизније одређен егзистенцијални статус наратора, па је и његова тачка гледишта стабилнија. Хронолошке везе јасније су одвојене од осталих логичких веза, а актери су боље повезани с радњом, временом и местом њеног одвијања. Сижејни и психолошки динамизам остварује се конфронтирањем најмање двеју тачака гледишта (пошиљаоца и примаоца), а тамо где је више кореспондената, сусрећемо право епистоларно вишегласје.

У КЊИЖЕВНОЈ кореспонденцији имамо јасно персонализоване нараторе, те код читалаца писама и после више година и деценија нема дилеме око тога чија се визија стварности прати. У модерној прози тешко је рећи да сваки читалац чита исти текст, или да га чита на исти начин. Понегде је читалац - као код М. Павића, у роману Хазарски речник, или у збирци Гвоздена завеса, у којој је и једна прича написана у форми писма - позван да изабере верзију краја приче; у неким сигналистичким делима (група неоавангардних стваралаца окупљених око М. Тодоровића) читалац може да допише или сасвим измени ток приповедања, функцију и имена јунака, па и редослед њиховог појављивања.

Свету маште и књижевном свету, наоко без граница (који се такође суочава с бројним ограничењима), у писмима се супротстављају фактографија и веродостојност. Литература тако постаје наглашено (скоро емпиријски) документарна, уверавајући читаоца да су представљени људи и збивања истинити, а не само вероватни. Истинитост и ненарушивост писама понекад се осигурава потписом и стављањем личног печата (на писмо и на коверти).

У ПРЕПИСЦИ с блиским људима, релативно безбедан од цензуре, писац се искрено поверава и исповеда у првом лицу једнине, без лукавства, калкулисања и глаголских облика који су легитимни у другим видовима књижевног стварања. У кореспонденцији време тече друкчије него у романима или причама. Зато је у писмима ДА готово увек ДА, а НЕ је НЕ! За разлику од романсијера, писац писама не може да измисли догађај који му треба, нити да, као песници, употребом метафора помери тежиште с једне идеје на другу.

Многа писма стога се могу читати као бег из измаштане у реалну, конкретну стварност; као урањање у стварни свет, који није увек најбољи од свих светова. Трагом писама може се доспети у само срце некадашњих догађаја.

ПРЕПИСКА стога спада у значајан историјски и књижевнотеоријски извор. У њој се находе искази који могу да потврде, да прошире, да ревидирају али и да порекну дотадашња поетичка опредељења и судове о писцима. У сваком случају, писма писаца - иако носе нескривене знакове субјективности - нису само део личног меморијског капитала већ често садрже универзалне литерарне и хуманистичке поруке и идеје.

Непрерушена истинитост стварних писама - чак и кад су упућена фиктивној личности, или покојнику - потиче, поред осталог, и отуда што потписник најчешће и не помишља на то да ће после пола века или након два столећа неко тумачити у осами написано писмо и настојати да га објасни онима којима оно није ни било намењено.

Осим за поштански систем, писма су битна и за књижевност и културу једне земље. У њима се налазе важна сведочанства о крупним историјским догађајима; релативно безбедан од цензуре, аутор писма се искрено поверава и исповеда у првом лицу једнине, без лукавства и калкулисања који су легитимни у неким другим видовима тзв. нефикцијске књижевности (дневници, мемоари, аутобиографије, и сл.). У многим писмима догађаји се интерпретирају непрерушиво истинито, и отворено до дна. Кад их пишу књижевници, писма поседују обиље естетске енергије, чиме се те епистоле померају са маргине ка средишњем делу жанровске поделе литературе.

СУТРА: БИОГРАФИЈЕ СУ КАО ШКОЉКЕ

05. 09. 2020. у 20:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Друштво

0 13

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

Друштво

0 1

БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)

АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.

13. 04. 2024. у 10:00

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

Познати

0 0

ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама

ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.

РУСИЈА и Украјина су и даље извори најважнијих вести на свету, збивања из тих држава се прате из минута у минут, уживо, али постоје и пратећи догађаји до којих су довела војна дејства, а који привлаче огромну пажњу светске јавности. Спорт је један од сегмената живота на које је рат такође утицао, а предстојеће Олимпијске игре - Париз 2024, посебно су занимљиве ових дана, због "руске ситуације".

24. 04. 2024. у 15:44

ЂАЦИ ЈОШ СУТРА У ШКОЛСКИМ КЛУПАМА: Почиње распуст, ево колико дана ученици имају за одмор

ОСНОВЦИ и средњошколци у Србији још сутра су у школским клупама, а већ од понедељка, 29. априла, почиње пролећни распуст који се завршава у понедељак, 6. маја 2024. године.

25. 04. 2024. у 09:35